FILIP DAVID	561

Filip David

PRI»A O TURSKOM »ASOVNI»ARU

PodskakujuÊi po neravnom drumu, poötanska koËija koja je krenula iz NorviËa pribliûavala se Londonu. Gospodin Vilijem Artsbrou, viöi savetnik iz Durhama, pogleda kroz prozor, i nekoliko trenutaka paûqivo osmatraöe pejzaû obavijen jutarwom izmaglicom. ÑStiûemoì, objavi on. ÑU prijatnom druötvu vreme brzo prolazi. »ini mi se da sam proöle godine dvaput duûe putovao. Ali, nema sumwe, razdaqina je ostala ista, ötaviöe, sudeÊi po Ëasovniku, ovoga puta dolazimo Ëak s malim zakaöwewem!ì Ove reËi behu upuÊene prvenstveno gospodinu Hobsu Tomasu, lekaru iz Londona, s kojim je viöi savetnik u toku putovawa sklopio pravo prijateqstvo. ÑU pravu steì, reËe lekar. ÑAko se pouzdamo u sopstveno oseÊawe vremena, shvatiÊemo da s tim prokletim Ëasovnicima neöto nije u redu! Mislim da je samo jedan Ëovek, jedan jedini, bio na putu da pravilno izraËuna vreme. Ali, to vam je veÊ priËa za sebe!ì

F SADRéAJ

562		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ove reËi probudiöe interesovawe viöeg savetnika. On qubazno umoli gospodina Hobsa da ispripoveda tu priËu. Evo, dakle, pripovesti o Gabrijelu Osmanliju, mladom turskom ËasovniËaru.

ÑMogu vam odmah reÊi da je moj pokojni deda, nekada sekretar engleskog poslanstva u Carigradu, u mnogome zasluûan za sve öto je Osmanli docnije postigao u ûivotu. Zasluûan ili odgovoran, kako hoÊete. BoraveÊi u Carigradu osamdesetih godina proölog veka, deda je svaöta video i doûiveo. Orijent je veliËanstven i u svome truleûu i u svome sjaju ñ to su stvari viöe-mawe poznate. Uglavnom, kada je engleska vlada jednoga dana opozvala dedu i on se vratio u London, poËela je da kruûi priËa o mladom TurËinu koji je wegovom miloöÊu i qubaznoöÊu tajno prebaËen na Ostrvo. Deda nije krio da je uËinio takvu uslugu mladom TurËinu. Docnije, on je objaöwavao da je bio potpuno osvojen ogromnim, neobiËnim darom ovoga mladiÊa. Dopremio ga je u jednom kovËegu iz svoga diplomatskog prtqaga buduÊi da turske vlasti nisu nijednom svom podaniku dopuötale izlazak iz zemqe. Ceo ovaj dogaðaj nije proöao bez posledica po dedu; da bi se spreËio meðunarodni skandal koji je mogao da izbije, dedu primoraöe da napusti diplomatsku sluûbu; u ovakvim sluËajevima, vlada se strogo i po kratkom postupku liöava usluga svojih najboqih sluûbenika. Niko nije mogao da shvati kako je deda tako olako uniötio svoju karijeru. Zbog wegove izuzetne naklonosti prema mladome Osmanliju, poËele su da kolaju mnoge glasine, sve do najgnusnijih. Osmanli je svuda

F SADRéAJ

FILIP DAVID	563

pratio dedu kao senka i niko nije mogao naslutiti kakav se dar krije u tom visokom, Êutqivom i povuËenom TurËinu. Deda objavi porodici da preuzima troökove za mladiÊevo ökolovawe, öto se protumaËi kao jedan od dedinih hirova, ali taj postupak istovremeno konaËno raspiri onu dugo skrivenu netrpeqivost prema siromaönom doöqaku iz Azije.

Bilo kako bilo, Osmanli se uskoro preseli u Cirih na izuËavawe zanata. Moûe se u prvome trenutku pomisliti da je deda konaËno, pod pritiskom svojih najbliûih, odluËio da prepusti mladiÊa wegovoj sudbini. Istina, on je u prvo vreme redovno podmirivao sve troökove ökolovawa, ali, uskoro, i ta pomoÊ presahnu poöto se Osmanli u ävajcarskoj odliËno snaöao. Bio je jedan od najboqih uËenika Ëuvenog ËasovniËara Ludviga Grinevalda. Deda je umro potkraj 1890, ne videvöi se viöe sa svojim mladim prijateqem. Ostavio je Osmanliju nekoliko stotina funti ñ mala svota ako se uzme u obzir dedino bogatstvo ñ tako da ovaj posmrtni dar proðe u javnosti bez odjeka. Time uloga moga dede u Osmanlijevom ûivotu potpuno prestaje.

Potrebno je odmah napomenuti da Sultan nije zaboravio na mladoga izbeglicu. Dva turska öpijuna pratila su ga joö u Engleskoj, a u Cirihu pokuöaöe da ga smaknu. SreÊom, Osmanli izbegnu noÊni prepad, zahvaqujuÊi pre svega neopreznosti i nespretnosti agenata. Nisu se uopöte trudili da sakriju svoje prisustvo, kretali su se tromo, lewo, na istoËwaËki naËin. Bili su vrlo upadqivi, s jataganima i fesovima. PrivlaËili su opötu paûwu. Istok za nas, gospodo, ostaje veËita tajna.

F SADRéAJ

564		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Nije li sama sudbina oliËena u tim ugojenim turskim ubicama? Oni ne kriju svoje prisustvo; oni znaju da Êe, svejedno da li sutra ili za deset godina, sustiÊi ûrtvu.

Pretpostavqam, uvaûeni prijatequ, da su vam obiËaji i priroda te evropsko-azijske zemqe sasvim nerazumqivi i neobiËni. Moj put me je nekoliko puta vodio do Turske. To vam je zemqa Ñsjajne i strasne bedeì, kako veli Higins, i ja nemam tome öta da dodam. VeÊina wihovih drûavnih sluûbenika i ne zna da Evropa postoji. Oni ne mere vreme Ëasovnicima, veÊ velikim staklenim sudovima u kojima se pesak preliva s jedne strane na drugu. NajveÊe uûivawe, po wima, nedeqivo je od najprqavijih bolesti. Ovih nekoliko, veÊ sasvim poznatih istina o toj zemqi, treba imati na umu u pripovesti o ûivotu Gabrijela Osmanlija.

Ovaj mladiÊ, zavröivöi zanat, napusti ävajcarsku i nastani se u Augsburgu. Tu se proËuo kao izvanredno veöt majstor pozlaÊenih minijatura. Mnoga gospoda iz Sakso-nije, Gorwe älezije i iz francuskih krajeva naruËivahu kod wega najlepöe male Ëasovnike öto su se u to vreme mogli naÊi u Evropi. Wegovi Ëasovnici, izvanredno privlaËni po spoqnoj izradi, imali su milozvuËan glas i mnogi su pokuöavali da u laganom mehanizmu otkriju trag neke istoËwaËke melodije. Naruxbine su stizale sa svih strana, ali je TurËin radio sporo i precizno i izradio je mali broj Ëasovnika, koji su i danas na velikoj ceni. Istovremeno, Osmanli od poËetka pokazivaöe neumerenu mrûwu prema industrijskoj tehnici i glomaznim, teökim Ñgradskimì ili Ñnarodnimì

F SADRéAJ

FILIP DAVID	565

Ëasovnicima. Ñ»ovek nije stvorio niöta uûasnijeì, piöe on, Ñod onih straönih mehaniËkih Ëudoviöta kao öto su Big-ben, Veliki nemaËki Ëasovnik, RaËunar Aleksandra Vana i ätrasburöki sat na veÊnici sa zvezdanim globusom i pokretnim sunËanim sistemom. To su gomile gvoûðurije iz kojih ne govori veËnost. Sa uûivawem zamiöqam wihove tvorce smrvqene izmeðu velikih kazaqki, kao izmeðu teökih gvozdenih maqeva.ì Od poËetka, dakle, teûak zvuk takozvanog sredwoevropskog vremena naruöavaöe onaj nadaleko poznati istoËwaËki oseÊaj za vreme koji je u wemu postojao. Zato wegove reËi ne treba shvatiti jedino kao protest protiv tvoraca velikih Ëasovnika; na svoj naroËiti naËin on ovde izraûava uznemirenost svog iskquËivo mehaniËkog raËunawa vremena.

Vi ste, g. savetniËe, savröeno taËno zapazili da vam ovoga puta vreme brûe prolazi; pogledali ste na svoj Ëasovnik i sa Ëudom zakquËujete da, sudeÊi po wemu, ovoga puta vi Ëak duûe putujete. Kao Ëovek evropskog vaspitawa, primate ovu Ëiwenicu sasvim mirno; vi Ëvrsto verujete u objektivnost svoga Ëasovnika. Moûete zamisliti kako se mladi Osmanli oseÊao u Londonu, Cirihu, Augsburgu i drugde, odasvud okruûen Ëasovnicima, stalno u panici, jer je wegov unutraöwi oseÊaj za vreme, jedini pravi naËin na koji se na Istoku meri vreme, bio u stalnoj opreËnosti sa zvaniËnim vremenom, izmerenim po GriniËu. Tako je, zbuwen i pometen, sav svoj bes usmerio prema velikim Ëasovnicima. To öto od samoga poËetka nije poricao smisao Ëasovnika uopöte, dolazi od

F SADRéAJ

566		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

wegove ûarke ûeqe da se pribliûi kulturi Zapada.

Meðutim, veÊ godine 1890. on Evropskom druötvu za sistem mera, Ëije je sediöte u Londonu, podnosi svoj znameniti predlog u vezi s novim naËinom merewa vremena. Ukratko, dragi prijatequ, on izraûava miöqewe da vreme ne moûe biti izraËunato nizom stalnih jedinica. Mladi ËasovniËar u svome nauËnom dopisu tvrdi da otkucaj ËoveËjeg srca, ili srca neke antilope, moûe biti vremenska jedinica, a, kao öto je poznato, srce kuca brûe ili sporije, kao öto i vreme nekada protiËe brûe, nekada laganije. Osmanli priznaje neke nacionalne i geografske specifiËnosti i veli da za narode Sredozemqa, na primer, ptica flamingo moûe da predstavqa simbol vremena, a ritam rada wenih krila vremenske jedinice. On ide tako redom po kontinentima, po drûavama i pokrajinama i u svoj vremenski katalog ubacuje velik broj ûivotiwa, biqaka i prirodnih pojava, dajuÊi o wima opöirna nauËna objaöwewa. Evropsko druötvo udostoji mladog TurËina lakonskim odgovorom da oblast wegovog rada ne spada u wihovu nadleûnost i da mu oni najtoplije preporuËuju Britansko zoografsko druötvo iz Londona. Osmanli im odgovori u nekoliko reËenica: ÑEngleska Êe se uvek upravqati prema Big-benu i GriniËu, prema laûnim Ëasovnicima i laûnoj tradiciji!ì Uveren da je na ovaj naËin najdubqe prezreo i uvredio celu naciju, odreËe se svakog drugog komentara ne ûeleÊi daqwih sukoba, joö uvek se nerado priseÊajuÊi svojih ranijih neprijatnih doûivqaja u granicama Britanske Imperije. Samo

F SADRéAJ

FILIP DAVID	567

ga je iskrena privrûenost seni moga dede spreËavala da izruËi svoju netrpeqivost prema uËenim mudracima iz Evropskog druötva.

Moûete zamisliti tragiËan poloûaj toga mladog TurËina koji je kriöom napustio svoju zemqu traûeÊi u Evropi istinu i slobodu, a sada sedi u maloj sobi u blizini augsburökog Gradskog parka izloûen s jedne strane potcewivawu Evropskog druötva za sistem mera, a s druge, stalnim pretwama dvojice najmqenih turskih ubica öto joö ne izvröavaju zadatak dobijen od turske vlade i Sultana. Oni se ne ûure jer godine koje u meðuvremenu protiËu za wih su samo trenuci veËnosti. Oni uËtivo pozdravqaju Osmanlija i wihovo poznanstvo prelazi gotovo u intimno prijateqstvo, stvar razumqiva i objaöwiva onima koji poznaju narav i karakter qudi sa Istoka. Osmanli se miri s wihovim prisustvom, baö kao öto se svaki Ëovek, na kraju krajeva, miri sa saznawem da smrt jednoga dana mora naiÊi. On ih Ëak u nekim svojim spisima naziva vernim prijateqima i obeleûava ih malo Ëudnim imenima ñ Klatnom i BrojËanikom.

Najzad, jednog dana obaveötava javnost da je saËinio vremensku azbuku. Ovaj pronalazak omoguÊuje da se vreme zabeleûi kao öto se to Ëini sa zvukom ili slikom. Znakovi koje Osmanli predlaûe na prvi pogled su sliËni notnim znacima. Shodno novom poimawu vremena, na hartiji se beleûe ritmiËke jedinice razliËitog trajawa, dakle vreme u svom proticawu. Reprodukcija je moguÊa na raznim vrstama muziËkih instrumenata. Nije zato Ëudo öto su mnogi, Ëuvöi zvuk vremena, imali oseÊawe da

F SADRéAJ

568		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

sluöaju muziku novog stila i senzibiliteta. Meðutim, ostaje nepobitno da musica nuova, kako ju je nazivao De Agostino, nije niöta drugo do skup znakova kojima se obeleûava vreme. Osmanli je dokazivao da je pomoÊu ovog jednostavnog sistema moguÊe reprodukovati proteklo vreme, veÊ davno prohujale nedeqe, dane i Ëasove. Izvesni veliki datumi u istoriji nekog naroda, ili u ûivotu pojedinca, bili bi saËuvani za potomstvo. Wegova dostignuÊa iz oblasti vremena nisu, na ûalost, izazvala interesovawe onih kojima su bila namewena; ali, dok se evropski ËasovniËari ogluöiöe o sve wegove rezultate, mnogi umetnici ozbiqnog ugleda krenuöe u Augsburg na hodoËaöÊe. Govori dovoqno sam podatak da je i jedan od naöih najboqih dirigenata, ser Rajmond Kingsli, pohitao da Ëuje ove nove zvuke. Svi oni, meðutim, naiðoöe na zatvorena vrata, öto je, bez sumwe, poveÊalo opötu netrpeqivost prema mladom turskom ËasovniËaru.

Vidim da se u Ëudu osmehujete. Uveravam vas, ipak, da je ovaj Ëovek bio do krajwih granica neslavoqubiv, osobina koja, priznaÊemo, nije danas na ceni. Wega je jedino zanimalo vreme, i sve öto je Ëinio, bilo je u nameri da, kako reËe jedna uËena glava sa Harvardskog univerziteta, Ñduh Istoka useli u telo Zapadaì. Trebalo je, dakle, naö evropski racionalizam zameniti istoËwaËkom mudroöÊu o relativnosti svega, pa i vremena. Mnogi su u ovome videli atak na kulturu naöeg kontinenta; ipak, Ëinilo se da mladiÊ uûiva znaËajnu podröku nekih osobitih politiËkih liËnosti koje su bile uverene da je neke reforme, druötvene i kulturne, neophodno sprovesti. U

F SADRéAJ

FILIP DAVID	569

svakom sluËaju, ustaqeno je miöqewe da rastrzana i neuralgiËna Evropa ima öto da prihvati od filozofski mirnog i psihiËki nadmoÊnog Istoka. Dok se ova podzemna borba oko turskog ËasovniËara rasplamsavala, Osmanli, neprestano radeÊi i usavröavajuÊi svoj pronalazak, na kraju uspe da naËini Ëasovnik po svojim zamislima. Usamqen i odvojen od sveta, strog i ozbiqan prema samome sebi, nije uopöte imao ûequ da takozvanoj öirokoj javnosti nameÊe svoje delo. Poslao je samo odreðen broj pozivnica qudima od autoriteta. Tako se naznaËenog dana u wegovoj sobici naðe desetak najznamenitijih ËasovniËara iz svih krajeva Evrope. Evropsko druötvo zastupaöe g. RiËard Goldberg, unuk znamenitog Semjuela Goldberga. Gotovo svi ovi qudi su joö pre nekoliko meseci prezrivo odmahivali glavom kada bi se pomenulo ime neobiËnog ËasovniËara iz Augsburga. Sada su sedeli u wegovoj sobi spremni da ga ismeju, ali i s dovoqno respekta koji im je ulivao taj Êutqivi mladiÊ Ëije se ime sve ËeöÊe spomiwalo ne samo u nauËnim veÊ i politiËkim krugovima. Doðoöe, dakle, jedan za drugim, koËijama iz raznih krajeva; svi nepoverqivi, svi uzdrûani. Sedoöe jedan do drugoga, upoznavöi se s mladim TurËinom, koji ih doËeka vrlo uËtivo, ali i vrlo suzdrûano.

I znate öta im pokaza? Jednu posudu, providnu, podeqenu na dva dela; i u jednoj i u drugoj komori neki Ëudesan organizam koji je pulsirao i Ëiji su se otkucaji dali opaziti u teËnosti kojom je bio okruûen. Nigde nikakvih brojki, samo mukli otkucaji. To beöe taj Ëasovnik. Posuda poðe od ruke do ruke; svi uûasnuti, niko ne prozbori reË, dok g. RiËard ne kriknu: ÑOvo su qudska srca, gospode

F SADRéAJ

570		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Boûe!ì I on ispusti posudu, staklo se razbi, a srca poËeöe da podskakuju po podu kao dve male zaplaöene ûivotiwe. SkoËiöe, navaliöe na Osmanlija i savladaöe ga. Obavestiöe policijskog prefekta. On doðe i u jednoj pokrajnoj prostoriji naðe leöeve dvojice Osmanlijevih progoniteqa; eto odakle potiËe mehanizam za wegov jedinstven Ëasovnik.

Sultan je bio zadivqen strahotom zloËina. Tajnim diplomatskim kanalima doËepa se ubice. Poöto ga je paûqivo sasluöao, posla ga u jednu od najveÊih ludnica u maloazijskoj oblasti. OËevici priËaju da u ovoj zemqi nema gotovo nikakve razlike izmeðu zatvora i ludnice. To su velika ograðena dvoriöta po kojima se vaqaju gomile pustiwske praöine, noöene kuûnim, vlaûnim vetrom. Truleû sveta. Mladi ËasovniËar je uveravao Evropu da je cela istorija ËoveËanstva jedan veliki Ëasovnik, nizawe dogaðaja, koji su prave vremenske jedinice; ali, ako ima kraja gde je vreme mrtvo, onda su to ove pustiwe u turskoj carevini, u kojima, kako vele, ni sveÊa ne dogoreva, gori u beskraj.

Ali, gospodo, vi Êete reÊi da i vreme provedeno u toj uûasnoj pustiwi mladi Osmanli moûe meriti svojim unutraöwim Ëasovnikom; mislite na wegovo srce. Meðutim, citiram Paskala, tog filozofa koji je najviöe od svih zapadwaka bio zapisan u duöi Osmanlijevoj: ÑTreba imati jednu nepomiËnu taËku da bi se stvar presudila. Pristaniöte presuðuje o onima koji su na brodovima; ali gde da pronaðemo pristaniöte...ì Gde je Gabrijel Osmanli, ponovo vraÊen u svoju domovinu, tu mirnu i nepomiËnu grobnicu na kugli

F SADRéAJ

FILIP DAVID	571

zemaqskoj, mogao da pronaðe brod koji se kreÊe, ili pristaniöte u vremenu?

