Научимо падеже

Весна Крајишник

НАУЧИМО ПАДЕЖЕ

ПРИРУЧНИК ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК КАО СТРАНИ

Београд, 1998.

Весна Крајишник

НАУЧИМО ПАДЕЖЕ (приручник за српски језик као страни) Издавач: Фото Футура

Рецензенти: др Јелица Јокановић-Михајлов др Милорад Дешић

Дизајн корица: Душан Караџић

I Издање

Штампа: Фото Футура

Тираж: 300 примерака Београд, 1998.

ЦИП - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

808.61-555(035)

КРАЈИШНИК, Весна

Научимо падеже : приручник за српски језик / Весна Крајишник. - [1. Изд.]. - Београд : Фото Футура, 1998 (Београд : Фото Футура). - 120 стр. илустр. : 30 цм Тираж 300.

а) Српски језик - Падежи - Приручници ИД=64330764

Распознал и отредактировал отсканированные страницы – yakovlev [e-mail]

Овај приручник је настао као резултат дугогодишњег рада са студентима који уче српски језик као страни. Имајући у виду комплексност граматичког система нашег језика, а посебно падежног система са којим се страни студенти и уопште странци сусрећу одмах на почетку учења овог језика, одавно је постојала потреба за оваквим једним приручником. Концепцијски, састављен је тако да упути на теоретске карактеристике падежног система, а многобројна вежбања омогућавају практичну употребу претходно наученог.

Због комплексности материје која се обрађује, због разноликости језичких ситуација у којима се користе предлошко-падежне конструкције нашег језика, те због немогућности да се сви падежни облици просто преведу на неки други језик, приручник је намењен оним корисницима који већ владају средњим и вишим нивоом знања српског језика. Почетни ниво знања нема довољно развијен ни лексички ни граматички фонд, помоћу кога би могли да обогате своје знање новим падежним односима.

У приручнику се не обрађује морфолошка структура падежа, с обзиром на то да је то материја која се може научити из сваког доброг уџбеника српског језика за странце, а по редоследу излагања припада почетном нивоу учења српског језика. Приказани су само синтаксичко-семантички односи предлошко-падежних облика и то само оних који су фреквенти у савременом српском језику. Мање фреквентни облици у говору, а који се сусрећу у писаном тексту, такође су обрађени, али је указано на њихову говорну нефреквентност.

Приручник се састоји из три дела:

•Преглед падежа српског језика, њихова основна значења и функције у реченици, предлози и предлошко-падежне конструкције - све то обогаћено многобројним текстуалним и сликовним примерима и бројним вежбама које се односе на сваки падеж појединачно;

•Вежбања, која сачињавају други део књиге, су сачињена у неколико модела:

-избор одговарајућих предлошко-падежних облика (или само предлога или само падежних облика) у ширем контексту,

-избор одговарјућих предлошко-падежних облика у уско одређеној ситуацији (реченица или део реченице),

-препознавање предлошко-падежних облика у тексту,

-одабирање тачног одговора од неколико понуђених,

-одговор на постављена питања.

Вежбања нису градирана ни по тежини ни по обиму, тако да циљ вежбања није да се уради последња вежба, него да у свакој наредној корисници приручника имају мање грешака.

•Решења свих вежби, осим за оне вежбе које су предвиђене за слободно осмишљавање од стране корисника (таквих вежби је врло мало).

Овај приручник је уједно и радна свеска у којој се решавају сва вежбања, а структурно представља допуну сваком уџбенику српског језика као страног. Намера аутора је да корисницима ове књиге омогући да обогате лексички фонд српског језика, тако да ће и употреба речника уз приручник бити добродошла.

Овом приликом бих желела да изразим посебну захвалност рецензентима овог приручника др Јелици Јокановић-Михајлов и др Милораду Дешићу на стручним саветима, као и многобројним колегама на несебичној помоћи.

4

Н О М И Н А Т И В - падеж субјекта

МладU	енU чита.		КишобраниU				U су разнобојни.
МаријаU		U има 18 година.	ОваU		књигаU је скупа.
ЈаU U сам студент.				МојиU		пријатељиU су далеко.