To vam je priËa o mladom nauËniku-ubici, koji je u drvenom kovËegu krenuo u Evropu da potraûi svoje more, a zavröava kao brodolomnik na vrelom pesku materinske Azije.ì

[1969]

F SADRéAJ

DANILO KIä	573

Danilo Kiö

IZ BARäUNASTOG

ALBUMA

1

...Na öumu se beöe naglo spustio mrak. Moja je majka imala neko Ëudno predoseÊawe, neku nemirnu slutwu, pa nas povuËe za ruku. Xak sa öiöarkama teglili smo naizmence, ne ûeleÊi da ispustimo tu bogatu berbu, tuûnu berbu naöe jeseni. Moja se majka nije bila prevarila. »im smo dospeli nadomak sela, ugledasmo svetlo u kuÊi naöih roðaka: iza stakla se nazirala avetiwska svetlost-lutalica. Zadrhtasmo. Da li je moja majka ûelela wegov povratak? Da li mu weno dobro srce beöe sve oprostilo? Zacelo, jeste. Jer kada uðosmo u dvoriöte, ne bez sujevernog straha, i kad zakucasmo na vrata gospoðe Rebeke, moja majka ustuknu. OËekivala je, bez sumwe, da Êe u kuÊi zateÊi naöeg oca, da Êe naÊi na okupu svu wegovu rodbinu, sad veÊ izmirenu zajedniËkim patwama i kriûnim putem celog plemena. Ali u kuÊi zatekosmo samo strinu Rebeku, i wen nam izgled ne uli poverewe. U prvi

F SADRéAJ

574		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

mah nismo mogli da doðemo do reËi od zaprepaöÊewa. Gospode, kako se beöe izmenila! Od nekadaöwe wene kosmatosti ne beöe ni traga ni glasa, crna punða wene kose beöe spala, fitiqi wenih zulufa behu nagoreli, kao na plamenu. Stajala je sa teökim sedmokrakim sveÊwakom u rukama, i mi videsmo s Ëuðewem da je samo u jednom Ëiraku gorela bela stearinska sveÊa, dok ostali kraci behu prazni. Taj sveÊwak s jednom jedinom upaqenom sveÊom beöe tu, bez sumwe, zato da nam svojim ugaöenim plamenom, svojom prazninom, ukaûe na ono öto Êe nam strina Rebeka i sama saopötiti (zatresla je svojom sasuöenom glavom, sporo, dostojanstveno, s puno znaËewa, prvo levo, zatim desno, pa onda ponovo, joö sporije): nema ga! Da li to beöe Ëas olaköawa ili nemi oËaj, koji nas beöe obuzeo? Moj otac ñ mrtav! U svakom sluËaju, ja sam prema wegovoj smrti ispoqio potpunu sumwu. Bio sam uveren da strina Rebeka ne govori istinu, mada su wen izgled i weni pokreti glavom imali prizvuk neke tragiËnosti. Svejedno, meni je sve to liËilo na veliku podvalu, na ûequ gospoðe Rebeke da otpiöe mog oca na najbezbolniji naËin ñ tim sporim mahawem glave. Ona nam se unosila u lice (jer beöe postala kratkovida), pribliûavajuÊi nam uz sam obraz plamen sveÊe, zatim je to svoje odreËno mahawe glavom ponovila za svakog ponaosob, i uvek s drugim prizvukom punim znaËewa: mojoj majci s nekom vrstom iskrenog saûaqewa, Ani sa pedagoökim prizvukom ñ sad oprezno, mala moja kuzino! ñ a meni s nekom potajnom zluradoöÊu: tvoje Êe verovawe u wegovu besmrtnost uskoro biti sasvim oboreno, mali naduvenko; vreme Êe obesnaûiti tvoju veru!

F SADRéAJ

DANILO KIä	575

émirkajuÊi znaËajno, lukavo osmehnutih oËiju, dok joj lice i usta behu skameweni, ona je dugo drûala plamen sveÊe kraj mog obraza i, zagledana u moje zenice, mahala je levo-desno svojim velikim nosem. Da li je bilo joö nekog znaËewa u wenoj pantomimi? äta se joö krilo u tim velikim crnim oËima ludaËkog sjaja? Sve mi se Ëini da je taj zlobni prizvuk poticao iz ûeqe da mi se saopöti Ëiwenica da moj otac ne samo öto nije umro kao heroj, s nekom besmrtnom reËenicom na usnama, koja Êe se pamtiti i navoditi kao primer filozofskog drûawa i mudre hladnokrvnosti pred licem velike smrti, nego naprotiv, da je pred svojim xelatima...

Oh, ne sumwam. Zacelo beöe naslutio znaËewe opake igre u koju ga behu uvukli, i kad su ga stavili na levu stranu, meðu ûene i decu, meðu bolesne i nesposobne za rad ñ (jer on je bio sve to istovremeno, veliki bolesnik i histeriËna ûena, ûena bremenita od neke veËne i laûne gravidnosti kao od nekog golemog tumora, a bio je i dete, veliko dete svoga doba i svoga plemena, kao öto je bio i nesposoban za rad, za svaki rad, fiziËki i umni podjednako, jer se krivuqa wegove genijalnosti i wegove aktivnosti opasno izvijala i dospevala tako, u svojoj kruûnoj putawi, do polazne taËke, do apsolutne nule, do svoje potpune negacije) ñ na levu stranu, dakle, od Boga i od ûivota, on je za trenutak, ali samo za trenutak, bez sumwe pomislio da je to wegova podvala, wegov smisao za humor, wegovo snalaûewe u komplikovanim ûivotnim situacijama, no odmah zatim mora da je osetio, svojim crevima i svojom ludom glavom, da je stao na stranu smrti dobrovoqno, glupavo, da su mu, dakle, podvalili kao detetu... Zlobne oËi gospoðe Rebeke

F SADRéAJ

576		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

davale su moguÊnost da se nasluti gorka i tragiËna istina: iduÊi u toj koloni nevoqnika i bolesnika, með uûasnutim ûenama i prestravqenom decom, iduÊi s wima i uz wih, onako visok i pogrbqen, bez svojih naoËara, i bez ötapa, koje mu behu oduzeli, gegajuÊi se nesigurnim koracima u toj koloni ûrtvovanih, kao pastir með svojim stadom, kao rabin sa svojom pastvom, kao profesor na Ëelu svojih ðaka... ah, ne. Udarali su ga pendrecima i kundacima, on je jaukao i padao, ûene su ga hrabrile i podizale, a on je, jaoj, plakao kao malo dete, dok se iz wega öirio miris wegova tela, grozni zadah wegovih izdajniËkih creva.

2

Od naöih roðaka vratio se joö samo moj stric Andrej, i on opaqen nekim Ëudnim suncem, nekom adskom svetloöÊu, koja je davala koûi boju bolesne memqivosti ñ pogubni peËat nekog crnog sunca. On je doneo sa sobom pesme novih vremena, tuûne logorske balade i rabinske naricaqke, koje je pevao u poluglasu, bez sluha, ili ih je svirao u okarinu, hukÊuÊi kao sova.

Dan-dva po povratku, on poËe da prekopava ötalu na onom mestu gde su nekad bili smeöteni vojniËki kowi, Ëemu se beöe uzaludno protivila strina Rebeka. Zemqa, koju je izbacivao iz dubine beöe vlaûna i zaudaraöe na kowsku mokraÊu. Uskoro je u tom bunaru öto ga je sam iskopao sasvim potonula glava mog strica Andreja, a glas mu je dopirao, dok je izdavao kratka nareðewa strini Rebeki, kao iz grobnice. Na moje ogromno zaprepaöÊewe, nemalo zatim ugledah strinu

F SADRéAJ

DANILO KIä	577

Rebeku kako izvlaËi iz tog smrdqivog bunara svitak cica iöaranog bukteÊim ruûama, crvenim i plavim! Slagala je kraj nogu tu svoju lovinu, te ruûe öto se behu upetqale u mreûu cica kao sjajne dubinske ribe. Kakav ulov! Ugledavöi prve ruûe, joö retke i sitne, tek u pupoqku, tu sitneû plave ribe upetqanu u okca mreûe, gde su leûale dugo te behu veÊ poËele da zaudaraju i da blede, moja strina poËe da grabi cic nervozno, povlaËeÊi ga s grozniËavim naporom. O, nesreÊe! Ta ogormna bala, zakopana ovde uoËi rata, zavijena u voötano platno i stavqena u tvrd sanduk, beöe sasvim razjedena kiselim rastvorom kowske mokraÊe, koja je sve pretvorila u prah i pepeo ñ ruûe su zaudarale kao trule, crknute ribe. Sutradan je strina Rebeka pokuöala da spase öto se spasti moûe: svoju je golemu mreûu razastrla po plotu, u petostrukom sloju, raËunajuÊi zacelo na blagotvorni uticaj sunca. Oko kuÊe bejaöe, dakle, prekonoÊ nikla ûivica od ruûa-puzavica, kao oko starinskih zamkova, ali dvoriöte je zaudaralo na mokraÊu. Uzalud. Na cicu se samo jasno pokazao pogubni uticaj vremena i pomrËine, zemqe i Êilibarskog mlaza öto su ga vojniËki kowi tokom ratnih godina upravqali u zemqu, koso, poput sunËevog zraka. Sa suzama u oËima, strina Rebeka je pokuöavala da spasava to svoje jedino bogatstvo, taj svoj skriveni rudnik, pa je poËela da iseca makazama parËiÊe platna, jedva duûe od lakta, no na kraju je morala da baci sve na ðubre, jer se cic raspadao pod prstima kao pauËina. Svu noÊ su ona i stric Andrej, kriöom od seqaka, bacali te bofl-ruûe na ðubriöte, vilama. O, koliko je te noÊi palo groznih kletvi na

F SADRéAJ

578		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

teöka oruða ratnih kowa, koliko opakih anatema, koliko blistavih i straönih poreðewa.

3

Vaqda pod uticajem naöeg oca, uticajem Ëijim se pogubnim zamkama opirala sve dok je on bio ûiv, moja se majka poËiwe i sama zanositi miöqu da konstruiöe maöinu za pletewe ñ od dasaka i od ûica starih amrela. Ma-da je svoju rukotvornu veötinu bila dovela do savröenstva, jednako u brzini kao i u lepoti izrade, ostvarivöi svojim iglama od paoka toËkova bicikla Ëitavu malu manufakturu, dovoqnu da snabde ceo okrug svojim proizvodima, moja se majka spremala da svoju radionicu proöiri tom rukotvornom maöinom za pletewe i da poËne da snabdeva ne samo okrug nego i celu ûupaniju. To Êe joj omoguÊiti da nas, Anu i mene, ÑpovuËe sa wivaì, kako je govorila, i da nam vrati naöe graðansko dostojanstvo. Na ûalost, tu svoju ideju moja majka napuöta, teöka srca, veÊ posle prvih, pripremnih radova ñ nije uspela da naðe stare amrele. Rad nastavqa, dakle, rukom, noÊu, uz petrolejku u kojoj joö uvek gori ratni kolomaz pomeöan s petrolejem i pastom za obuÊu, vitla svojim iglama sjajnim poput platine. Te dve igle... Kaûem dve igle, a trebalo bi, zapravo, reÊi da su u taj pribor za pletewe ulazili i weni prsti, sasvim ravnopravno, ne samo kao deo ruke i izvröioci voqe nego i kao deo pribora za pletewe, kao igle; tu mislim, u prvom redu, na ispruûene kaûiprste, kojima su one dve metalne igle (i one pravqene wenom rukom) dodate samo kao dopuna. I ne znajuÊi za to, moja majka beöe ostvarila svoju

F SADRéAJ

DANILO KIä	579

maöinu za pletewe: preko neûnog hrpta kaûiprsta, tamo gde jednako teËe meka nit, urezao se tanak kanal, kao pod oötrom, ËeliËnom ûicom instrumenta. Iz tog tuceta zavitlanih igala, iz tog Ëudesnog rukopisa, ispredale bi se, poput bajke, duge bele stranice pletiva od angorske vune, i kada biste duhnuli u to pahuqasto paperje da bi se malo razmaklo, nazreli biste Ëudesne öare, poput onih sa istoËwaËkih Êilimova. Tajna majËine veötine bila je prosta ñ ona se nikad nije ponavqala. Kada bi gospoða Fanika naruËila isti onakav xemper kakav je gospoðice Marije, moja je majka, ne mogavöi da dokazuje svoje razloge sitnoj sujeti seoskih lepotica, prihvatala naruxbinu bez primedbe, ali je na zadatu temu pravila novu varijaciju, samo na izgled sliËnu uzoru, pa je, mewajuÊi rukopis i öaru, stvarala jedan sasvim nov stil, samo na izgled sliËan prethodnom, tek toliko da se po wemu prepozna ruka majstora, wegov liËni peËat, neponovqiv. Ona je to Ëinila iz sasvim praktiËnih razloga ñ weni proizvodi, zbog prestiûa firme, moraju biti unikati, dakle neponovqivi Ëak i za wu samu. Wena je radwa cvetala, ali ne zadugo. Seoske ûene i ratne udovice, ponesene wenim primerom i iskrenim divqewem (koje se, naravno, kako to obiËno biva, uskoro pretvorilo u zavist i ogovarawe), poËeöe i same da pletu za dugih zimskih veËeri, s poËetka neveöto, a zatim sve spretnije, rukopis im postajaöe vrlo sliËan wenom, savröena imitacija originala, ali imitacija, no dovoqno veöta e da bi neupuÊeni mogli videti razliku i uoËiti svu bedu tih laûnih tvorevina bez tanane iskrenosti pravog nadahnuÊa i pravog doûivqaja. U poËetku je

F SADRéAJ

580		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

moja majka pokuöavala da se suprotstavi toj navali oponaöawa time öto je poËela da mewa svoj rukopis, da svojoj veötini daje oblik neprivlaËne virtuoznosti koja obeshrabruje, ali uzalud. Weno majstorstvo, steËeno dugim besanim noÊima, mukom i radom, pletewem i nadahnuÊem, parawem i rasparavawem, razvlaËilo se po seoskim radionicama, podraûavano s bezoËnoöÊu. Uvidevöi da su öarlatani u stawu da oponaöaju virtuoznost majstora, ona je pribegla jednostavnosti, golotiwi stila i izraza, ne propuötajuÊi pri tom da u taj Ñglatì uplete neku tajanstvenu öaru, mistiËnu ruûu nadahnuÊa i peËat majstora. Uzaman. Laûne su ruûe poËele da se pojavquju u angorskom pletivu na istom onom mestu gde i wene i, mada veötaËke, neupuÊeni nisu znali da ih razlikuju od pravih. (A trebalo je samo zaviriti u naliËje majËinog pletiva, tamo gde beöe utisnut simetriËni negativ wene rukotvorine, pa videti, po ËvoriÊima i vezama, po sitnom korewu pletiva, koliko je truda bilo potrebno da se iz tih rasparanih niti, iz otpadaka i kratkih konËiÊa napravi lice pletiva, gde talog i tvoraËke zavrzlame ne behu vidqive, nego je sve delovalo Ëisto i lako, kao pravqeno od jedne jedine niti, u jednom jedinom zamahu.) Najzad je moja majka, posle teökih iskuöewa i nesanica, digla ruke od svega i ponovo iziöla na wive da pabirËi ñ beöe ostala bez ijedne naruxbine.

4

Ulazimo u voz sa svojim smeönim prtqagom, vuËemo sa sobom Ëergu svoga lutalaötva, ûalosnu

F SADRéAJ

DANILO KIä	581

prÊiju mog detiwstva. Naö istorijski kofer, sad veÊ oguqen i s kopËama koje svaki Ëas popuötaju sa zarðalim praskom, kao stari piötoqi-kremewaËe, isplovio je iz potopa s‚m i pust, kao mrtvaËki sanduk. U wemu sad leûe samo ûalosni ostaci mog oca, kao u urni pepeo: wegove fotografije i dokumenta. Tu su joö i wegova krötenica i ökolska svedoËanstva, te neverovatne tore ispisane kaligrafskim rukopisom neke daleke proölosti, skoro mitske, dragocena svedoËanstva mrtvog pesnika, istorijski arhiv wegove boqke: prepisi sudskih parnica, papiri Fabrike Ëetkarskih proizvoda u Subotici (koju je on doveo do bankrotstva), dekreti, reöewa o postavqawu, unapreðewe za öefa staniËnih postaja, zatim dva wegova pisma ñ ÑVeliko i Malo zaveötaweì ñ kao i otpusnice iz bolnice u Kovinu...

Kakvom sam tada bio miöqu voðen kad sam tu Ëudesnu arhivu prokrijumËario u naö kofer, kriöom od svoje majke? To beöe, bez sumwe, rana svest o tome da Êe to biti jedina prÊija mog detiwstva, jedini materijalni dokaz da sam nekad bio i da je nekad bio moj otac. Jer bez svega toga, bez tih rukopisa i bez tih fotografija, ja bih danas zacelo bio uveren da sve to nije postojalo, da je sve to jedna naknadna, sawana priËa, koju sam izmislio sebi za utehu. Lik mog oca bi se izbrisao iz seÊawa, kao i toliki drugi, i kad bih pruûio ruku, dohvatio bih prazninu. Mislio bih da sawam.

Tu porodiËnu arhivu, koju sam probrao tada pred odlazak, a po svojim sopstvenim merilima, sad vidim ñ pouzdanim, prokrijumËario sam u kofer zajedno sa svojim ðaËkim sveskama i kwigama, odabranim: od svezaka sam poneo samo dve, one sa

F SADRéAJ

582		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

svojim ökolskim sastavima, a od kwiga ðaËku Bibliju, Mali katehizis, vrtlarski priruËnik za drugi razred, Mein zweites deutsches Buch od gospoðe Lujze Haugseth Lam·cs, HodoËaöÊe deËjih srdaca, koje je, na osnovu crkvene pesmarice,

sastavio Dr Carolus Gigler, censor dioecesanus. Tu je joö bio i jedan od mojih najdraûih romana iz petparaËke serije, Kapetan Srebrnog zvona, i, najzad i pre svega, kao kruna tog arhiva,

Jugoslovenski zemaqski i internacionalni KONDUKTER, autobuski, brodarski, ûelezniËki i avionski, iz 1938. godine, Ëiji je glavni urednik bio moj otac (i koji Êe doûiveti svoju ponovnu afirmaciju i svoju Ëudesnu metamorfozu, svoje uzaöaöÊe, u jednoj od mojih kwiga). Taj sam kondukter stavio meðu svoje stvari, meðu moje kwige, kao dragoceno nasleðe.

5

Með retkim dokumentima mog detiwstva nalazi se i jedna kwiûica, zelena poput lista, i ne veÊa od wega ñ danas veÊ i ona poûutela kao list. Pored dve metalne kopËe stavqene u prevoje, u prepone listova, na wu je naknadno dodata joö jedna kopËa koja skrozira tanku sveöËicu, od korica do korica. Tu sam kopËu stavio ja, svojeruËno, probivöi prethodno stranice pomoÊu majËine pletaÊe igle, jer sam bio iscepio jedan od listova, Ëime su parne stranice izgubile svoju ravnoteûu, i jedna, jedna od prvih, ostala da landara, na moj veliki uûas. Mislim da je fatalna greöka bila napravqena time öto sam za razlog izostanka

F SADRéAJ

DANILO KIä	583

upisao u tu kontrolnu kwiûicu, po savetu svoje majke, neöto öto mi se nije Ëinilo dovoqno ubedqivim, neku bolest, magareÊi kaöaq, bogiwe ili sliËno, a meni se viöe sviðala gola--golcata poniûavajuÊi istina (stvar koju sam, barem u kwiûevnosti, i do dana danaöweg saËuvao). Posle izvoda iz strogog disciplinskog pravilnika, koji laskavim reËima poziva profesore i roditeqe na saradwu i uzajamno poö-tovawe (ÑMolimo cew. roditeqe da gospodu profesore u poseti prime s blagonaklonoöÊuì), kwiûica se zavröava opomenom da je uËenik duûan da kwiûicu saËuva u Ëistom stawu sve do kraja ökolske godine (otud moj strah zbog iscepane stranice) i da upisane primedbe mora da pokaûe joö istog dana Ñonima kojih se to tiËeì. Na sledeÊoj strani ñ mesta za potpise. Kod imene majke: udova Eduarda Sama. Kod imena oca ñ duga, talasasta linija: pusto more. Tu je liniju, kao i krivotvoreni potpis moje majke, upisala Ana, moja sestra. Linija ide duûinom cele crte, zatalasana, zatim se, pri kraju, uspiwe i lomi. U toj jednoj jedinoj krivuqi, nemirnoj i zupËastoj, tek sa po kojim blagim talasawem, a pri kraju sasvim neurasteniËnoj i izlomqenoj, Ëitamo liniju ûivota naöeg oca, wegov vrludav korak i pad, wegov hropac: pomahnitali kardiogram, rukopis wegova srca!

6

O Ëemu joö govore weni paragrafi, prazne rubrike koje je ispisivala nevidqivim mastilom maöta deËaka? One samo postavqaju prosta pitawa o uËenikovom vremenu, o wegovom rasporedu, o onom

F SADRéAJ

584		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

u ökoli i onom izvan ökole: öta uËi? ko ga uËi? kad ima Ëasove? koje jezike? Tu, u tim upitnicima, u tim pitawima bez odgovora, posejano je seme nostalgije za znawem, gorka zavist, seme potajnih snova i detiwih ambicija. U tim shematiËnim pitawima (klavir? violina?) nalazi se slutwa jednog sveta meni nedostupnog, nepoznatog. Iz te kwiûice, iz wenih rubrika, sliËnih belim staklenim vratima, pomaqaju se uËtiva lica domaÊih uËiteqa i guvernanti, svetli saloni i spokoj popodnevnih sati kad zazvoni zvonce na vratima, i u uËenikovu sobu ulazi bleda guvernanta (od 4 do 6) sa boûanskim bonjour na usnama, pa se u sobu zajedno sa wom useli slutwa jednog sveta koji je sad joö u öiframa, no Ëije tajne kquËeve nosi ona, pod jezikom kao medaqon, a znaËewe öifri polako se pomaqa. Nemalo zatim (hajde da sawarimo!) opet zvoni zvonce na vratima, zvonkije i lepöe, jer pred vratima je gospodin profesor klavira, gle, veÊ prebira po klavijaturi dugim belim prstima, kapqu etide, prodiru iz deËje sobe sa spuötenim zavesama. A zatim? Zatim dolazi profesor... ne; profesorka! Uz wen tanak struk boqe pristaju otmeni oblici violine, woj se ne stvara podvoqak kad nasloni svoju tuûnu glavu na instrument. (Ne, sad viöe ne ûalim za tim. Zacelo bejaöe lepöe i korisnije ñ i tu reË piöem sa zebwom ñ gaziti u hladna jesewa popodneva bosim nogama toplu kravqu balegu.) Sa smislom za istinu i verujuÊi u otmenost patwe, upisujem u tu svoju kwiûicu, u rubriku razlog izostanka ñ nedostatak obuÊe (13. februar 1944), a za peti, Ëetrnaesti i dvadeset Ëetvrti februar ñ meÊava...

F SADRéAJ

DANILO KIä	585

7

Ali zaöto smo vukli sa sobom te Ñduweì, te grozne bale uvijene u pakpapir i stegnute kanapima? Zaöto smo ih vukli sa sobom, t moja se majka s lakoÊom rastajala i od vrednijih stvari (kao od svoje singerice svojedobno) nego öto su bile te ukiseqene perine, vlaûne i grumuqiËave, sa zadahom buði, i iz kojih se cedilo sitno paperje i lepilo po kosi i po odeÊi, kao prqav vlaûan sneg. Kroz proreðeno sito tankog cica pomaqali su se, pored paperjastih pahuqica, joö i oötri, roûnati öiqci tamnog perja peradi, vukuÊi za sobom ufitiqena i slepqena krilca. Nije bilo teöko uoËiti, po tamnoj boji bez preliva i sjaja, rðastoriðoj i crnoj, da je i to perje bilo laûno, kao öto su i perine bile laûne i neudobne, jer osim neznatne koliËine nekad Ëistog paperja tovnih panonskih gusaka, one su bile ispuwene tvrdim neËijanim perjem kokoöaka, meðu kojima pomori behu tako Ëesti. Bez sumwe, moja je majka znala za tu podvalu koja se bila uvukla u naöe snove i naöe nesanice, ali za wu su te perine znaËile isto toliko mnogo, öto znaËi sve, koliko za mene relikvije moga detiwstva: oËeva dokumenta i moje kwige. Za wu su te ofucane Ñduweì bile simbol naöega detiwstva i wene qubavi za nas, uspomene onih idiliËnih veËerwih sati kada bi nam te perine, tada joö nove i s navlakama od batista, podavijala pod leða i pod noge, udarajuÊi po tom golemom kiselom testu svojim raöirenim dlanom, dok su nam se ispod wih pomaqale samo kudrave kose i rumeni vrhovi noseva...

F SADRéAJ

586		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ne verujem da je mojoj majci mogla da izmakne grozna Ëiwenica koje ja tada joö nisam bio svestan: da su te perine, ispuwene laûnim guöËijim perjem, samo nastavak, moûda posledwe poglavqe, one lutalaËke, ahasverske istorije koju je zapoËeo moj otac, zapravo joö wegovi preci, trgovci guöËijim perjem, a koji su dospeli tu negde iz dalekog mraka istorije ñ teöko, nasledno breme koje smo mi joö jednako vukli, besmisleno.

[1970]

F SADRéAJ

BRANIMIR äÆEPANOVIÆ	587

Branimir äÊepanoviÊ

KRIK

Æutao sam nekoliko trenutaka oËekujuÊi da me neöto upita ili bilo kakvim gestom pokaûe bar izvesnu radoznalost. Ali, on me Ëak i ne pogleda. Izgledalo je da osluökuje vetar koji je zavijao pritajeno kao i one davne noÊi kada je Anton izgoreo. Onda mu se usne, neoËekivano, izviöe u neki zaleðeni osmeh koji nisam umeo da odgonetnem.

ñZar si doöao samo zbog toga?

ñMorao sam: jedino ti moûeö da shvatiö ono öto mi se desilo.

ñäta ima tu da se shvati? Da si odvukao u krevet neku kurvu?

Nisam se usuðivao da opet progovorim. Pomislih Ëak da bi trebalo odustati od svega. Posle toliko godina koje nas razdvajaju, öta sam od wega mogao da traûim? Da me opravda? Ili, moûda, da podeli sa mnom oËajawe koje pokuöavam da mu otkrijem.

On pripali cigaretu i povuËe jedan dim. Zavaqen u fotequ, zatvorenih oËiju, nije se pomerao. »inilo se da je sasvim zaboravio na mene.

ñVaqda te ne muËi savest?

F SADRéAJ

588		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ñDa ñ rekoh.

ñPa ti si lud!

ñAli to je bila Antonova kÊer!

On se trgnu kao da ga je neöto iznutra oöinulo. Zatim paûqivo ugasi cigaretu, a lice mu namah poprimi onu smirenost na kojoj sam mu uvek zavideo.

ñNaöeg Antona?

ñDa ñ rekoh i ustadoh s namerom da upalim svetlo, ali me on pokretom ruke zadrûa. Sedeli smo zatim u velikom raskoönom salonu, nepomiËni, zaustavqenog daha. Æutali smo. Bili smo sami i tuði jedan drugome. Ali bili smo i potpuno svesni da se, u tom Ëasu, ne moûemo pogledati u lice. SreÊom, noÊ se beöumno slivala kroz öiroke prozore zatamwujuÊi i nas i naöe seÊawe.

ñJe li pomenula oca?

ñDa. Ali tek posle svega, kad je poËeo da me hvata san.

ñZar je priËala o wegovoj smrti?

ñZna Ëak i da je izgoreo! Samo, zaËudo, u glasu joj nije bilo ni tuge ni ponosa. NiËega!

ñPa ona ga nije ni poznavala. Imala je u ono vreme najviöe tri godine.

ñ»etiri ñ rekoh.

On rukom napipa lampu pored sebe, ali poËeka malo kao da se predomiöqa. Zatim je upali: izduûeno lice mu izaðe iz tame. Smeökalo se. Vaqda da bi prikrio ono öto oseÊa. Ali mu glas ipak zadrhta:

ñ A bili smo obeÊali jedan drugome, seÊaö li se, da Êemo ñ ako preûivimo i ako pobedimo ñ potraûiti Antonovu devojËicu i pobrinuti se da postane Ëovek.

F SADRéAJ

BRANIMIR äÆEPANOVIÆ	589

ñNikad je nismo potraûili ñ rekoh izazivajuÊi ga.

ñZaboravili smo na wu!

On se, povijen u leðima, zagrcnu. Kaöqao je dugo kao da se guöi. Onda se, odjednom, smiri i bez imalo prekora reËe:

ñ Pa, eto, ti si je potraûio.

Ja ustadoh i razmaknuh teöku zavesu. Napoqu je joö uvek zavijao vetar: gole, tamne grane bagremova uvijale su se do samih prozora.

ñ Zar nisi? ñ nasmeja se on sitno i priguöeno. Poverovah da me kaûwava i osetih neko Ëudno zadovoqstvo zbog toga. Moûda sam ûeleo da me muËi. A on je to mogao boqe od svakog: znao je öta

smo nas dvojica dugovali Antonu.

ñSluËajno sam je upoznao ñ rekoh. ñ Nisam znao

ko je!

ñLaûeö! NemoguÊe je da pored toliko ûena naletiö baö na wu!

ñVeliki si gad ñ öapnuh. ñ Misliö li, moûda, da sam zaboravio kako je wen otac umro na mukama da bi spasao tebe i mene.

On neodreðeno zaklima glavom i povuËe joö jedan dim, ali ga dugo ne ispusti tako da mi se uËini da Êe ga zadrûati u pluÊima.

ñäta je ñ rekoh ñ zar se ne seÊaö kako je bilo? Wemu se samo usne neprirodno zgrËiöe, ali,

siguran sam, ne zbog cigarete öto ju je stiskao kao da Êe je pregristi i pre nego se bude sasvim pretvorila u pepeo, veÊ zato öto se uzdrûavao da ne pomene onu noÊ kada su Antonu nudili ûivot ako kaûe gde se nas dvojica skrivamo; onaj trenutak kada su ga polivali benzinom a mi strepeli da Êe nas odati, onaj prizor kada je izgoreo pred naöim

F SADRéAJ

590		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

oËima! Bio sam siguran da mu od tog seÊawa nije lako, da mu je isto kao i meni.

ñNiöta nismo mogli ñ reËe on.

ñNije istina! Da smo zapucali kad su poËeli da ga muËe, moûda bi i danas bio ûiv.

ñZaöto nisi pucao? ñ osmehnu se on kao da je odista zaËuðen.

Ponovo ustadoh i priðoh prozoru. Vetar je joö silovitije povijao drveÊe. Niz ulicu je klizio crveni tramvaj, priguöeno zvoneÊi u tamnoj noÊi.

ñBio sam kukavica. Kao i ti ñ öapnuh.

On samo odmahnu rukom. Bio je to pokret kojim je hteo da se od neËeg odbrani ili da mi, moûda, otvoreno pokaûe koliko ga sve to ne zanima.

ñJesi li joj i to ispriËao?!

ñNe boj se: ona ne zna o nama niöta!

ñZaöto se onda muËiö?

ñA öta mi drugo preostaje! ñ rekoh. ñ Kako da zaboravim da je to Antonova kÊer! »ak je i ona, kad sam se izvukao iz kreveta i zakquËao u drugoj sobi, mislila da se öalim: zvala me je da se vratim, bestidno me izazivala. Ali ja sam hteo da budem sam. I nisam joj se poverio samo zato öto sam, odjednom, bio zgaðen nad samim sobom. I uplaöen! Zamisli: u toj drugoj sobi, dok se ona smejala, ponovo sam video wenog oca kako gori i Ëuo wegov krik.

ñKakav krik! ñ prekide me on. ñ Pa Anton je izgoreo bez glasa.

ñAli ja sam ga proöle noÊi, zakquËan u toj sobi, sasvim razgovetno Ëuo.

ñMoûda je Anton tek sinoÊ kriknuo ñ reËe on zlobno i naglo se okrenu prema meni, tako da mu levi obraz izaðe iz senke, ali kad uvuËe joö jedan

F SADRéAJ

BRANIMIR äÆEPANOVIÆ	591

dim, ûar od cigarete obasja mu i drugu polovinu lica koje je bilo isuviöe ozbiqno da bih mogao poverovati da se malopre öalio. Æutali smo dugo, kao da viöe nema öta da se kaûe. Nisam bio u stawu da odgonetnem da li je ono maloËas rekao sluËajno ili je odista nasluÊivao öta se kasnije desilo.

ñ»itave noÊi oseÊao sam stid ñ rekoh. Neki mutan i nejasan bol öirio mi se u grudima. Sada viöe nisam siguran da li je to bio grË ili neka praznina, ali sam bar po tome zakquËivao da sam joö Ëovek i da joö ima nade da se iskupim. Ali desilo se ipak ono u öta ni sad ne mogu da verujem.

ñZnam ñ öapnu on.

ñNiöta ti ne znaö! Kad je svanulo, uöao sam u sobu gde je ona spavala. Bio sam spreman da joj kaûem istinu i da joj ponudim pomoÊ ili uËinim öto god zaûeli. Stajao sam iznad we i posmatrao je nekoliko trenutaka, dvoumeÊi se da li da je probudim. Ona je leûala, gola i lepa, i smeöila se, u snu, nekako Ëudno. Onda je neoËekivano poËela da pomera svoje duge noge prema meni, kao da je oseÊala da stojim iznad we i kao da me je odista ûelela. Ruka joj je, savijena u laktu, poËivala na trbuhu. UËini mi se da ta ruka, uzbuðena od dodira sopstvenog tela, sitno podrhtava i osetih u tom Ëasu da i sam drhtim. Rekoh sebi: »oveËe, pa to je Antonova kÊer! I poverovah da Êe me te reËi zadrûati da ne uËinim ono öto sam toliko ûeleo. Moûda bih i uspeo da uguöim u sebi tu ûequ od koje sam izgarao kao da se prvi put nalazim pred nekom ûenom, jer ponovo rekoh: Anton je izgoreo zbog tebe, ali se ona tada protegnu Ëitavim telom i otvori oËi. Da je bar neöto rekla! Stajao sam, nepokretan i bespomoÊan, bez ijedne jedine reËi. Ona mi se samo

F SADRéAJ

592		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

osmehnu i pre nego öto sam mogao da se izmaknem ñ ispruûi ruke i privuËe me k sebi. Kako sam bio oËajan i sreÊan u tom Ëasu!

ñI? ñ öapnu on.

ñNisam oseÊao viöe onaj stid, ni onaj grË öto me je cele noÊi podseÊao na wenog oca. Pred oËima mi samo zaigra nekakav divan plamen i ja, ne misleÊi viöe ni na öta, potonuh u weno telo.

ñI öta je bilo posle?

ñNiöta! Traûila je da joj platim i otiöla. On me pogleda zaËuðeno, ali se ni ovog puta ne

pomeri. Sagnuh glavu i Ëuh kako vetar napoqu zavija kao da nikad neÊe prestati.

ñA ti? Traûiö od mene da te uteöim?

ñNe! Moûeö i da me prezreö! Ionako se Ëitav dan pitam: kakav sam ja Ëovek? Zasluûujem li da ûivim?!

On se ovog puta zaista pomeri i Ëitavo lice mu opet uroni u senku: uokvireno prosedom kosom imalo je neku Ëvrstinu i sigurnost. »inilo se da razmiöqa.

ñOnda se ubi! Ali pre toga dovedi tu malu kod

mene.

ñTi se öaliö! ñ rekoh i ponadah se da mi neÊe odgovoriti.

Ali wemu oËi pobeleöe, a glas mu zazvuËa ledeno i nekako odsutno kao da se ne obraÊa meni:

ñPa vaqda mogu i ja da joj platim!

U tom Ëasu ponovo videh Antona kako gori i u uöima mi se prolomi onaj wegov krik.

On, meðutim, ustade i unese mi se u lice. Posmatrao me je kao da viöe ne moûe da me prepozna.

ñ Zaöto si kriknuo?!

F SADRéAJ

BRANIMIR äÆEPANOVIÆ	593

ñ To nisam bio ja ñ öapnuh.

On se uspravi, a lice mu potamni. Dok je rukom prelazio preko Ëela, opazih kako mu podrhtavaju prsti i shvatih, uûasnut, da je i on Ëuo Antona.

ñ To nisam bio ja ñ promucah joö jednom.

On tada, kao da se plaöi sopstvenog glasa, gledajuÊi me bespomoÊno, izusti:

ñ Onda je vetar.

äirom otvorih veliki prozor: napoqu nije bilo ni daöka vetra. Sve je izgledalo pusto i mirno. Æutao sam, opustoöen i joö viöe usamqen, ne shvatajuÊi niöta. Onda se, u nestvarnoj tiöini, upitah da li je u toj noÊi bilo iËega u öta se moûe poverovati.

Niz ulicu je ipak beöumno klizio crveni tramvaj, osvetqen i prazan. Dugo sam gledao za wim: udaqavao se kao da je ûurio da ga öto pre proguta mrak.

[1971]

F SADRéAJ

MIRKO KOVA»	595

Mirko KovaË

IGWAT ILI KUÆA

ZA RUäEWE

Dobro pamtim Igwata, govori Anðul. äta sam ga puta udvorio i raskrilio suncobran nad wim. Kad su inûeweri stigli u Trebiwe, on se odmah odvojio i osamio. I sad ga vidim kako sedi na drûavnom kiqanu kraj ceste. Drûi blok u krilu, povremeno otpuhuje praöinu i ucrtava parcele na hartiji. Prste je imao dugaËke, uvek zamazane tintom kao öto puöaË ima ûute. OËi setne, glas promukao. Bio je odnekud iz Mostarskog kraja. Nije dao da mu se zalazi u poreklo. Majka mu je bila suva i lepa ûena, joö i devojkom boleöqiva. Stalno je ureðivala baötu i sve je u woj bilo pod konac. éena-smira, ni u bolesti nikog nije opteretila ni za Ëaöu vode. Umrla je kad je Igwat veÊ bio u drûavnoj sluûbi, cewen i nagraðivan u svojoj struci. Otac mu je bio drûeÊi starac, prav kao plam i joö vitak udovac i po mnogima osobewak. Neko vreme, nakon ûenine smrti, nastojao je odrûavati wenu baötu, ali je brûe popustio u tome no öto je i sam vrt svenuo. Svake subote, sve do one

F SADRéAJ

596		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

konaËne, Igwat je putovao vozom da ga obiðe. Malo je s wim govorio, a viöe ga sluöao. Provodili su nedeqni dan negde uz Neretvu, a vraÊali se da veËaraju zajedno, popiju bocu vina i posede do noÊnog voza. Opraötali bi se dostojno te qubavi, ali suzdrûano: otac zagledan u onaj trk do stanice, momaËki izveden, a jedan i drugi s radosnom miöqu na narednu subotu.

Radovi uvek donose srdwu onih preko Ëijeg zemqiöta idu, ali i nadu da se neöto utvrðuje i podiûe. Svuda uokrug varoöi nicali su znakovi. NajËeöÊe beleg na ploËi, tek samo trag pewela umoËenog u klak. Onda zakucan gvozdeni klin u kamen-stanac, negde s alkom a negde i bez we. Farbom nacrtan trougao i u wemu broj. Otisci i stope figuranata, mahom sirotiwe i besposliËara, onih koji uzmu nadnicu--dve, zahvale se i odu. Poboden tronogi stativ u strani, dugo izravnavan i viskom i libelom. Kaöeti okovanih ivica, u wima instrumenti s kojima se oprezno rukuje. A nad svim se leluja raskriqen suncobran. Pod wim najËeöÊe kleËi Igwat. Ili se popridigne, pognut u pleÊima dok zuri kroz durbin i gleda na pitominu i pustoö jednako, preko onog krsta koji se öeÊe unutar teodolita, u veËnom krugu (limbu). Moje je bilo da se odnekud glasnem: letva-znaËka, pa ili s glavice ili iz nizine. SeÊam se kako se lepo nasmejao kad sam ga zapitao: ÑZar i ovo naöe zemqiöte leûi pod nekim uglom?ì Bio je strog, ali to je ona vrsta strogosti kojoj se pokoravamo a ne opiremo. Kad god bismo zapodeli razgovor o radu, on bi rekao onim promuklim, prijatnim glasom: Ñ»ovjek je tu da se usporava.ì Izrekao je joö Ëudnih stvari u svom kratkotrajnom

F SADRéAJ

MIRKO KOVA»	597

boravku. Ko Êe to sve popisati i upamtiti. SeÊam se jednom, na verandi hotela vodio je razgovor s nekim strancem koji ga je ponudio keksom. Igwat je odbio, gotovo s predostroûnoöÊu, a Ëini mi se da je bio bliûe da bi ga i odgurnuo. Znam toliko da je rekao: Ñ»ovjek ne gleda da bi vidio, niti sluöa da bi Ëuo.ì Uvek se nagiwao do sagovornika s merom, a u pravi Ëas bi paûwa popustila, tako bi samo utvrdio svoje prisustvo. Previöe je poËasti odbio, a zadovoqstva nije nalazio ni u jednoj od predvidqivih zemaqskih stvari. Radio je na naËin starinskih neimara. »im se instrumenti sklope i tronoûac stegne kaiöem, Igwat je odlazio u hotel. U hodu je bio takav da se Ëinilo da sve oko wega ide, a on kao spomenik u srediötu.