То је и падеж идентификације: Ја сам МаркоU U (ЈаU U се зовем МаркоU )U . ОнаU U је СнежанаU U

(ОнаU U се зове СнежанаU )U . МиU U смо студентиU .U АвалаU U је планинаU U поред Београда. ИванU U и

МиланU U - су планинариU .U Номинатив је основни облик именица, заменица, придева и бројева. Када ове категорије речи тражимо у речнику, наћи ћемо их управо у номинативу. Нпр:

планина ж веће узвишење које се истиче изнад околног земљишта и на којем обично има више врхова.

планинар м онај који се бави планинарством.

планинарев, -а, -о = планинаров који припада планинару.

планинарење с гл. им. од планинарити. планинарка ж она која планинари. планинарски, -а, -окоји се односи на планинаре

планинарство с спорт. врста спорта која се састоји у пењан,у на планине и планинске врхунце.

планинац, -нца м човек који живи у планини.

планиница ж дем. од планина.

планинка ж она која живи у планини

из Речника Матице српске (адаптирано)

Не заборавите:

Испред речи у номинативу никад не стоји предлог.

Номинатив се добија као одговор на следећа питања:

	1. КО?	2. ШТА?
	Питање КО се односи на оно што је живо.	Питање ШТА се односи на оно што је неживо.
	Ко је то? Марија.	Шта је то? Оловка.
	Ко сте Ви? Ненад.	Шта је оно? Кишобран.
	Ко је твој пријатељ? Иван.	Шта сте Ви? Професор (помоћу питања
	Ко куца? Нико.	ШТА сазнаћете и професију или
	Ко сте ви? Студенти.	занимање неке особе).
		Шта је унутра? Ништа.
		Шта је Дунав? Река.
	3. КОЈИ? КОЈА? КОЈЕ?	4. КАКАВ? КАКВА? КАКВО?
	Питање КОЈИ користите када желите да	Овим питањем сазнајете квалитет онога
	сазнате одговор за један појам мећу другим	што Вас интересује. Нпр. Књига је добра
	појмовима истог типа. Нпр: Која је ово земља?	(а не: лоша, интересантна, досадна...)
	Југославија (а не Грчка, Француска, Италија...).
	Који је данас дан? Понедељак.	Какав је Нови Сад? Леп.
	Која је ово земља? Југославија.	Каква је књига? Добра.
	Које је ово море? Јадранско море.	Какво је време? Сунчано.
		5

5. КОЛИКИ? КОЛИКА? КОЛИКО?	6. ЧИЈИ? ЧИЈА? ЧИЈЕ?
Овим питањем ћете сазнати величину онога	Када хоћете да сазнате коме припада оно што
што Вас интересује: да ли је нешто велико или	Вас интересује користићете ова питања.
мало, високо или ниско, дугачко или кратко.	Одговор ће бити или присвојни придев
	(направљен од именице) или присвојна
	заменица.
Колики је Београд? Велик	Чији је данас рођендан? Миланов.
Колика је учионица? Мала.	Чија је лопта? Надина.
Колико је дрво? Високо.	Чије је ово дете? Њихово.

Питања КО? и ШТА? имају само облике једнине, али се користе и за множину. Сва друга питања имају и множинске облике:

КО?

Ко су твоји професори?

Проф. Марковић, проф. Ђорђевић и проф. Павић.

Ко је био на твом рођендану?

Били су сви моји пријатељи.

Ко је положио испит? Сви смо положили.

ШТА?

Шта је унутра? Неке ствари.

Шта су твоји родитељи? Обоје су лекари.

Шта је то? То су моје нове ципеле.

Шта сте ви? Ми смо студенти.

КОЈИ? КОЈЕ? КОЈА?

Који путници путују у Аустрију? Они тамо.

Које државе се налазе на југу Европе? Југославија, Грчка,

Италија, Шпанија, Албанија итд.

Која првенства ће бити одржана у Београду?

Првенство у кошарци, првенство у фудбалу и првенство у

атлетици.

КАКВИ? КАКВЕ? КАКВА?

Какви су твоји родитељи?

Добри (строги, нежни итд.).

Какве књиге се продају у антикварници?

Старе књиге.

Каква су лета у Финској?

Прохладна и кишовита.

КОЛИКИ? КОЛИКЕ? КОЛИКА?