Igwat je doneo sa sobom ne samo otmenost i gospodstvo, lepotu i Ëaroliju kretwi, veÊ i poboûnost. I kao öto svaki Ëovek zagradi neku svoju nepovredivost, tako je i on izdvojio duh svete srpske crkve i to sprovodio na takav naËin da bi svako drugi zbog toga bio izvrgnut rugawu. No on je u svojoj pojavi bio ujedinio poötovawe i prezir prema drugima: ÑVjeruj u crnog ðavola ako hoÊeö, samo ne zalazi po meni i ne traûi da te slijedim.ì Uvek je stajao naspram svega öto se odviöe ponavqa u wegovoj okolini i od toga se sve viöe odmicao. Bio je u stawu strpqivo Ëuti iste stvari i po nekoliko puta, pa to najednom sve prekinuti i sagovornika ukoriti. Jedina ustaqenost koje se drûao bili su pravoslavni obredi. Rado se odazivao da bude zvanica na krsnim slavama. U wegovom ûivotu znao se red, no nikako ona kruta disciplina koja Ëoveka odmah izdvoji kao zlog. Uporedo s poboûnoöÊu iöla je wegova druga

F SADRéAJ

598		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

strast: ûensko telo, ne samo za uûivawe veÊ i pridodato onome öto je imao u prirodi ñ da se izmakne, blago i u igri, od stvarnosti ñ a u potpunom zadovoqstvu i ka beskonaËnom. Od Ëasa kad bi se taj lepi Ëovek savio nad ûenom, za wega viöe niöta nije bilo stvarno. Nastalo bi uzviöeno razdobqe: silazio bi u ûenu kao u raj, noöen oblikom tela i mirisom. Za wega je bilo veseqe kad dve stvari protivureËe: dnevni ugled i poËast zvanice i veËerwe bludniËewe. Sve öto bi u sluûbi boûjoj pribrao, prosuo bi na qubavnoj posteqi. Kao da ga je taj raspon, od ranih veËerwih sati do prvog sna, gonio na post i priËest, mir u crkvi i poniznost s popovima, da bi ga opet to ustezawe i odricawe odvuklo tamo. Te su dve stvari podupirale jedna drugu. Mada oprezan u izboru ûene, ipak je, gde god da je, sticao neprijateqe. Bilo je otmeno strpqivo ih podnositi. SamoÊa kojoj se predavao samo je znak nepomirqivosti. Smelo ili olako, ne znam, zalazio je i tamo gde bi drugi uzmicao, pa bi Ëesto i uznemirio braËno gnezdo. »ovek se uvek po voqi izlaûe opasnostima. Wemu su mogle stiÊi samo s te strane, pa ipak nisu. No, na neki naËin, s boûje. I to onako i po onom redu kako mu je i otac predoËio: ÑNe idi suviöe blizu Wega, jer moûe krivo da uzme.ì Igwat nije bio onaj nasrtqivi ûenskar, niti je wegova narav bila takva. Tamo gde on spusti pogled i odabere, omamqen najËeöÊe koûom; i kad wuhom pojmi putenost i Ëar tela, onda se sav predaje tome i voli i posveÊuje se obasipawu qubavnim darovima i svim drugim ugodnostima, a sve to muöki uzviöeno i dostojno wegova imena i lepote. éenu je uzimao kao naforu, s potpunim uverewem u duöevnu

F SADRéAJ

MIRKO KOVA»	599

delotvornost. I svakoj se poverio i ispovedio i tako sticao joö veÊu naklonost. A to je Ëinio isto tako dostojanstveno kao da je na veËerwoj liturgiji. Uzdizao se u krhko i neûno stvorewe, a mogao je lako da uzme masku okorelog qubavnika. No, gdekad ga je pratio rðav glas. On ide ponajËeöÊe uz dobro, dok je nevaqalstvo stavqeno da govori samo za sebe. A grehota je da uza w ide iöta drugo do ono kako je. Ne kaûem da je bio savröen, ali Ëedan jeste. I obdaren da iskopa greh i postavi ga s onim öto mu je protivno. Tako je stalno mirio dve krajnosti. A one su u svemu, jer svet je po tome ureðen.

Ovde spada i wegova kratkotrajna ali ûarka qubav s Elidom. Sumwam da je uticala na onaj sled dogaðaja koji su pali jedan za drugim i u kratkom roku. Ma koliko obiËni, ipak tajanstveni. OsvrÊem se za kratko i nimalo radostan. Od te qubavi ostalo je poneöto u duöevnom ûivotu qubavnika, pa i u saûetoj istoriji zemqomerskih radova. A jedan zraËak pao je i na mene. Nosio sam ga neko vreme gotovo vidqivog kao kakav sunËani nakit. Grad je malo znao o svemu i sporo prodirao u Igwatov nevidqivi svet. On se izdvojio u kuÊi Donata MeötreviÊa, ogradio se mrtvim stvarima kao u kakvom haremu. Bio je uznemireni deËak iza draperije s pogledom na poöqunËenu stazu. Kad Elida boûanstveno prekoraËi prag, sva u veËerwem odsjaju zalaska, taj strastveni uûivalac tela, prirodno obasjan blagom puti, nije viöe onaj mladiÊ koji vlada vremenom. Koliko se u govoru znao susprezati i ne izustiti ni reË dok je jezik ne omeËi, toliko je u qubavi bio neuzdrûan. Nije ni Ëudo, jer od zalaska do prve blage pospanosti, negde u pretponoÊnim satima, provodio je kao u snu. Tek

F SADRéAJ

600		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

molitva i red uzvisili bi ga i digli daqe od nas. Starija od wega (veÊ se bila zadevojËila kad se on rodio), Elida je s godinama dobijala kao vino. Onda doðe red kad se i to obori, a ûena ponese u svet peËat materinstva. Igwat je nastojao izravnati razmak u godinama. A isto tako privoleti je da wihova qubavna posteqa bude krevet u kuÊi Donata MeötreviÊa koji je neka vrsta porodiËnog prestola, joö uvek u istom onom neredu u kakvom je ostao iza Jakova. (Bila je to igra rugawa s duöom, niöta mawe opasna od igre s bodeûima.) Tek su tela qubavnika uznemirila onu okamewenost relikvije i vratila ûivot kakav posteqi i pripada.

Dobro se seÊam kad mi je, pri izmaku radnog dana, kazao: ÑKuÊa MeötreviÊa planirana je za ruöewe.ì Mislim da su mu zaigrale suze u oËima, gotovo opisale krug i kanule, ali ne ono kad Ëovek zaplaËe veÊ kad se izloûi vetru i studeni, a preko ukoËenog, stvrdnutog lica poðe suza ili se samo s trepavice otkine. Ako to nije tako, onda se tu krije i moja ûeqa da zaplaËe nad buduÊom ruöevinom. Ne znam öta ga je naËelo, ali taj lepi Ëovek brûe je postareo i osedio no öto je dato vremena tome. Lice je zadrûalo lepotu, samo je dobilo tavan izgled. Sjaj oËiju utrnuo u dva pusta ugarka. Gasila se ona wegova dobra i pitoma priroda. »ak je i strogost popustila, a govor sveo na uobiËajeni pozdrav, pa Ëesto ni to. Glas mu je bio bolan, a kretwe spore kao u Ëoveka koji je malaksao posle bolesti. Svet nije zapaûao promenu. Radovi su posustajali, a on je sve reðe izlazio. Zaklopio je ökure na prozorima a svetlost smawio na kandilo. Elida je vodila brigu o wemu. (S odvratnoöÊu gledam weno majËinsko prenemagawe.) Omrkli bi i osvanuli na onoj istoj

F SADRéAJ

MIRKO KOVA»	601

posteqi. Kao da su ih izgovorene reËi: kuÊa MeötreviÊa planirana je za ruöewe, gonile sjediwewu, a sablast zgrade, ta buduÊa ruöevina, prah i pepeo, kao da im je zdruûila poûudu. Naposletku su postali sjediweni viöe no u strasti. Kao dva stvorewa u hramu. Ona je dobila blagost u izrazu, mali osmeh, lep, tek da stavi lice u onu materinsku uzdignutost, vrat izduûen, mekan i beo, ruke oprane i sklopqene oko wega. OËi posveÊene uûivawu u zagrqaju. Kosa wene gordosti prosuta po wegovom licu. (Kaûem gordosti, a sve je bezrazloûno i umawuje tok pripovedawa.) On je kao starmalo dete, skameweno a u stvari mlitavo, nezadovoqno Ëak i posle dojewa. Lice idiotsko, tupo i dobroduöno kao kod hriöÊana na freskama. Ma kako bila gadqiva, ta slika je prikucana u mom seÊawu. Tako sjediwene nosim ih kao u kakvoj putujuÊoj crkvi. Onoj koja dolazi verniku, a ne on woj, poniznoj pred wim i punoj krijumËarenih stvarËica.

SeÊam se jutra kad smo geodetske instrumente podmetnuli uz ogradu od pravoslavnog grobqa. Nebo je bilo nisko, oblaci crni i uskomeöani, a mesec juni. Grobqe je zagraðena i paqevinom oprqena uzviöica, bez drvenih krstaËa i slova, Ëak su i kameni nadgrobnici potavneli. Samo je ostao plamom netaknut porodiËni hram osnivaËa ove naseobine paroha Damjena KordiÊa, dignut na podzidi i natpis na wemu davno urezan ali jasan: umrije u malom mjestu a uðe u veliko carstvo Boûje. Igwat je izaöao iz kuÊe Donata MeötreviÊa. Bio je sav iskopneo, razbaruöen, u lakoj odeÊi i sandalama na nogama. Krenuo je prema grobqu, ali se ustavio ispod kroöwe oraha i

F SADRéAJ

602		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

osvrnuo kao da se kuÊa veÊ ruöi. Ili je ostavio iza sebe oskvrwewe. Tako beûi Ëovek od svetogrða, stranom, dan ranije gorelom. Beöe naumio onim puteqkom koji silazi do Aranðelove crkve u koju je ponekad odlazio na jutrewe, ali se obrnu i izbi na cestu baö kad malo i punu. Koöuqa mu se nadu na leðima, jer krenu uz vetar. Tako podbuËena pratila ga je cestom kao grba. ZamaËe iza okuke onim dugaËkim korakom kojim se premerava zemqiöte. Radovi su stali, instrumente smo metnuli pod katanac u hotelski magacin. Nije Ëestito ni odmakao a veÊ su izreðane sve krajnosti. No ostalo je ono öto je svet za wega zborio: ÑOvaj je Ëovjek neöto viöe od onoga öto jeste.ì Za mene je bio i voleo sam ga, zaista. Zaduûen od samoga sebe (i svog prokletstva), bio sam neka vrsta wegovog pratioca. Ne samo u toku radova veÊ i docnije, kad on nije znao za to. Wegov boravak ovde ima znaËaj samo za mene. A grad, kao i svaki drugi, zaboravqa i ostavqa. Praöta ili ne, sve isto je. Nije mnogo proölo od wegovog odlaska kad mi je stiglo pismo. Bilo je sloûeno krasnim Igwatovim rukopisom. Woj nameweno, ne znam? Nisam joj ga uruËio: ÑOkolnosti pod kojima sam ovdje ne samo da su neobjaöwive, veÊ (i za buduÊa vremena) nepristupaËne. OdluËio sam boraviti kao u snu, mada sve ovo skupa, konaËno moja sudbina i druge, meni nerazumqive pojedinosti, ponizile su i mog oca, tako da je, kao öto znaö, pao sliËno kamenu u dno Ëatrwe. Teûak udarac za mene. Krivac sam, znam to i borim se i rvem sa samim sobom i svojom Sotonom. S wom sam u tolikom neprijateqstvu da je osjeÊam kao jedinog drugara. Ako budem prinuðen da se opravdam, najboqe je da sve to uslijedi kao san. U

F SADRéAJ

MIRKO KOVA»	603

prisustvu naöih krvnika vaqalo bi dobro tresnuti ciglom u staklena vrata. Ili ostaviti krvav otisak usana u ogledalu. Vidim te kako ûalosno gledaö u telegrafske ûice, s palcem u ustima, nastavqaö s porodiËnim sisawem sopstvene krvi. (Gledam jednu nesreÊnicu, ima zarozane Ëarape, sir u ustima i zagnojenu ranu od pelcovawa. U tim kovrxavim vlasima jedna ûuta ukosnica.) Nema viöe povratka u to gnijezdo. Razdraûuje me miris raspadnute odjeÊe i oûiqak carskog reza na trbuhu. Nasitio sam se i ovih sweûnih pahuqa. Kako su oteûale grane pod snijegom i pucketaju kao kosti. Spoqna obiqeûja? Pa to je neöto krajwe prosto: nebo i zvona i u daqini nekoliko pravoslavnih kubeta. A na posluûavniku (ah, govorim ti o tome öto ne bi smio) malko dotjerano ako ne i sasvim uqepöano mladunËe, svakako djelo neke ûenke. I kaöiËica, jedna mala srebrna oûica i gorka kap u woj, namijewena prije nego krenem u obilazak znamenitosti i muzeja. ReËeno mi je: sve je u tvojim rukama, samo ne odluËujeö. Ni toliko da dam taËan opis roditeqskog raspeÊa. O tome bi vaqalo lajati dok se svijet ne zgrozi. IzbaËena u krvavom letu kao strijela zatrovana pri vrhu, prikucana u bunilu. Okrenuta licem prema gnijezdu progoniteqa. Ona je raspeta u oËajnom pomicawu koûe i ruke prema gore; do ispod velikih stopala dvojice Presuditeqa. Uokvirena kao slika, nepomiËna i draga, s onih nekoliko kapi potisnutih do u dno biÊa. Skinuta i poloûena na pod gimnazije premazan katranom. éalosno viri oËeva glava iz hora pjevaËkog druötva íZahumqeí. Pogaðaö: majka je u svemu. Klavir, LAURBERG & GLOSS ni

F SADRéAJ

604		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

izbliza nije davao zvuk onoga öto sam osjeÊao prema tebi. KonaËno sam sruöio i onog zaleðenog psa. Neka sve ide dovraga. VeÊ me neko opomiwe iz susjedne kuÊe (bogami, to je cio dvorac slabo osvijetqen) da mi pero previöe ökripi, a to razdraûuje wegove unuke. Podnosim sve teûe udarac za udarcem, a oni stiûu neminovno iz ove budalaste prirode.ì

Moûe li se na kraju reÊi da je to sve öto je ostalo od wega. Mislim da bi se, naËinom paûqivijim od mojeg, utvrdilo da je ostalo mnogo viöe. No, o tome ni reËi. Moje je da mu se divim i da se, u noÊnim satima, vraÊam wegovom pismu, Ëitam ga i odgonetam, makar i da nije upuÊeno meni. Ono mi znaËi viöe nego öto pismo moûe doneti: razgovor i prepirku sa svakom wegovom reËi, mada znam da sam pred wim uvek bio niko i niöta. (Vremenom Êu postati snishodqiv simbol.) Bio sam mu i daqe podreðen. NajËeöÊe sam mu posveÊivao misli u onim satima wegovih telesnih obreda. »ak sam (na moj uûas) u viöe navrata zalazio i u kuÊu Donata MeötreviÊa. Tamo sam se naöao i jedne blage oktobarske veËeri kad se rumenilo na zapadu lako prometnulo u crno nebo. Tek öto sam stupio u tminu, Ëuo sam Igwatov glas. Dolazio je iza Ëesme koja je dan-noÊ toËila. Tu je podignuta odmah po wegovom odlasku, a stotiwak metara daqe i trafo-stanica. Mislim da je zurio u kroöwu oraha s kojeg su se povremeno otkidali listovi. Cigareta je osvetqavala wegovo lice i mröave izduûene ruke:

ñ Da, prijatequ, propao sam.

Ne znam je li se obraÊao meni i je li me uopöte mogao primetiti. Bio sam u seni oraha i zaklowen

F SADRéAJ

MIRKO KOVA»	605

tminom. Sada viöe nije vaûno kome je govorio. LiöÊe se otkidalo a Ëesma klokotala. Kad sam pokuöao da priðem i zapodenem razgovor, Igwata tamo viöe nije bilo. Moûe li se poverovati da sam te veËeri potowi put Ëuo wegov glas. Ima razloga da i sam posumwam u to. NaveöÊu ovaj: Elida je dan-dva docnije, prvi put nakon Igwatovog odlaska, uöla u kuÊu predviðenu za ruöewe. Sobu, s qubavnom posteqom, ispunili su jecaji, duboki bolni uzdasi, öapat strasti. Glasom stvorewa kojem se duöa kida, Elida je izgovarala wegovo ime. A kad se svetiqka istrnula, glasovi su im se pomeöali. Smewivali su se u istom uzbuðewu, Ëas radosno, Ëas bolno i plaËno. Neka vas to ne zaËudi: bio sam tamo odakle se moglo sve Ëuti. NeÊu pripovedati o Elidinoj vatrenosti i strasnom oduöevqewu, jer bi preölo u priËu za sebe. A ne moûe se poverovati da ga je oblikovala po svojoj meri, u mraku zgrade, ni da je bila sjediwena s prahom ili senkom. Joö se mawe da posumwati u weno duöevno zdravqe. Ako je to bio posledwi wihov zagrqaj, onda sam svedok tog uzbuðewa. Jesam li ötogod pogreöno razumeo i upamtio, sav greh pada na moju duöu. To bi bio prvi znak da je doölo vreme da napustim zdravo rasuðivawe.

[1971]

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	607

Miroslav JosiÊ ViöwiÊ

NOÆNI UMETNICI

PosveÊeno Ciganima iz Stapara i Sonte, pravim umetnicima na ûicama i pruÊu

Mi smo jedan orkestar komplet. Imamo begeö, dve tambure, ökripicu-violinu, prim, armoniku, zveËke i pevaËicu. Od kada smo se rodili sve imamo. Mewamo samo ûice kad puknu, i pevaËicu kada zakreöti ili omatori.

Radimo komplet noÊu.

Sve pesme ovoga sveta znamo. Za debelu i veselu muöteriju nema da ne znaö. I nema da staneö. I nema da si umoran. I nema bolesna ûena, umrla baba, plaËu deca, gori kuÊa, ode voz.

Jedna smo familija.

Neko ovde gudi na violinu, a i armoniku razvlaËi ko testo. Ima da zineö ako Ëujeö.

Neko drugi tu opet ako oÊeö tamburicu, ako oÊeö prim, ako oÊeö zveËke, ako oÊeö begeö, ako oÊeö glas u duetu, ako oÊeö solo, ako oÊeö komplet.

Sve na uvo. Xandari. Zapovedaj, pa Ëkiqi i bali.

F SADRéAJ

608 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

I öto viöe loËeö, sve boqe Ëujeö. Posle treÊe flaöe Ëujeö veÊ i komplet svoj glas.

A neko tamo prati: lupa toliko dobro da ne proðe noÊ a da ne polomi, ili trzalicu, ili prst.

Svi smo jedan drugom brat, ili otac, ili stric, ili ujak, ili unuk, ili sinovac. I tako daqe. Sve prvo-drugo-treÊe koleno, jedan drugom do Ëela, do brade, do grudi, do pupka.

Jedino je begeö svima preko glave.

Na instrumentima spavamo, ruËamo za istim astalom, pijemo iz isti flaöa, lovu delimo.

I samo su joö pevaËice danas pomalo svaËije, a veÊ sutra niËije.

Roðeni smo da muziciramo.

Kad sviramo, moûemo da lutamo, öevrdamo, tumaramo po celom svetu, tamo-amo po BaËkoj. Za nas uvek i svuda ima posla, do guöe.

JuËe smo, primera radi, radili na jugu, za nekakvog Dimitrija JaköiÊa, u kafani Stari lovac, odmah iza one veËite crkve, ispred Boðana, u kojoj smo jednom osvanuli pod praroditeqskim grehom, a jednom pod snom Jakovqevim.

Danas smo, eto, u Cani i wenoj deci, kod ove debele udovice Gordane, na somborskom putu, ovde gde sa leve strane teËe Dunav, najstarija reka na svetu, a sa desne Tisa, tiha voda.

A sutra smo, primera radi, veÊ u äantiÊu, ili Rastini, ili na Batini, na severu zemqe i sveta, pa i maxarske pesme, za noÊ, dok dlanom o dlan udariö, do kraja nauËimo.

Znamo mi da je sluk sve.

Kad uvo jednom neöto proguta, onda to ne umire. Vrti se, vrti, pod Ëelom, pa zasvrbi u prstima, pa

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	609

zatrepti na ûicama i u trbuvu begeöa. Sluöaj, sluöaj samo: tako se raða muzika.

Tako se pravi repertoar.

Svako uËi po malo, pa onda svi uËe sve.

A ispred toga: sa nekim pesmama se rodiö. Prosto mislimo kako smo, joö u stomaku, dosta muzike uvatili. Nismo vaqda tamo svi devet meseci

xabe uûivali.

Sviramo bez prestanka.

Ni boleötine nas ne zaustavqaju, ni smrti. Gde neko odapne, tu drugi nastavqa. Ako Ëovek ide pod zemqu, ne odlazi i tambura.