Колики су ваши синови?

Мали су су: имају четири и две године.

Колике су учионице на факултету? Велике (високе, мале итд.). Колика дворишта имају оне куће? Велика (пространа, мала...)

6

ЧИЈИT ? ЧИЈЕ? ЧИЈА?T

ЧијиT су ово студенти?T

ТоT суT студентиT Филолошког факултета.T ЧијеT су књиге?T

ЊиховеT .T

ЧијаT су ово имена?

ТоT суT српска имена.

ПодсетимоT се:T

СвеT речи у реченици имају своју функцију. Функције речи у реченици су: субјекат, предикат, атрибут, апозиција, објекат и прилошке/предлошко-падежне одредбе за место, време, начин, узрок...T

ФУНКЦИЈЕT НОМИНАТИВА У РЕЧЕНИЦИT

НоминативT у реченици има функције субјекта, апозиције и именског дела

предиката: СубјекатU :TU

МојиUT пријатељи и јаU данас идемо у биоскоп.

ТиUT U си ме јуче звала телефоном?T

АпозицијаUT :TU

ПетарT и Марија, нашеU комшије,U имају лепу кућу.T

ИвоT Андрић, најбољиU југословенски писацU, добио је Нобелову награду.T

ИменскиUT део предиката:U

ЂорђеT је ученикU .U Време је лепоU .U

7

ВЕЖБЕ:

1. Напишите ко/шта се налази на сликама (Ваши одговори ће бити у номинативу):

2.Погледајте реченице и одговорите која од следећих питања одговарају уз те реченице?

Сада је април.

а) Какав је ово месец? б) Који је ово месец? в) Колики је ово месец?

(заокружите слово испред тачног одговора)

Ово је Немањина кућа.

а) Коликаје ово кућа? б) Чија је ово кућа? в) Каква је ово кућа?

(заокружите слово испред тачног одговора)

У ходнику се налази велико огледало.

а) Које огледало се налази у ходнику? б) Чије огледало се налази у ходнику? в) Колико огледало се налази у ходнику? (заокружите слово испред тачног

одговора)

8

3. Погледајте ова два питања:
а) Који је ово град?	6) Какав је ово град?

Погледајте одговоре: мали, Београд, Суботица, непознат, пријатан, главни град, прљав

Који одговори иду уз питање а)?________________________________________________

Који одговори иду уз питање б)?_______________________________________________

4. У доле наведеним реченицама недостаје субјекат. Одредите сами субјекат по својој жељи и допуните реченице:

а	) ............................................				иду сваки дан заједно на факултет.
б	) .....................		је ушао у учионицу, а			.................... су сели на своја места.
в ) ...................			прелазе преко пешачког прелаза.
г) На раскрсници....				...................... регулише саобраћај.
д ) ..........		сам студент, а			................ је студенткиња.
ђ) На мом писаћем столу се налазе ..........................................................................
е) Данас је			........................		јуче је био......................	а сутра ће бити........................
ж	) ............		сваки дан имамо часове српског језика.
з	) ................		српског језика су сваки дан.
и ) ...................			улазе у авион...................			полеће за 15 минута.
ј)	.... ...........		и ...................		су купиле карте за биоскоп.
к) Јуче је.....................				посетио мајку у .....................Смедереву			је близу Београда.

9

Г Е Н И Т И В - падеж релације

То је падеж уз који, у српском падежном систему, иде највише предлога, а по значењима која остварује у реченици је најсложенији. Генитивом се означава релација одU некога или нечега:U

	књига
ЈА <	------------------------------------ МАРКО

Ја сам добила књигу од Марка.

Запамтите:

Генитив може да се употребљава са предлогом или без њега, у зависности од тога какво значење треба да има реч у реченици.