JuËe je svirao Todor a danas Stevica, malo Moöa pa malo Boöko, sad Dule a sutra Brwa.

Sve se okreÊe, pa i zemqa pod muzikom. Kad radimo, poöteni smo i ne biramo.

Ti si moûda velik gospodin, imaö uötirkanu koöuqu i veliku maönu pod grkqanom, ti si moûda pijana sviwa, bale ti curkaju i pena izbija na gubicu pod brwicama, ti si moûda golobrad i rumen veÊ posle prve Ëaöe vina, ti si moûda upiöan ko zec, ti si moûda gluv, ili Êorav na levo oko, ili mucav, ili bez ruke, bez noge, ti si moûda kakav drmator sa potkresanim brËiÊima, ti si moûda niko i niöta, posledwi vorgov na lancu: svejedno.

Samo öuöni skupötinama, kowanikom, zadeni ga za naöe uöi, natakni ga na vrat instrumenta, tutni ga pevaqki meðu sise, zalepi ga za naöe Ëelo, pruûi ga ispod mokrog astala, pa zapovedaj.

Ako znamo, sviramo, ako ne znamo.

Samo se pogledamo, i veÊ smo spremni. Za celu noÊ. I za tri noÊi.

Narodu pesme nikad nije dosta. To nas drûi.

F SADRéAJ

610		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

A narod je svuda isti. Gladan i kad rodi i kad omane letina. Od egzekutora jednako beûe i äokci, i Srbi, i Rusini, i Maxari, i Nemci. Svi spavaju po vajatima, a po gostinskim sobama, öto gledaju na sokake, taloûi se memla, moqci nagrizaju perine, duwe i odela za slave, pa i miöevi i pacovi trËkaraju.

Zemqa je svetiwa, i nema tog novca, ni takog poloûaja, ni te vlasti koja bi zemqu Ëoveku mogla da isplati, ili spreËi.

Ona raða nekako, i kad je suöa i kad je poplava. Zna narod da je sve varqivo, a zemqa ista, od kada je sveta i veka. I uvek tu. Pod rukom, pod

nogom.

I mnogo ne traûi, a daje dosta.

I velika je istina da jedino u zemqu, u tu crnu matericu raniteqicu, veruje narod.

MuËi ga ili mu gudi, sudi mu ili ga pqaËkaj, bacaj mu kolaËe ili pleni ûdrebad, ili ötenad, ili Ëardakove, samo u zemqu ne diraj.

Naö orkestar komplet poötuje tu svetiwu, po kojoj svakakva gamad gamiûe, koju svakakva kopita tabaju, na kojoj raste i besni sve öto pod okom cveta, i öto pod rukom vene.

Primera radi: mi tebi sviramo u bircuzu, na slavi, u svatovima, a ti nama plaÊaö novcem, ili daö sviwËe, ili xak pasuqa ili krompira, ili braöno i mekiwe.

Za zemqu ne sviramo.

Za kuÊu moûe, za kowa moûe, za orman moûe. Zemqu je greota prodavati, a kuÊu i kowa i orman ne.

Mi sviramo i poötujemo: naö krov je nebo. A naöa kapa Sunce i kiöa, led i praöina.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	611

Jednog dana stigli smo u Stari Sivac, u sred zime, kasno u noÊ. DoËekalo nas i zagledalo pola sela: neöto na genciji, neöto kroz raskravqene prozore, neöto pred ulazom u lokal.

A sala dupke puna: skoro da ni uÊi nismo mogli, ni priviriti, a kamoli raspakovati instrumente, i poËeti sa muzicirawem.

Gazda Tika Starac upozna nas sa pevaËicom, ona je stigla jedan dan ranije, jednom devojkom plavom ko ûito, ko slama, sa tvrdim i oblim grudima, vlaûnim usnama i oËima kakve ni nebo ni zemqa ne pamte.

ñAko joö i dobro peva ñ kaûemo ñ biÊe xumbusa, biÊe lumperajki.

Pored nas je velika gvozdena pozderuöa, puca ko nezreli dudovi, usijana ko potkova, pa se, promrzli i tuûni, a umorni od puta i truckawa voza, gladni i ûedni, kravimo i rumenimo ko deca.

ñSad ste veÊ dosta vidli ñ kaûe nam Starina ñ pevaqka nije za bacawe, gosti su veÊ zrelo pijani,

pa moûete da pqucnete u öake i krenete.

ñA ni jutro nije daleko ñ kaûe ñ pa Êemo ubrzo smeti i fajront da napravimo.

ñPokaûite im samo ñ kaûe joö gazda ñ öta je to dobra banda.

I instrumenti su veÊ spremni, ali mi joö nismo.

ñEvo ñ kaûe opet Starac ñ piÊe komplet stiûe, ovu prvu turu Ëastim ja: za dobrodoölicu i sveopötu saradwu, a i jelo Êe za wim: krmenadle ko med, i ko orasi.

ñDobro veËe, ceweni gosti, dame i gospodo, drugovi i drugarice, poötena muöterijo. Od

F SADRéAJ

612		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

veËeras, u Veselom Beogradu, najpoznatijoj kafani u BaËkoj, zabavqaÊe vas najËuveniji baËki orkestar, umetnici iz derowske i staparske ökole, pod umetniËkim rukovodstvom Lepog Todora.

ñ Ovde je, sa nama, i jedno prijatno osveûewe za ovu sredinu: najboqa pevaËica u Srbiji i BaËkoj, dugonoga, pogledajte, plavooka Zorica Qubica.

ñNaö posao je da vam prekratimo, preseËemo ove duge, bele noÊi, zimske noÊi. Sluöajte nas, gledajte i proveravajte da li postoji pesma na svetu koju ne znamo.

ñDragi i mili prijateqi, mi smo ovde zbog vas. Mislite uvek na to, kad ulazite u ovu salu, i ûivot Êe vam biti miliji i draûi.

ätimawe je zavröeno, grla ovlaûena, a narod izbeËio oËi, naÊulio uöi, obrisao usta, zinuo, pa ne diöe.

U taj Ëas, tambure progovoriöe ko gromovi. Tako prolazi vreme.

Tako ûivot.

Jedne noÊi, muzicirali smo komplet pijani. PonoÊ je odavno proöla, budili su se moûda veÊ i prvi petlovi. U lokalu su ostali oni posledwi gosti koji ne priznaju da sve, na ovom upiöanom i crvqivom svetu, ima kraj, pa i nekakva luda noÊ.

Premrli smo od stra. Kosti su nam zadrktale, oËi se ukoËile, instrumenti otkazali.

Pijana Zorica pevala je, siöuÊi prste, sve one momaËke pesme od koji ti se ûila koËi i snaga raste.

Onda je i sisu izvadila, najpre malo, pa onda i celu, onako belu ko vino, sa zrelim pucetom otela na nabubrelom vröku.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	613

Svirali smo momcima, sa salaöa, pored Velikog kanala, koji zimi skoro i ne dolaze u selo.

U istom druötvu sedeo je i onaj zrikavi Milorad, najstariji sin kovaËa Miloöa, koji je, ÊuteÊi, uvek sedao u levi ugao sale, ispred prozora koji gleda na avliju, i na stazu öto vodi prema nuûniku, i odjednom nas, ovako zakrvavqeni oËiju, gledao iz dva pravca.

A kad zapovedi pesmu, traûi da mu Qubica sedne na koleno.

I kad ûenske odlaze na piöawe, on jedno oko baca na avliju, a drugim öara po sali.

Onako pijani, ni pauze nismo pravili. Svirali smo ko u snu, sumanuto, ko maka da smo

se komplet najeli.

Zorica je sukwu poËela da diûe: duge kovrxave dlaËice puzale su po wenim braönavim butinama, a novac su joj pod Ëipkane gaÊice zavlaËili.

Pa kad je sela na Miloradova kolena, besno i vlaûno pevajuÊi ÑZgolubom se golub pariì, i kad je taj zrika, svojom maqavom i teökom ruËerdom, poklopio wenu ûivu vatru, viöe niko nije mogao da predviða, ni nagaða, kakav je i gde je svemu tome kraj.

Jer, obiËno tada, kako posle ispadne, niko ne pamti ni poËetak kako je proklijao.

Mi znamo samo da, posle takvi terevenki, uvek, nas Ëeka put, dalek i muËan.

Spakujemo instrumente, niko niöta ne treba da nam kaûe, pa prvim, jutarwim vozom, öto odlazi na bilo koju stranu sveta, kreÊemo prema BaËkom Dobrom Poqu, ili prema Bogojevu.

F SADRéAJ

614		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A
		»esto je blizu veÊ i zora, u vozu je joö ladno, ni

okna se nisu otkravila, vagon je pun dima, sa svi strana slivaju se mirisi slanine i luka, a oko nas, mamurni, muvaju se nekakve prilike u plavim kombinezonima.

Pa sluöamo kako ti putnici, öto tako malo govore, dok se nekakva briga i muka teöka Ëvorugaju po tvrdim Ëelima, ne pomiwuÊi zemqu i wene plodove, priËaju o sekaËima, dletima, ËeliËnim örafovima, polugama i svakakvim nezemaqskim alatkama.

Sluöamo wi, a mislimo na muziku.

I vidimo, na kolenima onog kovaËkog sina, umornu Zoricu Qubicu, sa pomodrelim i vlaûnim usnama, razdrqenu, golu.

I vidimo flaöu sode kako se komplet razbija o wenu glavu. Ona je izvrnula oËi, a ipak nastavila da peva, krkqajuÊi, sve dok nije skliznula, pored astala.

I vidimo: wene ruke na stomaku, crvene ko makovi, a pod levom sisom pijanu, ËeliËnu kamu, sa jelenskim koricama, öto raste, kanda, pravo iz srca, ko plamen i ko ledena klica.

[1974]

F SADRéAJ

MILORAD PAVIÆ	615

Milorad PaviÊ

RUSKI HRT

Na hartiji po kojoj ovo piöem leûi xepni budilnik iz 1898. sa dvostrukim dnom za burmut. Kuca joö uvek kao ûivo srce nekog davno sahrawenog xepa. Moj praded po ocu, dr Stevan MhailoviÊ, izmerio je tim satom posledwe godine ûivota. Okolnosti pod kojima je on umro 1922. godine u Somboru kao razveden Ëovek i kao sudija u ostavci, bile su Ëudne. Toliko Ëudne da mi ni moje babe, wegove kÊeri, ni naöi somborski porodiËni prijateqi LaloöeviÊi nisu nikada pomenuli da je praded sahrawen tamo u popodnevnoj senci somborske kapele. Kada sam to sluËajno doznao i shvatio da smo ûena i ja s decom viöe puta prolazili pored grobqa gde on leûi i ne znajuÊi da je tamo, reöio sam da stvar ispitam.

Evo öta sam doznao.

U Somboru se u vreme dr Stevana MihailoviÊa joö trgovalo krijumËarenim draguqima, devojke su prodavale kosu i u gradu je bilo Ëeöqara koji su izraðivali Ëetke od qudske dlake i praded ih je kupovao birajuÊi one od oötrih brada i brkova u raznim bojama ñ crne, crvene, ûute i bele. Izjutra,

F SADRéAJ

616 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

on je Ëetkao svoju talasastu kosu tom tuðom kosom i govorio samom sebi u ogledalo zadovoqno se osmehujuÊi:

ñ Pazi na Ëoveka koji zeva u tvojem snu! Dok se taj ne pojavi, bezbedan si!

Kaûu da je voleo svoje lice, nosio dvorogu bradu i brkove kao da je neka osedela lasta pala pod wegov nos. Bio je bled i upalih slepooËnica, tako da je pri svetlosti sveÊa uvek gledao i tim slepooËnicama. éene su ga volele sa zakaöwewem, najviöe kad se on veÊ hladio. Smatralo se da je izuzetna pojava i wegove ruke bile su tako savröeno izvajane da se to moglo videti po rukavicama baËenim preko wegovog ötapa. Lepim prstima preletao je preko dirki klavira igrajuÊi jednovremeno na klaviru öah sa mojom prababom. Jeo je kaöikama od jelenskog roga, voleo je da duvanski dim dune sebi u xep i Ëeka svakog dana po podne u kafani Ëas kada se zaustavqa vreme, jer ono naroËito hoÊe da se zaustavi ponekad u kafani po podne. A potom bi, kada se gostionica poËne puniti, odlazio kuÊi da namiri i proöeta keruöu. Stajao je ponekad pred wom na sredini svoje velike sobe gde je jedan ugao bio gluv, dok su ostala tri raspolagala odjekom, i oseÊao kako postaje stariji od junaka po kwigama na polici. Voleo je pse, ali nije iöao u lov i nije ih drûao dok je bio u svom drugom braku, u braku sa mojom prababom. Ona je jednog dana izvukla sve rubqe iz dolapa, oprala ga i uglaËala tiho pevuöeÊi, dala da se poprave brave i okna, naredila da se oËisti sve srebro i sve pradedine Ëizme i cipele; presvukla je naslowaËe i posula pervaze porculanskom dugmadi, promenila Ëaröave u posteqi, skuvala muûu

F SADRéAJ

MILORAD PAVIÆ	617

praseÊu Ëorbu s limunom, poqubila ga kao i obiËno kada je polazio u sud, i razvela se. Preöla je s decom svojoj majci. »im je ostao sam, praded je zalio cveÊe iz usta vinom i nabavio mladu kuju, ruskoga hrta iz jednog ukrajinskog legla pristiglog s emigrantima. Kuja je mogla da ukrsti uöi, imala je öiqatu glavu kao klip kukuruza, a rep je nosila izmeðu zadwih nogu i on je bio ogroman, debeo u korenu kao ruka i sluûio joj poput vazduöne krme. Joö dok je bila ötene na mleku i ribi (mater su joj dojile ukrajinske seqanke) praded je nabavio kwigu, neko petrogradsko izdawe o gajewu hrtova, i u woj proËitao kratak istorijat vrste.

Ruski hrt, poreklom od abisinskoga vuka kao i ostale vrste hrtova, prvi put se u verodostojnim izvorima pomiwe u HV²² veku. PotiËe iz dva Ëuvena legla ñ ÑPerËinì i ÑVoroncomì, sluûi za lov, ali za lov sa kowima, jer se kreÊe brzinom od oko 80 kilometara na Ëas i moûe da preskoËi zeca u trku. Zbog te hitrine i nesvakidaöwe okretnosti, zove se Ñbarzojì (brzi) i koristi u lovu na antilope, srne i drugu lakonogu divqaË. Na ruskim plemiÊkim dobrima odvajkada su drûana uvek po 64 psa ovoga soja, pa su prekobrojni odstrawivani, a mawak hitno bivao podmiren na taj naËin öto se traûio neko ko ima hrta da pokloni. Jer, ruski hrt se ne prodaje. Velika je sramota prodati ili kupiti hrta. On se ili dobija na poklon ili se nema. KrvoloËan je i jedini od pasa koji hoÊe da rastrgne ötene. Ima snaûne duge vilice i gorwa je znatno Ñstarijaì, tako da hrt jede glave zavuËene meðu predwe noge i zalogaje drûi na nepcu, a ne na jeziku. Ima zube koji mequ kosti u prah i moûe Ëoveku da isisa krv iz rane nastale od zmijskog

F SADRéAJ

618		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ujeda, a da se s‚m ne otruje. Kaûu da hrt ponekad hoÊe da se osteni (skameni), ali i taj kamen liËi i daqe na hrta i predskazuje vetar i druge promene. Hrt se ne moûe dresirati, nije privrûen gospodaru, ali se moûe uveûbati za naroËit lov na kurjaka. Taj lov je omiqen od davnine i veoma sloûen. U takvom lovu na jednom struku uvek se vode po tri hrta ñ dva muûjaka i jedna ûenka ñ sve troje u istoj boji, öto znaËi da su trojke ili bele, ili sa mrqama kao u teleta, u prelivima od sumporovite do ûute boje. Hrt ima oötre, kao pileÊe grudi i dlaka se na tim grudima obrije pred lov da ga ne bi ometala u trku. Muûjaci imaju neöto zakrvavqen pogled, ûenke Ëiste, bele beowaËe. Svaka trojka Ëim kidiöe, odabere zver koju Êe goniti i po boji naveze lako se uoËava koliko vukova je poterano. Uvek ima toliko boja u poteri koliko zverki, jer se trojke meðu sobom ne meöaju. Ruski hrt nije Ëuvar kuÊe, gotovo je mutav i ubija se ako lane, jer mu je glas snaûan i plaöi na puökomet. SkreÊe tako naglo u trku da kad lomi, najËeöÊe lomi rame. Ako je iz jazbine krenuta vuËica, najpre je potera kuja. Vuka, pak, napadaju i sustiûu muûjaci. Pre svega odsecaju ga od Ëopora. Vuk unapred zna da im ne moûe umaÊi, jer hrt je u stawu da trËi ukrug oko vuka koji beûi u pravoj liniji. U tom neravnopravnom susretu hrtovi se brzo pribijaju uz vuka, koji oseÊa uûasan strah i nemoÊ, ukqeöte ga i hvataju svaki sa svoje strane iza uöiju taËno na mesto za koje vuËica hvata mladunËad kad ih prenosi. Oni ne grizu, to vuka ne boli, nego naprotiv izaziva prijatne uspomene i hrtovi bez muke obaraju zver na zemqu. Tu je drûe dok ne pristigne ûenka, koja Ëeka da hrtovi obave svoj deo

F SADRéAJ

MILORAD PAVIÆ	619

posla. éenka hrta je mudrija od muûjaka i misli brûe od Ëoveka. Ona brûe od svoje okoline pretvara sadaöwost u buduÊnost i to oËigledno. Ona u tren oka hvata kurjaka za grlo, ali ne grize ni ona, nego Ëeka lovca. Tada nastaje odsudni trenutak. Lovac procewuje lovinu. Ako je kurjak obiËan primerak da mu Ñkroz senku prolazi meseËinaì, lovac daje znak i ûenka prekoqe vuka. Ali, ako se naðe da je vuk izuzetne graðe i vrsnoga soja, da moûe Ñsenkom Ëaöu preturitiì, lovac ga vezuje, nosi kuÊi ûivog i tamo se mladi hrtovi veûbaju na kurjaku za svoj buduÊi ûivot lovaËkih pasa i goniËa...

Jedno takvo ötene od pasmine ruskoga hrta naölo se u stanu dr MihailoviÊa ubrzo poöto je on skinuo obe svoje burme odjednom, dotle drûane na istome prstu. Praded je uvio svoj xepni budilnik u zimsku koöuqu i smestio malu kuju kraj wega. Ona je sluöala otkucaje sata kao otkucaje majËinog srca i nije se bunila öto je odvojena od legla. Svakog jutra budila ga je i on je gledao kroz dim prve cigare kako ga keruöa wuöi zatvorene gubice, pri Ëemu se kroz dlaku videlo kako wen jezik radi unutra, u Ëequstima, jer hrt wuöi i jezikom. Psi je nisu voleli i klonili su se wenoga druötva, a dr MihailoviÊ je ponavqao poslovicu Ñni pas ni rtì misleÊi pri tom kako pas i hrt oËito ne pripadaju istome soju. Wegova kuja imala je toplotu tela viöu no öto je ima obiËan pas i na mestu gde je spavala, a noÊivala je na snegu, nicala je i zimi trava. Govorilo se da moûe izleËiti od reume, ako se drûi u naslowaËi sa bolesnikom. Imala je visok skok, mogla je, kako Rusi kaûu, da skoËi pre zalaska, a da se prizemqi posle zalaska sunca. Po wenim oËima i dlaci moglo se poznati kako Êe se promeniti

F SADRéAJ

620		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

vreme, a dr MihailoviÊ je govorio u öali da wegova keruöa ima najlepöe Ëipkane gaðe u Somboru.

ñ Pogledajte, moûe da plaËe samoj sebi u usta! ñ voleo je da kaûe prijateqima pokazujuÊi koliki zev ima kuja. Sa wome nije nikada smeo otiÊi u lov, jer je tada, dvadesetih godina ovoga veka, lov s ruskim hrtovima u Jugoslaviji bio zabrawen, pa je ta zabrana ostala do danas. Razlog je jednostavan ñ u sredwoj Evropi nema nijedne zverke koja je brûa od hrta. Prosto vam ne treba puöka: dovoqno je da hrta pustite pa da vam donese sve öto potera...

*

Kada je pradedova keruöa odrasla i dobila druge zube, kojima je sa uûivawem samlela u prah i pojela posledwe od onih mleËnih zuba, dr MihailoviÊa je potraûio Eugen Doûa. Pre toga dr MihailoviÊ nikada nije niöta Ëuo o wemu. Jednoga dana jednostavno mu je bila poslata na dar lula i ded je odmah znao da je to ponuda za kupovinu ispod ruke. Bez reËi je vratio dar poöiqaocu i ogluöio se o ponudu. Ali, stvar ga je ipak golicala, treÊe uho je proradilo u wemu i dr MihailoviÊ se uplaöio od onoga öto je mogao uËiniti. Reöio je da otputuje i tako pobegne od iskuöewa. Unajmio je fijaker, joö iste veËeri vezali su fewer za rudu, oËi su mu se oznojile prvi put u ûivotu i on je presreo i zaustavio orijent-ekspres kod mosta na Tisi. U pliöanoj naslowaËi, koja je mirisala na dim Ñhavaneì i ûenski puder, stigao je u Peötu. Uveren da je izmakao opasnosti sedeo je potom u budimskoj poslastiËarnici, gledao ulaz u Crkvu kraqa Matije i jeo iölere, kada se u dnu prostorije

F SADRéAJ

MILORAD PAVIÆ	621

podigao od stola i priöao mu Ëovek retkih zuba izmeðu kojih je pri govoru jezik kipeo kao testo. »ovek je nosio pod okovratnikom biË lepo vezan u maönu, na visokim potpeticama Ëizama dve crvene marame da se ne bi klizao na poledici niz budimske basamake, a u rupici koûnog grudwaka imao je zadenutu lulu. Po tome moj praded poznao je Eugena Doûu. Stigao je iz Sombora pre dr MihailoviÊa i sada ga je procewivao oËima koje se nisu smejale, jer bio je petak, kada se ne smeje da se u nedequ ne bi plakalo. »ovek je rekao pradedi da ga odavno Ëeka i zamolio za dozvolu da mu neöto pokaûe. Dr MihailoviÊ se osetio u tome Ëasu spor, veoma spor. Doûa je zapalio lulu, povukao nekoliko dimova, a potom je ugasio, otvorio poklopac lule i unutra se ukazao, u pepelu duvana kao u nekoj peÊi, brilijantski kamen. Dr MihailoviÊ ga je paûqivo izvadio i naspram ogledala prineo uhu. Odmah je znao da je pravi.

ñOvaj koji drûite promenio je dosad tri ruske porodice ñ rekao je Eugen Doûa. ñ Iz Afrike je. Kaûu da leËi reumu ako se drûi na prstu. U wemu se moûe videti kada Êe udariti vetar i okrenuti se vreme, a zmije beûe od wega. Da li je pravi, moûete lako proveriti i sami. Stavite ga na jezik i promeniÊe se ukus u vaöim ustima.

Praded je stavio kamen u usta i ukus iölera je iöËe-zao. Cena je bila poraûavajuÊe niska s obzirom na vrednost i dr MihailoviÊ se pokolebao.

ñDok je zuba biÊe i hleba ñ rekao mu je Doûa kao da Ëita misli i dr MihailoviÊ je video wegove oËi koje su kao ogledala mewale boju prema oËima sabesednika. Sada su bile plave i praded je

F SADRéAJ

622		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

odluËio. Vratio se u Sombor i poËeo da prikupqa novac. Po tome, samo po tome, u porodici se znalo da je morala postojati tih posledwih godina neka ûena u ûivotu dr Stevana MihailoviÊa. Neka ûena zbog koje je skinuo svoja dva venËana prstena odjednom i sada ih prodao.

U to vreme dr MihailoviÊ poËeo je da nalazi na svojim Ëetkama sede dlake, izgledalo je kao da je gluv, da ide kroz svet kao kroz pustiwu traûeÊi zvuk, a jednoga jutra kada se po obiËaju zagledao kroz prozor u sat na torwu, tamo nije bilo uobiËajenog prizora, nije uopöte bilo torwa na trgu i samo su staze koje su tekle tim predelom zaobilazile mesto gde bi trebalo da stoji toraw. Ali, sat je bio tamo joö uvek i otkucavao je devet. Dr MihailoviÊ je priöao prozoru s pisaqkom u ruci i to öto vidi nacrtao na prozorskom staklu. To je bilo posledwe öto je ostalo od wegove ruke. To staklo je dugo stajalo uramqeno u wegovoj sobi i posle, poöto se sledeÊeg dana u prozor vratio toraw i stari vidokrug. Ne znam kako je praded doöao do ogromne svote potrebne da se kupi kamen. »itao je tada kwigu o stipsama i solima, sawao da kuje staklo i u snu video kako mu blistavi kamen zaustavqa krv. Izmerio je keruöu i ona je imala neverovatne mere: 72 santimetra bila je visoka, 72 santimetra duga i obim grudnog koöa bio joj je 72 santimetra. Bio je to nekakav pitagorejski kvadrat iz kojeg nije bilo izlaska... Bilo kako bilo, praded je sve postave xepova vezao u Ëvor, prekinuo i ono malo veza s porodicom koje je imao, i kupio kamen. Potom, kao da se primirio, opet je sa zadovoqstvom sukao brk za koji se u Somboru govorilo Ñteûak, da

F SADRéAJ

MILORAD PAVIÆ	623

moûe Ëeöaq ponetiì, i opet je izbacivao svoju omiqenu uzreËicu:

ñKada bi sve budale belu kapu nosile, bilo bi kao da uvek pada sneg!

Ali, to je trajalo samo sedam dana. Tada mu je Doûa poslao novu lulu na poklon. To je znaËilo da ima i drugi brilijantski kamen ñ da ima par. Dr MihailoviÊ se joö viöe uplaöio nego prvi put. Bio je vrbopuc, iziöao je da se proöeta parkom, ali mu se uËinilo da svim prolaznicima svetli jezik. Ne vrativöi se kuÊi uhvatio je prvi voz za Zagreb, a otud nastavio u BeË sa izgovorom da hoÊe u pohode StejiÊima, porodici svoje prve, pokojne ûene. Joö iste veËeri u BeËu, u GrËkom sokaku video je u izlogu jedne krËme kepeca kako krpi bradu zlatnom iglom i crvenim koncem. To je znaËilo da ima sveûeg, tek muqanog vina, i praded je uöao. Za prvim stolom poznao je Doûu. Kao da ga odavno Ëeka, Doûa ga je pozdravio bez iznenaðewa i ponudio da sedne sa wim. Iz usta je izvadio lulu, ugasio je i bez reËi pruûio dr MihailoviÊu. Praded je podigao poklopac i naöao unutra drugi brilijantski kamen, istog crvenkastog sjaja kao prvi, oËito iz iste iskopine, iz istog podzemnog legla.

ñAko se ovaj i onaj koji veÊ imate stave pod uöi

ñrekao mu je Doûa ñ osoba koja ih nosi dobiÊe oötriji vid. S ovim kamenom na jeziku ma koliko pio, Ëovek ne moûe da se opije. Lako Êete proveriti je li pravi. Pruûite ruku i ispustite ga na dlan. Ako uspete da izmaknete ruku pre no öto vam padne u öaku ñ nije pravi!...

Praded je sedeo kao skamewen, niöta nije rekao, ali je otkazao veÊ naruËenu veËeru, vratio

F SADRéAJ

624		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

neotpeËaÊenu bocu vina i reöio u sebi da kupi i drugi kamen. U tom Ëasu Doûa je naËinio pokret kao da Êe pripaliti lulu, ali umesto toga, istresao je pepeo iz we i pruûio je ponovo dr MihailoviÊu. Ovaj je shvatio öta Êe naÊi na dnu lule i tako se uplaöio da mu je sitnina zazveketala u xepovima. Video je odjednom svaku sitnicu na Doûinom licu: video je da ovaj brije vrh nosa i da ima kao kamila dvostruke kapke, od kojih su dowi bili providni, video je da Doûa kradom drûi u öaci sastavqen palac sa malim prstom. Tu öaku Doûa je odjednom, kao da se raspukla, otvorio i na wu istresao iz lule treÊi kamen. Bio je beliËastog sjaja i za wega je preprodavac tvrdio da je na trenutke tako topao, da moûe u zemqi da oûivi biqku usred zime. Poloûio je kamen pored onog prvog i upitao dr MihailoviÊa prelazeÊi odjednom na ti:

ñZnaö li kakva je razlika meðu wima?

ñZnam ñ priznao je dr MihailoviÊ i osetio kako mu potpetice cvokoÊu pod stolom. ñ Jedan od wih je muöki, a drugi je ûenski kamen. HoÊeö li ih prodavati?

ñMuöki hoÊu, ali ûenski ne ñ rekao je Doûa i nasmejao se retkim zubima iza kojih je jezik iskipeo kao testo.

ñäta Êeö uraditi sa ûenskim kamenom, Doûa?

ñupitao ga je dr MihailoviÊ.

ñSamo mu ime kaûe ñ odgovorio je Doûa ñ u godinama sam; pogledaj: veÊ nosim mreûu preko lica... viöe me ûene neÊe milom...

I rastali su se. Dr MihailoviÊ se vratio u Sombor, poËeo je da mröavi i strahovito da puöi. U wegovom snu javqao se Ëovek koji zeva. Razqubak iznad usana poËeo mu je Êelaviti, nosio je srce u

F SADRéAJ

MILORAD PAVIÆ	625

öaci, ostavqao zalogaj pasuqa da prenoÊi pod jezikom, Ëeöao ramenom bradu, a trepavice su mu postale tvrðe od obrva. Rasprodavao je stvari, staklo, klavir i najzad keruöu. Topio se u nekoj muci i najzad, kao da je neöto pregoreo, umio se jednoga jutra juËeraöwom vodom, stavio u xepove soli i kupio od Doûe drugi kamen zaloûivöi kod wega i sat. Sada je imao par kamenova. Oba su bila muöka. Sedeo je u polupraznoj sobi i na zraku, propuötenom kroz stakleni Ëep jedne boce, pripaqivao cigaru. A potom bi sklawao bocu sa sunca da ne bi upalila kuÊu. Pred wime leûala su dva kamena, on je posmatrao wihov crvenkast odsjaj u kojem kao da su se brilijanti pribliûavali jedan drugom. I tada je pukao grom. Ispostavilo se da dr MihailoviÊ nije bio u moguÊnosti da odgovori obavezama koje su wegovi poverioci nametali, imawe »enej otiölo je na doboö, potraûene su neke priznanice i nisu naðene, tako da je praded morao dati ostavku u Magistratu. Bio je oboren na oba pleÊa. Ali, dva brilijantska kamena bila su joö uvek kod wega. Sada su krasila par minðuöa, koje je dr MihailoviÊ dao da se naprave i jedne veËeri on je reöio da brilijante najzad pokloni...

äta se dogodilo i kome su dragi kamenovi bili nameweni, ne zna se. Jedino je izvesno da je dr MihailoviÊ u Ëasu kada je hteo predati minðuöe, video na haqini svoje izabranice treÊi kamen ñ onaj ûenski ñ kao ukras na igli.

Kaûu da ga je otkupio od vlasnice tonuÊi i daqe u bezdan i da je na dan svoje smrti (a ona je nastupila ubrzo) naðen za stolom. Kraj wegove glave leûale su minðuöe s dva muöka draga

F SADRéAJ

626		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

kamena. A ûenski je bio na vrhu igle koja mu se naöla zadenuta u vratnu maramu.

Praded oËigledno nije bio od one vrste vukova kojima se opraöta ûivot.

*

Treba najzad objasniti i to otkuda xepni budilnik moga pradeda kod mene? Nasledila ga je od svojeg pradeda Marija Doûa kojom sam oûewen. Wena dva visoka i malo pogurena brata dolaze petkom da popiju kafu sa nama. Nose teöke xempere pletene oko prsta umesto oko igle, briju ne samo bradu nego i vrat Ëak do grudi, i ja se ne oseÊam najlagodnije izmeðu wih dvojice. Kad su tu, dovoqno je da pomiriöem mleko pa da se usiri. Ali, nema se kud. Od moje porodice oni su me odsekli odavno i ja petkom paûqivo motrim na lepe i snaûne zube svoje ûene, koji ökqocaju kad zevne. Ipak, nisam preterano uznemiren. Smatram da sam, bar za sada, bezbedan. U susednoj sobi spavaju naöa tri deteta. I ona na nekome treba da se uveûbaju za ûivot.

[1979]

F SADRéAJ

ALEKSANDAR TIäMA	627

Aleksandar Tiöma

HIQADU I DRUGA

NOÆ

Stigao sam u Prag popodnevnim vozom i uzeo da traûim konak. Obiöao sam najpre hotele koji se niûu oko ûelezniËke stanice, vidqivi jedan sa praga drugog svojim natpisima i portalima. Ali sobu nisam dobio, pa sam morao poÊi daqe u dubinu grada, prema adresama koje su mi redom davali portiri poöto bi me odbili. Bio je novembar i veËe se rano spustilo, hladno, nadneseno nevidqivim oblacima iz kojih je sipila ne kiöa veÊ neka isto tako nevidqiva ledena vlaga. Jeûio sam se svaki put kad bih izaöao na ulicu da preðem razmak do sledeÊeg hotela, ali sam sebe prisiqavao da nastavim potragu, znajuÊi da me inaËe Ëeka bdewe u ûelezniËkoj Ëekaonici, ukoliko me i odatle ne izbace.

Poöto sam tako iöao moûda sat ili dva, do svesti mi je doprlo da kad god uðem u neki hotel, zatiËem pred portirskom loûom ista dva lica: jednog crnomawastog muökarca i ûenu, takoðe crnku, oboje dosta siromaöki odevene, koji od

F SADRéAJ

628		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

portira traûe prenoÊiöte. BuduÊi da su svukud stizali pre mene, dobijali su pre mene odreËan odgovor: zatim, dok bih ja, doöavöi na red, izneo istu molbu, oni su oklevajuÊi stajali po strani, a izlazili, ipak, za nekoliko koraka pre mene, öto im je omoguÊavalo da u sledeÊi najbliûi hotel stignu takoðe s nekoliko koraka prednosti. Sada sam ih paûqivije osmotrio i po upadqivo tamnoj puti i kroju lica ñ rumenim nabubrelim usnama, povijenom nosu i luËno spuötenim zaliscima kao zift crne kose ñ oËas sam shvatio da su Cigani, mada pograðanËeni, jer je on nosio suro odelo i preko tamnih Ëarapa sandale, a ona sukwu i kratku vetrovku, a na nogama gumene Ëizme. Pomislih s nelagodnoöÊu da ih portiri, moûda, onako odseËno odbijaju baö zato öto su Cigani, nomadski svet, a da i mene, koji ulazim odmah posle wih i svedoËim sceni, odbijaju da ne bi priznali kako prave razliku.

Meðutim, da se odvojim od wih to viöe nisam mogao, jer su hoteli, kako smo se odmicali od centra, bivali jedni od drugih sve udaqeniji, meni objaöwewa portira, u nepoznatom gradu, sve teûe razumqiva, te mi je zapravo bilo najkorisnije da sledim u stopu taj par, koji je iöao za istim ciqem, i po istom logiËnom rasporedu najmawih udaqenosti, kao ja. Kad smo izaöli na ulicu, ja sam im to i saopötio, obrativöi im se na meöavini slovenskih jezika da bi me öto boqe razumeli, a sa ciqem da im objasnim svoje stalno prisustvo za wihovim petama i da malo sebi olaköam samoÊu i neuspeh. Oni su zastali da me sasluöaju, zamiöqeno, ozbiqno, zatim su klimnuli glavama i, kao dajuÊi na znawe da nemaju vremena za gubqewe

F SADRéAJ

ALEKSANDAR TIäMA	629

jer noÊ odmiËe, odmah poöli daqe. Ja za wima na dva-tri koraka razmaka. OËigledno im nisam bio na smetwi, jer su odmah poËeli izmeðu sebe tiho razgovarati, pevuöavim, ujednaËenim glasovima, nisam Ëuo a kamoli razumeo öta, kao da nastavqaju neku davno zapoËetu priËu.

VeËe je postajalo sve neprijaznije, hladnije, ona vlaga iz niskih oblaka izmetnula se u susneûicu, a mi smo iöli iz ulice u ulicu, prelazili namreökanu Vltavu preko nekih meni nepoznatih mostova, prevaqujuÊi sve veÊe razmake do sledeÊih hotela, koji su se proreðivali. Imao sam na sebi kaput i kapu, ali Ëovek i ûena bili su lako odeveni, gologlavi, a ipak nisu pokazivali znake nestrpqewa öto sam ga ja oseÊao, nego su ujednaËeno iöli, a govor im je ûuborio, lak, usklaðen, Ëas wegov, Ëas wen, prepliÊuÊi se meko meðu wihovim, jedna ka drugoj nagnutim glavama. Ko li su? pitao sam se, naravno. Jedino muökarac nosio je u ruci zembiq od sintetike, ona je drûala ruke, prazne, u xepovima vetrovke, prema tome nije izgledalo da su preprodavci robe. Moûda su nekom stigli u posetu? Ali kako to, onda, da nemaju konaka i da tako bez brige, gotovo bi se reklo rasejano, gaze kroz noÊ i lapavicu, u svojoj lakoj odeÊi, razgovarajuÊi bez prekida kao da im je to, razgovor, najglavnije? I o Ëemu mogu tako dugo, tako zabavqeno razgovarati ako su, recimo, muû i ûena, ili brat i sestra, öto bi mogli biti, i jedno i drugo, jer su u istim, moûda malo poznijim tridesetim godinama?

Stigli smo i do narednog hotela, ja neizbeûno iza wih, jer i da sam bio napred, ne bih, u sneûnoj noÊi, odmah pogodio ulaz kao öto oni jesu, odajuÊi

F SADRéAJ

630		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

da su ovuda veÊ i ranije, na sliËan naËin zalazili. Opet smo stajali pred jednom portirskom loûom, opet nas je iza pulta doËekalo jedno odbojno noÊniËko lice. ÑImate li sobu za dvoje?ì Ëuo sam Ciganina kako izgovara meni sad veÊ znanu frazu, i video, jer sam ovog puta obratio paûwu, na portirovom sredoveËnom, nepomiËnom licu, u wegovim bezbojnim oËima, ono öto sam i slutio: nepoverqivost, tuðewe, Ëak neko zgraûawe koje je on krio, ali nije uspeo sasvim da sakrije, strah pred nepoznatoöÊu koju su, i za wega, znaËile ove dve tamne, lakoverno iskrene, pokorne prilike. Odgovorio je i ne trepnuvöi da sobe nema, Ciganin i Ciganka su se nemo pogledali i ostali da stoje nekoliko trenutaka kao da razmiöqaju o tome öto su Ëuli, ali im lica nisu odavala ni Ëuðewe ni qutwu: takav odgovor pratio ih je, izvesno, oduvek kroz ûivot. Nije mi preostalo niöta drugo nego da i ja iznesem, besmisleno, svoj sliËni zahtev, na koji sam, razume se, ponovo dobio isti odgovor. Izaðosmo.

Zatim se to ponovilo joö u jednom i joö u jednom hotelu. Gledao sam sad veÊ iskusno u lica portira i Ëitao na wima teËno onu unapred, iz dubine davno priuËenog nepoverewa, donetu odluku, koja je ciganski par, a i mene odmah posle wih, vraÊala na ulicu. Sada su to bile tamne, periferijske ulice, po Ëijoj nas je pustoönoj öirini vetar zasipao igliËastim, retkim snegom. Nisam viöe ni pribliûno znao u kom se kraju grada nalazim, iöao sam mehaniËki za parom, prepuötajuÊi se wihovom beznadeûnom voðstvu, jer mi drugo, kako mi se Ëinilo, nije preostajalo. A oni su uporno iöli preda mnom, on u svojim otvorenim

F SADRéAJ

ALEKSANDAR TIäMA	631

sandalama i noseÊi laki, oËito poluprazni zembiq, ona malo pogurena, s rukama u xepovima vetrovke, a meðu wihovim jedna ka drugoj nagnutim glavama, osutim pahuqama koje su na wima gradile lake bele krune, tekla je reË, pevuöava i jedva Ëujna, priËa kojoj nije bilo kraja i koja mi se sad Ëinila, u naöem bezizlaznom poloûaju, kao neka bolesna naknada za neuspeh, izazov razumu.