Добија се као одговор на следећа питања:

1. (од, иза, код...) КОГА?	2. (од, после, код...) ЧЕГА?
Питање КОГА се односи на оно што је живо. Овим	Питање ЧЕГА се односи на оно што је неживо.
питањем ћете сазнати име особе (или њено ближе	Овим питањем ћете сазнати назив нечега што
одређење: пријатељ, брат, она...) од које нешто	је неживо, а од чега нешто потиче.
потиче.
Од кога си добио књигу? Од студента.	Од чега је направљен прстен? Од злата.
Иза кога седиш? Иза Јелене.	После чега се јавља дуга? После кише.
Код кога идеш? Код пријатеља.	Због чега ниси дошао на рођендан? Због
	времена.
3. (од, иза, због...) КО(ЈЕ)Г? КОЈЕ?	4.(од, иза, после...) КАКВОГ? КАКВЕ?
К(ОЈЕ)Г?	КАКВОГ?
Ово питање користите када имате више	Питањем КАКВОГ ћете сазнати квалитет онога
појмова истог типа од којих нешто потиче, а	што Вас интересује, а од чега нешто потиче.
хоћете да сазнате на који од тих појмова се	Нлр: Прстен је направљен од злата. Од каквог
односи информација. Нпр: Седим иза Јелене.	злата? Прстен је направљен од белог злата
Иза које Јелене? Седим иза Јелене Јовановић	(али може да буде и од жутог злата, од 24-
(у истој соби има још особа које се зову Јелена:	каратног злата, од 18-каратног злата итд).
Ристић, Костић, Прерадовић...)
Од ког студента си добио књигу? Од Петра.	Од каквог злата је направљен прстен? Од
Иза које Јелене седиш? Иза Јелене	белог злата.
Јовановић.	После какве кише се јавља дуга? После
Испод којег дрвета си ставио клупу. Испод	јаке кише.
храста.	Због каквог времена ниси дошао на
	рођендан? Због лошег времена.
5. (од, због, после..) КОЛИКОГ?	6. (од, због, после,..) ЧИЈЕГ? ЧИЈЕ?
КОЛИКЕ? КОЛИКОГ?	ЧИЈЕГ?
Овим питањем ћете сазнати величину онога	Када користите ово питање сазнаћете коме
што Вас интересује, а од чега нешто потиче.	припада оно што Вас интересује, а што од
Нпр: Змај је направљен од папира. Од коликог	нечега (некога) потиче. Нпр: Продавница је
папира? Змај је направљен од великог папира	близу куће. Близу чије куће? Продавница је
(али може да буде и од малог папира, огромног	близу Јованове куће (али може да буде и близу
папира итд).	моје куће, близу Ваше куће итд).

10

Од коликог папира си направио змаја?

Од великог папира.

Од колике важности су падежи за Вас?

Од огромне важности.

Близу чије куће се налази продавница?

Близу Јованове куће.

Од чијег новца си купила књигу?

Од свог новца.

Питања КОГА и ЧЕГА (као и КО и ШТА у номинативу) немају множину, па се облици једнине користе и када одговор треба да буде у множини. Нпр:

(од, испред, иза, пре, из...) КОГА?

Од кога си добила поклон? Од мог пријатеља. Од кога си добила овај поклон? Од мојих пријатеља.

(од, испред, иза, пре, из.„) ЧЕГА?

Од чега је направљен овај сто? Од стакла и метала.

Од чега су направљени ови столови? Од стакла и метала.

(од, испред, иза, пре, из„.) КОЈИХ?

Из којих земаља су ови студенти? Из Пољске,

Немачке, Грчке и Шпаније. Из којих градова су ови студенти? Из Варшаве, Берлина, Атине и Мадрида. Из којих села су ови људи? (село -

средњи род) Из Вранића и Барајева.

(од, испред, иза, пре, из...) КАКВИХ?

Каквих филмова ће бити на фестивалу ове године?

И добрих и лоших.

Каквих књига има у овој књижари?

Најновијих, али врло скупих.

Од каквих ципела те боле ноге?

Од тесних ципела.

(од, испред, иза, пре, из...) КОЛИКИХ?

Са коликих торњева се емитује ТВ програм?

Са високих торњева.

Коликих зграда има у овом граду?

Има и великих и малих.

Коликих одела има у оној продавници?

Имавеликих одела.

(од, испред, иза, пре, из...) ЧИЈИХ?

Испред чијих врата је упаљено светло?

Испред Горанових врата.

Од чијих аутомобила су ови кључеви?

Од Горанових и Миланових.

Испред чијих имена се налази минус (-)?

Испред имена студената који нису положили испит.

11