Peli smo se jednom strmom, mraËnom ulicom, oni napred a ja za wima, kada je doölo do obrta. Sred tame zamraËenih kapija i prozora zasvetleo je izlog, a malo podaqe öirok portal. Ciganin se zaustavio, rekao neöto ûeni öto je glasovno odstupalo od wihovog ujednaËenog ravnog razgovora, i popeo se stepenicama do vrata useËenih u izlog, kroz koji se videla unutraöwost nekakve pivnice, sa limenim öankom, slavinama i qudskim glavama povijenim u tromom Êutawu. Nestao je iza vrata. A ûena se ovog puta sama uputila daqe, prema portalu. Uöla je, ja sam uöao za wom, i sad smo se nas dvoje naöli u pohabanom predvorju jednog periferijskog hotela. Portir je stajao iza pulta. »uo sam ûenu kako moli sobu za dvoje. Video sam kako portirovo lice navlaËi masku one neke nepoverqive odbojnosti i okreÊe se upitno meni, koji sam stajao u pozadini. Dao sam glavom znak da dolazim odvojeno. Na to se on ponovo okrenuo woj i s uobiËajenom poslovnoöÊu rekao da su sve sobe zauzete. éena ga je sasluöala, osvrnula se, ali kako sad nije imala kraj sebe svog saputnika, izloûila je ne wemu veÊ neposredno meni onaj izraz mirewa, pa se okrenula i izaöla. Bio sam, najzad, bez svedoka. Pristupio sam pultu i, svestan koliko se utisak koji ostavqam, bez wih, promenio,

F SADRéAJ

632		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ëvrstim glasom zatraûio sobu. Portir se trenutak dvoumio, no onda se poËeöao po Êeli i rekao da jednu sobu ima, ali je dvokrevetna. Odgovorio sam da to ne smeta, on mi je dao da popunim prijavni list, pruûio mi kquË, a ja sam mu pod dlan gurnuo novËanicu.

Popeo sam se na sprat i naöao svoju sobu. U woj su odista bila dva kreveta, i otoman, stoËiÊ, stolice, Ëak i mali radio-prijemnik. Upalio sam radio, skinuo kaput, protegao se u blagoj toploti radijatora i priöao prozoru. Kroz zamagqena okna video se deo öiroke, slabo osvetqene ulice koja se od hotelskog portala pela daqe uvis. Padale su retke pahuqice. GledajuÊi u wih, uËinilo mi se da trotoarom promiËu neki qudi, te sam se nagnuo napred i preöao dlanom preko okna. Da, video sam sada jasno one dve poznate prilike, Ëoveka u surom odelu i ûenu u vetrovki i gumenim Ëizmama, kako odmiËu, daqe uz ulicu, u potragu za konakom, jer ga ni ovde nisu dobili. Peli su se strmom ulicom, malo pognuti, kao da idu ka nebu. Po nagibu wihovih glava, pribliûenih jedna drugoj, pogodio sam da ponovo govore, da nastavqaju svoj razgovor, svoju priËu. Bio sam siguran da konak neÊe nigde dobiti i imao utisak da Êe ovako hodati, u bezizglednoj potrazi za wim, cele noÊi ili, Ëak, iz noÊi u noÊ, veËno, preskaËuÊi dane, zabavqeni svojom priËom.

[1980]

F SADRéAJ

SVETLANA VELMAR-JANKOVIÆ	633

Svetlana Velmar-JankoviÊ

ULICA

GOSPODAR-JOVANOVA

Oduvek je voleo drveÊe i oduvek voleo da bude u senci. Otuda oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospodar Jovan je uvek pomalo uvreðen: u ulici koja nosi wegovo ime nema ni drveta, ni travke. Prava i bez senke, ulica vodi na Kalemegdan, sav od senki. U doba kada je Jovan postao Gospodar to je bila druga priËa: ovuda su svuda unaokolo, bila zelenila, tamna i na suncu i na meseËini, a Kalemegdan, taj FiÊir-Bajir, Breg za razmiöqawe, bio je kamenita ledina, obrasla zlim pamÊewem, na kojoj se ni koöava ne zadrûava nego se kovitla sa Dunava. Ispod sadaöwe Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike ökole, nije ni bilo ulica, samo kuÊe, uglavnom turske, a bezazlene u zelenilu. Iölo se kroz baöte, kroz kapixike, kroz prolaze kojih davno nema, kroz mokar gustiö i krhotine trajnosti nad razvalinama i ruûiËwacima. I svuda kroz senke, divqe i pitome, koje su se mrsile oko kolena, zaplitale stopala, i mirisale.

F SADRéAJ

634		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Deûmekasti Gospodar Jovan lakim hodom prelazi Dositejevu ulicu i Ëudi se kako mu mladost, u seÊawu, obeleûavaju dva mirisa sa kojima je rastao: miris ruûa i miris izmeta. A pamÊewe mu ne slabi, naprotiv: na tu misao, koja ga sustiûe kod bifea ÑPapukì, Gospodar Jovan sleûe ramenima, epolete sa resama se zatresu. Iako veÊ mnogo viöe od sto godina u svojoj smrti, on svakoga dana sve boqe vidi nepravde iz ûivota. Nije mario öto za velikog brata obavqa neprijatne poslove: gde Miloö neÊe, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloöeva, delo Jovanovo. Onda je hajduk. Ako treba, kad je kwaz Miloö u nemilosti, kod Porte zadobiti neku milost, opet ide Jovan. Onda je diplomata. Kada je Porta, velika sila, suviöe blagonaklona a Miloö, mali vladar, suviöe sumwiËav, izraze blagonaklonosti od Porte ne prima Miloö, prima Jovan. Onda je mestozastupnik. U mladosti, umeo je da nosi glavu u torbi. Moûda i zbog toga öto je imao utisak da ga smrt neÊe. Dok je bio dete, slutio je da izmeðu wega i neba, izmeðu wega i öume postoji tajni dogovor na tajnom jeziku. Tako je bilo i kasnije. Kad bi jahao kroz prostranstva, pored Dunava, oseÊao bi nad sobom stari sunËani bezdan, i svetlosti kako odasvud nadiru i trepere, u igri, kao prva zraËna prepreka izmeðu neba i zemqe: tada se Gospodar-Jovanu Ëinilo da viöe nema sebe, da nestaje i veÊ je deo tog prostora koji je svuda; u wemu se taloûio mir a on se rasipao u niöta. Posle takvih trenutaka bio je siguran da neÊe poginuti baö zato öto bi mu, i da pogine, bilo svejedno. Sa öumama je bilo drugaËije: kao da je postajao viöe Ëovek, jer ga je svako drvo ötitilo. Mnogo puta, u

F SADRéAJ

SVETLANA VELMAR-JANKOVIÆ	635

nekom opasnom Ëekawu, naslawao se na stablo, obraz uz koru. Gledao je kako kroz vijuge, kao kroz nedohode, prolaze sitni ûivoti i sluöao stablo kako Êuti i kako mu sok, kao i Gospodar-Jovanova krv, odudara od tiöine. Nije se bojao: pod rukom, na kori, oseÊao je b lo drveta a na sebi wegovu senku. Drvo ga je zaklawalo. Nije se plaöio, napoqu; nije se plaöio, u öumi. Plaöio se u gradu, a naroËito u Carigradu, 1816. Imao je trideset godina a Carigrad je bio zamaman. Ali, i dan, i noÊ, i lica, i koraci, i glasovi, sve je disalo kao opasnost. (Onda joö nije znao da se najveÊe opasnosti ne odaju.)

Gospodar Jovan stoji pred bifeom ÑPapukì: predomiöqa se da li da uðe i popije Ëaöicu pred ruËak. Ta navika mu je ostala iz doba kada je gospodario vaqevskom nahijom i boravio u »aËku. Wegove najboqe godine. Ipak, nije rad da uðe: puno je a primetio je da, okrenut licem öanku a leðima glasovima, ne razume öta se govori. Izgleda da qudi sve mawe umeju da kaûu öta misle: gomilaju nerazumqive, vaqda ËinovniËke, reËi. Kao ÑnemaËkariì, u wegovo vreme, ali ovo je drugi svet. Kad hoÊe da ih shvati, gleda im u lica i sve mu biva jasno jer su im izrazi gotovo isti kao i u onih koje je dobro poznavao. I sad, eno, onaj mröavi, visoki, za stolom ukraj vrata, mröti se i gnevi uzdrûano baö kao i wegov brat Jevrem kad bi, 1841, pomislio na Garaöanine, oca i sina, Haxi-Milutina i Iliju. Na ovom danaöwem svetu srxba se isto pokazuje kao i na onom davnaöwem, jer sve joö ima isti vid: i lukavost i glupost, i moÊ i nemoÊ. (Izgleda, samo, da je dobrote uvek malo, ili se jedino ona skriva.) Ni psovka se nije izmenila. Ne, neÊe da uðe.

F SADRéAJ

636		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Gospodar Jovan ubrzava korak duû tihih, sivih zgrada (wegova ulica je tu, izmeðu Dositejeve i Zmaj-Jovine, Êudqiva i nevesela) do kuÊe u kojoj je stanovao Jovan SkerliÊ. Uvek se nada da Êe ga sresti, ali se to ne dogaða: u razliËite sate stiËu se na uglu Zmaj-Jovine i Jovanove. Kao i za ûivota, SkerliÊ polazi od kuÊe ujutru, prenapregnut, i odmah kreÊe uzbrdo, uz padinu, prema Univerzitetu i centru grada gde je nekada bio ÑSrpski kwiûevni glasnikì. Gospodar Jovan stiûe u podne: tako se razmimoilaze. Imali bi, zaista, o Ëemu da progovore. Jovan bi da pita svog imewaka, mlaðeg gotovo Ëitavo stoleÊe, da li je i wemu iöla ona jeza uz kiËmu kada su ga napadali kao besnog psa? Jeza, ne od straha, od zgranutosti. Wemu, Gospodar-Jovanu, jeste, jedan jedini put: u avgustu 1842, u éabarima. Iöao je na VuËiÊa i vuËiÊevce a znao da gubi. Nije mu bio od pomoÊi ni onaj hajduk u wemu, ni diplomata, najmawe mestozastupnik. Imao je deset hiqada qudi, a bio je sam. Ni Jevrem, iako brat i u istom kotlu, nije mu sada bio prijateq, joö mawe Qubica; moûda, Ëak, ni devetnaestogodiöwi Mihajlo, za koga se tukao. Jahao je, veÊ star, pod zasewenim nebom kasnog avgusta, i to mu se nebo, prvi put, nije odazivalo. Nebesa su bila zatvorena a drveta i senke skameweni; odasvud je pucala pustolina. Sa Srbima se borio, ne sa Turcima, i jeza mu se pewala uz kiËmu: svirepost je mahnitala, Srbi su naticali srpske glave na koËeve i nosili ih uz svoje Ëete, kao ukras. Kada ga je pre tri godine, u maju 1839, za vreme svoje prve bune, VuËiÊ domamio u Kragujevac, optuûio pred narodom a onda bacio u okove, Gospodar Jovan je shvatio da dolazi vreme ispaötawa. Odavno je slutio da Êe

F SADRéAJ

SVETLANA VELMAR-JANKOVIÆ	637

doÊi. Na putu iz Kragujevca u Beograd, koji je preöao peöice, ni za trenutak nije osetio ogorËewe, samo bojazan koja ga je morila: öta ako je i Miloö poverovao VuËiÊu pa posumwao u wega? äta ako sve ovo nije samo VuËiÊeva paklena zamisao nego je, delom, i Miloöeva? Te sumwe su mu oduzimale snagu. Praöina kroz koju je prolazio, dizali su je i drugi uhapöenici, iza i oko wega, sivkasta i gusta, ulazila mu je u krv, u dah, i slegala se u nekom pramraku öto se, svuda, otvarao u wemu. Nije mu smetalo öto je, do juËe Gospodar, sad niko i niöta, sa neizvesnom sudbinom: odjednom se osetio nekako bliûe tlu, i slobodniji. MuËila ga je samo strepwa da Êe Miloö, ostavqen i sam, biti sklon da posumwa Ëak i u wega: to ne bi mogao da podnese. A Miloö je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zaöto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem veÊ izdao? O Gospodar-Jevremovom neobiËnom ponaöawu Jovan je verovatno bio obaveöten i pre Miloöa, ali nije preduzimao niöta i nije pitao niöta, ni jednog ni drugog. äta da preduzima i zaöto da pita? Sve je nasluÊivao a niöta nije mogao da spreËi. SeÊao se kako 1815, uoËi Drugog ustanka, umalo da pogreöi najteûe u ûivotu. Umalo da pohvata, u nameri da spase Miloöa, koji je bio talac Sulejman-paöe Skopqaka u Beogradu, sopstvene goste u sopstvenoj kuÊi i da ih preda Turcima. Te goste, najuglednije qude, sam je bio pozvao na dogovor o ustanku. U meðuvremenu je dobio poruku da ih, baö zato öto su sve sami uglednici, treba na prevaru vezati i predati Turcima, kako bi se Miloö spasao. Sa stidom misli o tome kako se tada nije, ni za trenutak, dvoumio: bio je spreman i da ûrtvuje tuðe

F SADRéAJ

638		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ûivote i da na sebe primi teûak greh, samo da Miloö ostane. Ali sva sreÊa da se umeöala sreÊa i spasla i Miloöa, i goste, i wega. Kad je Miloö Ëuo priËu, opomenuo ga je da ni u odanosti ne vaqa preterivati. Da li i sad isti Miloö misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napuöta? A moûda oni nisu viöe isti Miloö i isti Jovan? MuËio se. Pribliûili su se Beogradu, prepoznao je, pod Avalom, öumu kroz koju je Ëesto jahao. Odjednom je iz te öume ka wemu doprla neka vedrina, Jovan je pogledao u majska nebesa sva od isprepletanih bleskova i osetio da nije, joö, sve propalo, i da Miloö nikako nije poverovao VuËiÊu. Ohrabren je stigao u Beograd i nije mario kad su ga zatvorili u kuÊu BaökalfiÊa. Mario je kad je Miloö, ubrzo, poöao u izgnanstvo. Bio je prvi dan juna, ali je prostranstvo neba nad uöÊem ostalo neporozno, kiöa je romiwala a kroz mokar vazduh, kao öupqe, kabaste okrugline, dizali su se i padali zvuci crkvenih zvona. Dostojanstven, Knez je silazio niz savsku padinu a oko wega je bio muk gomile i istegnuta, lepqiva laû. (Pod ruskim ali i turskim pritiskom, VuËiÊ je naredio da se Knez ima ispratiti sa svim poËastima.) Kad je, na savskom pristaniötu, stigao do laðe koja je imala da ga preveze na drugu obalu, u izgnanstvo, Knez je zastao, miran, i Ëekao. Da se oproste s wim, prilazili su i prijateqi i neprijateqi. Prvih je bilo jako malo, drugih jako mnogo, a svi su izgledali ganuti. Onda je svima, pa i Gospodar-Jovanu, zastao dah: wegov brat, Gospodar Jevrem ObrenoviÊ, Predsednik Sovjeta ustavobraniteqa, prilazio je polako, hrom i mröav, da Kneza i svog brata koga ustavobraniteqi

F SADRéAJ

SVETLANA VELMAR-JANKOVIÆ	639

na Ëelu sa Sovjetom öaqu u izgnanstvo, poqubi u ruku. Jevrem je gledao u Miloöa, ali Miloö nije gledao u Jevrema, a svi su gledali u wih dvojicu. Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i namrötio se, a Jevrem se povukao, bled kao krpa.

To je bilo pre tri godine. Sada, u éabarima, opet je pobeðivao VuËiÊ, i to zauvek, ali viöe nije bilo vaûno. Bilo je vaûno joö samo to öto je Miloö daleko, izgnan, i öto, uz VuËiÊa, pobeðuje zlo koje se sve luðe rasplamsava u qudima: uûivali su u smrti neprijateqa, a neprijateqi im, veÊ odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijateqi od nekada.

O tome bi on sa SkerliÊem, ali wega nema i Gospodar Jovan nastavqa svoj put pored niskih i Ëvrstih zgrada. Kada preðe Kapetan-Miöinu ulicu, siðe sa ploËnika i poðe sredinom kolovoza, ka ViöwiÊevoj. Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde wegova ulica izbija iz sivog tesnaca pod prostore neba, tu se sudaraju i besne svi dorÊolski vetrovi, a leti, u avgustu, kad su noÊi crne i providne do bezdana, padaju zvezde. (Sada padaju na krovove uspavanih, praznih taksija, kao öto su nekada padale na uspavana nosaËka kolica.) Tu Gospodar Jovan staje i osluökuje trepet svetlosti koja ovde nikad nije siva, gleda oblake koji dolaze od Kalemegdana i seÊa se kako je onde gde je sad Osnovna ökola ÑPero PopoviÊ Agaì bila wegova, Jovanova pijaca na kojoj se moglo naÊi sve, od dimqenih jeguqa i öarplaninskog meda do groËanskih ribizla, venecijanskih ogledala i ûenske posluge. Od te je pijace ostao samo patrqak na malom prostoru pored velike zgrade u kojoj je samoposluga.

F SADRéAJ

640		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ali, tako to biva. Gospodar Jovan dugo gleda u jednospratnu zgradu na uglu Jovanove i ViöwiÊeve gde je bila apoteka Savke KaqeviÊ. Kroz stakleni izlog u kojem je sad konfekcija ÑBuduÊnostì kao da nazire priliku apotekarke Savke. Uspravqena i u starosti, lepa, umrla je pre neku godinu. Nazire je Gospodar Jovan i Ëini mu se da Savka KaqeviÊ gleda, kroz izlog, uz ViöwiÊevu, ka Muzeju: Ëeka da vidi Ëuvenu braÊu PopoviÊ kako se spuötaju niz padinu. To Bogdan, Pavle i Dimitrije PopoviÊ dolaze kod Jovana JovanoviÊa, nauËnika i diplomate, na Piûonov vtornik. Ovaj drugi slavni imewak Gospodar-Jovanov koji se prezivao kao Zmaj ali imao nadimak Piûon, takoðe je stanovao u Jovanovoj, blizu ugla ViöwiÊeve, ukoso od danas rabatne, prizemne kuÊe Velislava VuloviÊa, onog predsednika beogradske opötine koji je dao da se, 1909, poploËaju ulice na padini prema Duöanovoj. Kod Piûona su se, Ëuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u ûivotu), u ovom veku a izmeðu dva rata, svakog utorka sastajali braÊa PopoviÊi i nauËnik Tihomir –orðeviÊ. Nimalo mladi, doËekivali su duboku noÊ, uz vino. O Ëemu su sve razgovarali, ko zna. DorÊolski vetrovi su razneli wihove reËi, wihovi koraci, kad silaze niz padinu, viöe ne ostavqaju tragove, iz izloga nekadaöwe apoteke, umesto uzdrûanog osmeha Savke KaqeviÊ, nagnute nad gipsanim Eskulapom, pozdravqa ih plastiËna lutka iz ÑBuduÊnostiì, u svetlom kiönom kaputu. Gospodar Jovan joj mahne rukom u znak pozdrava pa se umeöa meðu decu öto izlaze iz ökole, i meðu studente Instituta za strane jezike i ûurno, vrlo ûurno, doðe do Kalemegdana. KroËi na Breg za razmiöqawe, zaðe u

F SADRéAJ

SVETLANA VELMAR-JANKOVIÆ	641

senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870. Neko vreme stoji tako, ne razmiöqa, sluöa: dah sokova, hod mrava, kovitlawe oblaka nad bezdanom i, naroËito, senke kako se prepliÊu. Onda, vrati se u svoju senku, tamo.

[1981]

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	643

Danilo NikoliÊ

CIGANSKI NOé

Probudiöe me u sedam: poludeo Moni Muret, poslovoða kovaËke zadruge. Ubio dve ûene, äiptarke. Noûem, kod Ëesme u Ciganskoj m‚li, pred svojom kuÊom.

Bila je subota, pazarni dan u PeÊi. Krkqanac. Kola, goveda, kowi. Ovce, prasad, koze. Odasvud, sa svih strana. Gledam u DabetiÊa iznad sebe, vidim da moram ustati. A doöao sam sa posla i legao u tri. Radio sam noÊu.

Hm, doðe vreme kad sve moûeö reÊi. Kao sve öto ostari, istina se, takoðe, moûe odbaciti. Stara istina ne smeta nikome; nova svakome.

KovaË je formalno bio moj Ëovek, u delokrugu moga rada. Moja stvarna funkcija bila je maskirana poloûajem sreskog poverenika za privredu. Taj resor, razume se, drûao je drugi Ëovek. Radul KaramatijeviÊ. Ali, nominalno, on se vodio kao moj pomoÊnik. Radi oËuvawa potpune tajnosti, nastojali smo da se öto viöe prikazujem u ulozi Ëoveka koji odgovara za stawe privrede u srezu. Nastupao sam kao referent na oblasnim savetovawima u Prizrenu, gde je Ëetrdeset pete bio

F SADRéAJ

644 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

smeöten Oblasni odbor za Kosovo i Metohiju, obilazio zanatske zadruge, poqoprivredna dobra, öumska gazdinstva u Rugovi. Bilo je i preterivawa u tome, sad vidim. Jednom smo Ëak dali u Jedinstvu kritiËki osvrt na rad Ñmogaì povereniötva.

Odatle su i poticala moja znawa o stawu privrede u PeÊi i okolini. Pratili smo rad starih struËwaka u preduzeÊima i naËin organizacije u zadrugama. KovaËkim, stolarskim, obuÊarskim, koûarskim i tkaËkim.

äta je PeÊ imala tada? Malu hidrocentralu u Radavcu, ispod vodopada Belog Drima, dve pilane, koje su davale graðu za popaqena srpska sela, jednu ciglanu i jedan parni mlin. Ne raËunam one desetine vodenica-potoËara na jazovima oko Drima, IstoËke reke i Bistrice.

Lovili smo, dakle, baliste. Kolovoðe i zloËince, pre svega. I ta opöta slika koju sam imao o privrednim i geografskim taËkama ovog dela Metohije pomagala mi je da laköe pratim i boqe procewujem izveötaje sa terena. Akcije smo planirali noÊu, u kamenoj kuli Ismeta Quqe, bivöeg bega, jednog od voða balistiËkih odreda koje smo gonili po Drenici.

Postojala je, naravno, i jedna zvaniËna kuÊa sluûbe. Ona je bila kao neka maketa za obmawivawe, iza Sahat-kule. U woj su radili referenti za arhivske poslove i perso-nalnu kartoteku. Ulivala je strah i jezu, znali smo. Meötani su je obilazili kao ökrip neËastivog, i to nas je uveseqavalo. Poboûne ûene Srba starosedelaca, PeÊanke u öarenim dimijama, otpquvale bi kriöom u stranu kad su nedeqom iöle u Patrijaröiju.

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	645

Moni Muret je pre tog ubistva dva puta hapöen, i oba puta je puöten na moj zahtev. Iz dva razloga. Sluûio nam je kao mamac i kao vodiË, a da to nije znao, prvo. I drugo, bio je veöt poslovoða, kovaË bez premca, majstor i po. Malo, doduöe, Êaknut. Bio je lep Ëovek i voleo je ûene. A pravio je najquÊe noûeve u Podrimqu i najboqe capine u Metohiji. I sad se moûe naÊi neki od tih gvozdenih kqunova u rugovskoj klisuri, tamo gde se tovare balvani.

Prvi put je zatvoren kad je na putu iza troöarine pokuöao da otkrije dve äiptarke. Tada joö nije bio donet zakon o skidawu zara i ferexe, i PeÊ se crnela od hodaju-Êih utvara, prekrivenih tamnom svilom od temena do cipela, sa prorezom za oËi na velu kojim su skrivale lica.

Muret se branio neveöto. Podigao je z‚r sa lica tih ûena zbog sumwe da se jedan wegov veliki duûnik skriva na taj naËin. A nasrtaj na ûenu äiptari doûivqavaju kao najteûe delo protiv liËne Ëasti i takav se postupak obiËno plaÊa glavom. Moni je platio zlatom. Uspeo je da se opravda i da se nagodi sa wihovom braÊom i muûem fijakeristom.

Drugi put je uhapöen u Hvosnu, iza ûelezniËke stanice. Moji qudi vröili su proveru svih lica koja su iziöla iz voza, pa je Seja Strugar, strogo poötujuÊi obiËaje, odvajala ûene pod ferexom i ovlaö im podizala veo sa lica. Tako je otkrila muökarca koji Ëak nije bio ni obrijan. Bio je to Moni Muret.

ñZaöto se maskirao?!

ñNeumorno traûi onog svog velikog duûnika

iz vremena okupacije ñ reËe KreËko. ñ Ko je taj?

F SADRéAJ

646		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ñOnaj isti kojeg i mi traûimo: Sefedin

Kuka.

ñZaöto u Hvosnu?

ñSefedin tamo ima sestru, udatu za nekog hoxu iz Barana.

Naredio sam da ga puste. Ne odmah. Sutradan. KreËko mi je dao ideju: iduÊi za Monijem Muretom, stiÊi Êemo do Sefedina. ReËe mi joö: MuretoviÊ Êe ga namirisati pre nas; ovde vesti ne idu ulicom, veÊ kroz baöte, od kapixika do kapixika u zidovima koji razdvajaju kuÊe i avlije.

KreËko, predratni gradski straûar, nije hteo da prizna novo, pravo prezime naöeg Monija. Govorio je uvek: MuretoviÊ. Pod tim imenom Monija su vodili u osnovnoj ökoli i u poreskoj upravi. Ali, kad smo ukinuli razlike po veri i narodnosti, svak je uzeo da se piöe po svome jeziku, pa i Moni, Ëuveni kovaË Muret.

A taj KreËko je bio fenomen svoje vrste. Dragocen dostavqaË. Kao neki bojaxija kroz Ëije su ruke proöle sve haqine i svi drowci PeÊanaca, znao je svaku mrqu svojih sugraðana. Bio je neöto kao agent dobrovoqac. Sam nam se ponudio. Jedva sam ga prihvatio. Evo zaöto: prirodno je öto u toj sluûbi qudi ni izmeðu sebe nisu prisni i poverqivi, ali ipak ima nekih koje laköe podnosiö, radije sreÊeö. Ja sam se, meðutim, prosto jeûio od KreËka iako sam bio bog u srezu. Moûda zato öto sam znao da vreba sve, pa i mene, i da zna kojeöta. To mu je bilo u krvi, to je bila wegova priroda, kao öto je nekome u navici da öakom hvata muve i da ih gweËi. Ali moram, bez imalo rezerve, da priznam: vaqao nam je mnogo. UËinio nam je neprocewive usluge, o kojima joö ne

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	647

mogu da govorim. Mogu samo napomenuti: KreËko mi je doneo jedan orden.

Zaista ne znam da li bismo reöili neke sluËajeve da nije bilo wegovog enciklopedijskog znawa o svemu i svakom. Nije bilo Ëoveka o kome nije znao neöto ruûno. U wemu je bilo toliko tuðih tajni da je KaraxiÊ, moj pomoÊnik, od toga pravio igru za vreme mirnijih deûurstava. Pitao bi:

ñIma li ijednog Ëoveka u PeÊi i bliûoj okolini o kome ti ama baö niöta negativno ne znaö, KreËko?

ñSvakako da ima ñ kao smerno, odgovarao bi on, puöeÊi i gledajuÊi u pod.

Mnogo je, zaista, puöio. Sve jednu za drugom. KaraxiÊ daqe:

ñKladim se da niöta loöe ne moûeö reÊi o TiranoviÊu?

Znao sam zaöto je Karaxa izabrao TiranoviÊa. Duöan je naöao taönu sa milionima kod hotela na Bawi i odmah je predao miliciji u Dobruöi.

A naö KreËko polako, puöta nas da se ponadamo, odgovara:

ñNiöta... Niöta drugo sem öto je potplatio Rexa da seËe drûavnu öumu iznad Malog Dubova. Graðu je prevezao kolima. Ali ne golu, no prekrivenu labudinom. Ili, kako se u drugim krajevima kaûe, öaöom, tuluzinom, kukuruzovinom.

Ne znam kako smo ga to pogledali, ali sam siguran da je osetio naöu mrûwu. No, öta je i koliko znao o narodnim neprijateqima, veÊ smo imali prilike da saznamo. Imao je popis zlodela Sefedina Kuke po mestu, vremenu i naËinu izvröewa; wegov rodoslov, rodbinske veze, moguÊe

F SADRéAJ

648		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

jatake, stawe imovine, porodice, bliûih roðaka; broj stoke, Ëeqadi u kuli ispod Dowe Vitomirice; adrese pomagaËa; opise ulaza, prolaza, preËica, avlija, soba, ötala, sve. Baö sve!

Razume se, postepeno smo se navikli na KreËka i zabavqali se noÊu, kad su bdewa bila mirnija. Podelili smo se u dve grupe. Ja sam bio uz KreËka, a Karaxa i DabetiÊ s druge strane. Rezultat je bio porazan: nije bilo Ëoveka koji nema neöto na duöi. Iöli smo tako daleko da smo vadili dosjea najistaknutijih qudi, biskali po wihovim biografijama i karakteristikama, traûili ne mrqu no trun. A naö KreËko odmah prstom na fleku, noktom u ranu. »ak i samom AduniÊu, predsedniku sreskog odbora.

ñKako?!

ñOvako: kad god pozove neku daktilografkiwu pred veËe, da mu otkuca hitan izveötaj, prevrne je.

DabetiÊ, koji je bio AduniÊev kurir u ratu i privrûen mu kao paöËe, udari KreËka pesnicom za vrat.

ñíBem ti mater öpijunsku! Ti si obiËan klevetnik!

Jedva nabismo razjarenog DabetiÊa u Êoöak.

ñNa ûalost, nisam. Imam dokaze.

KreËko se ne pomaËe sa stolice, samo se odjednom snuûdi, posta tuûan. DabetiÊ se, meðutim, otimaöe.

ñäta da dokaûeö? Gde da je prevrne kad tamo referenti deûuraju na smenu dan i noÊ.

KreËko ga gleda najmirnije, kaûe:

ñU kquËu je kquË. Evo kako: AduniÊ uvek ostavi dve-tri stranice onoj koju je odabrao, da

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	649

sama zavröi, po konceptu. A on poðe iz kabineta ranije, pozdravi referente. Ali ne izaðe iz zgrade. Tamo, na prvom spratu, do stepeniöta, ima jedno odeqewe ne veÊe od Êelije. Ona vrata od gvoûða, bivöi trezor TrgovaËke banke. KquË, jedini, zna se, drûi vrhovni öef. Eto tamo, po dogovoru, ömugne i drugarica sa kojom je udesio radwu. Prvo se uvuËe on i saËeka. Posle ona, kad krene toboûe kuÊi, kad otkuca referat i deûurnima kaûe laku noÊ.

Dabeta iskali svoj gnev na koöuqi, uvlaËeÊi je besno u Ëaköire od jakog bugarskog sukna. Ja preuzeh wegovu ulogu:

ñKako si to doznao?

ñNemojte me siliti da vam kaûem, druûe Stanko.

I nisam. Ali sam saznao. To je, uostalom, zakon sluûbe. Znati sve, o svakome. Pa i o KreËku.

Bez sumwe, nije mogao da podnese misao da postoji neöto öto on ne zna. Neöto s one strane vidqivog. Ali, kao öto Ëesto biva, najûeöÊi nam udarac zadaje sopstveno delo, iskquËivi ciq. KreËko je bio uhoda po duhu, zaraûene krvi. Vrebao je iz dubin‚ neke mutne strasti, traûio crne znake iz straha da se neöto ne dogodi onome öto on voli i Ëuva, oko Ëega obigrava i straûari. On je i svoju Ëeqad kontrolisao. »as ûenu, Ëas sina, Ëas kÊerku. PrateÊi wu, otkrio je AduniÊa.

A taj krepki lisac beöe naredio da se saËini nov raspored svih daktilografkiwa u odboru. Poöto je Seja Strugar odluËno zatraûila da preðe kod mene, u sekretarijatu za opöte poslove ostala je samo Joka, ûena naöeg KaraxiÊa. Dobra duöa, ali kruta i koöËata kao muökarac. AduniÊ ju je

F SADRéAJ

650		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

oslobodio svih poslova izvan radnog vremena. Navodno zbog preoptereÊenosti. Na taj naËin je omoguÊio sebi da uzima, povremeno i na smenu, po jednu daktilografkiwu iz drugih resora, kad god neke odluke ili izveötaje treba hitno umnoûiti. Zaöto se to radilo uveËe i noÊu saznao sam prvo od KreËka, potom od Seje, pa od samog AduniÊa.

Jednog dana pozvao me u hotel ÑKorzoì, na Ëaj. Baö tako, na Ëaj, jer na javnim mestima nikad niöta drugo nije pio. Znao je: onaj öto je u proËequ mora da pazi na svaku svoju reË, gest i osobinu. Narod motri, raspreda i sudi. Nije znao öta qudi vele: da je Ëovek bez poroka opasna osoba. AduniÊ je bio neöto drugo: Ëovek koji sve skriva. Ali, ono öto se dugo skriva, to se i uniöti. On beöe uguöio sva svoja oseÊawa, misli i postupke. One prirodne. Ukrutio pokrete, osuöio miöqewe. Hodao je kao ograðen, sedeo kao uramqen. Od svega wegovog beöe ostala samo mraËna poûuda i neka mutna pohlepa. Stalna ûeð za tuðim dobrima.

Ovako nisam mislio onda. Tada, u separeu, gde nas niko ne vidi i ne Ëuje, on poËe o DabetiÊu. Kako se snaöao u sluûbi, kako radi. Vidim da ne sluöa ono öto mu odgovaram. ReËe odjednom.

ñ Znam da si Ëuo za moj sluËaj sa KreËkom. Makni mi ga s oËiju. Udesi sa KaramatijeviÊem. Neka ide na neko poqoprivredno dobro. Neka bude i upravnik. Ne znam kako da mu zapuöim usta.

Htedoh da se nagnem preko stola s drugarskim osme-hom, ali mi ne dade bol u vratnoj ûili, od onog metka u DeËanima. Zato i drûim glavu malo iskrivqenu, kao da zagledam odozdo. Ili je to profesionalni defekt. Imao sam obiËaj da tako

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	651

piqim u one tipove koje su mi dovodili posle hvatawa.

AduniÊ uËini isto; hladnih oËiju unese mi se u lice i reËe:

ñ Ne znam kako je uspeo da uðe u zgradu. Ne smem da se raspitujem. Znao je lozinku, od vas je dobija. Ali öta je rekao, kako je prevario straûara na prijemnom odeqewu? Na sreÊu, nije dizao galamu. Samo je besomuËno kqucao kvakom i öiötao: ÑSmiqana, izlazi, znam da si unutra!ì Ja sam, pak, bio reöio da ne otvaram do smaka sveta. Ali on, lukav, shvati da nas je ipak presekao. Ode. A jadna devojka dobi nervni slom.

Zaista, dve nedeqe je leûala u groznici. »im se pridigla, KreËko je odveo u Kolaöin, kod tetke. Naðe joj sluûbu u opötini, i udade je. »uo sam da nema dece i da je muû zbog toga kiwi. A bila je, Boûe, jasika-trepetqika. Vazda zajapurena, Ëista i blaga. Od onakvog oca?!

Otiöao sam daleko, ali moram da odam joö jedno priznawe Adu. Bio je Ëovek koji ne zaboravqa ono öto mu neko uËini. Tu malu uslugu, to öto smo KreËka poslali u –urakovac, za upravnika drûavnog imawa, to je odmah platio, Ëim je preöao u Oblasni odbor. Jeste, i to je hteo da skrije. Ali nije izdrûao. Jednog dana, tek öto sam, tako reÊi, stupio na novu duûnost, zazvoni telefon. Odonud ûenski glas: Drug MaliöiÊ? ñ Da. ñ Ovde kabinet druga AduniÊa. Trenutak, imaÊete vezu... ñ A on:

ñ äta, zaboravqaö stare drugare? Ili si postao ökrt kao neki filozof? E neÊeö se ovoga puta izvuÊi, ima da Ëastiö za unapreðewe. Pa i za nov stan. I, bogme, za veÊu platu... Nisam ni znao, no mi jutros reËe DabetiÊ.

F SADRéAJ

652 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Nije znao! A to je sve bilo wegovo maslo.

Na ûalost, nisam mogao da ga pozovem u kuÊu. Nije dala moja Seja. Ni da Ëuje. Slavili smo u klubu poslanika. On, DabetiÊ i ja.

Pili smo i priËali do ponoÊi. O svemu. O sreðenim prilikama na Kosovu i Metohiji, o istrebqewu posledwih odmetnika koji su hteli da zatru sve öto je srpsko i jugoslovensko. Tako je i doöla reË o KreËku i kovaËu.

Jadni naö KreËko, virtuoz uhoðewa, u crnom kaputu nalik na frak. Tako je duboko bio iseËen pozadi, a tako kratak spreda taj kaputiÊ, da je jedva sezao do kolena. I tesan, jer je KreËko imao stomaËiÊ, balonËe pod xemperom. Kaput je zakopËavao jednim velikim dugmetom, verovatno od jorgana. Toliko je, u onoj oskudici, izgledalo veliko to puce, plavo i sjajno.

Takav se pojavio i onog dana kada je Moni Muret doveden iz Hvosna. Po wegovom ponaöawu nije se dalo naslutiti sa Ëime dolazi, kakve podatke donosi. Imao je neöto tamnosivo na licu, kao Ëarapu, i modre usne, nalik na raspuklu smokvu.

DabetiÊ, joö qut zbog AduniÊa, neÊe da ga pogleda. A meni glava puca i oËi me peku.

ñ Niöta?

KreËko ne odgovori odmah. Skide svoj kaput, kao krila.

ñ Niöta öto se bega tiËe. Osmatramo dan i noÊ. Sefedin Kuka imao je dve rezidencije za vreme okupacije. Jednu u PeÊi, iza Bistrice, drugu izmeðu Dowe Vitomirice i Nakla. Tamo je, u stvari, bila kuÊa wegovog oca, kula od kamena, na sprat, sa malim prozorima, koliko da stane cigla, nalik na proreze za cev. Ti otvori u kamenu i jesu

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	653

puökarnice. Graðene po uzoru na stara utvrðewa u kojima se opsada mogla izdrûati, poöto je bilo i vode i hrane, i prostorija za sve potrebe. Takve kule imali su bogatiji qudi, mawi i veÊi begovi, Turci i äiptari. Oko kule Sefedinovog oca bio je tvrd zid od kamena, visok tri metra, prekriven naramcima crnog trna i gloga. Teöko je bilo uspeti se bez lestava, a joö teûe preÊi, jer je ispod trna pretilo joö i staklo. U sveûu kaöu od kreËa i peska, kad se zid dozida i svede, zabadana su parËad polomqenog stakla. Kad otvrdne, malter stegne ta britka seËiva.

A mi smo, po svaku cenu, hteli da imamo Sefedina ûivog.

Plan za hvatawe bio je noÊima razraðivan u kuli Ismeta Quqe i to do sitnica. Utvrda kod Nakla i celo imawe bili su pod prismotrom i dan i noÊ, razume se, na neupadqiv naËin. Osmatrali smo iz kroöwi velikih hrastova, onih vekovnih, iz doba NemawiÊa; iz stogova slame i sena; iz trapova prekrivenih sveûim busewem; iz kuÊice Ëuvara pruge; sa crkvenog zvonika; iza nadgrobnih spomenika. Svuda smo postavqali svoje poverenike iz okoline, one koji su se mogli opravdati ako ih neko sluËajno otkrije. Potplatili smo jednu cigansku porodicu da, kao sluËajno, zastane na utrini iznad kule, da razapne Ëergu, da majstori ispred we krpe kotlove i popravqaju kiöobrane, a ûene ñ jedna starija, suva kao list, i jedna mlaða, soËna vrtirepka ñ da poðu u kulu, da faletaju, proriËu iz dlana i gledaju u bob. Nisu ih pustili u avliju. Nisu ih zanimale drvene kaöike i kutlaËe, niti korpe od pruÊa.

F SADRéAJ

654 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Kula je bila omotana Êutawem. U woj ni noÊu nije svetleo nijedan prozor.

Tako je to iölo celog marta i dve treÊine aprila. NapoliËari su dolazili s wiva, istovarali vreÊe u avliji, odmah uz kapiju, i odlazili. Ni najboqim dvogledima nije se moglo ustanoviti da neöto öuruju sa domaÊima. A unutra su bile tri ûene, osmoro dece, meðu kojima i dva sina prispela za vojsku, i otac Sefedinov, Ëastan starac.

Nije znao srpski. Jednom smo ga priveli. Ono öto mi je preveo KreËko, glasilo je otprilike ovako:

ÑJa ne znam gde je moj Sefedin. Ali sam poruËio da mi u kuÊu ne dolazi. Sin uvek, gotovo uvek, izda oca. Sve ono öto je vezano za oca. Pogled na ûivot i qude, obiËaje, mere i merila. Sin i moûe da izda oca. To primam, iako ne odobravam. To sam i oËekivao. Zato ne patim onoliko koliko drugi, oni koji to nisu oËekivali, koji se nisu pripremili za to. Ali otac ne moûe da izda sina. Ne, niöta se ne izdaje unapred. Tek posle, unatrag. Izdaja ne postoji za ubuduÊe, ona je odreðena za proölo. Ja jesam sa sinom u raskoraku, ali ja wega ne mogu da izdam. I kad bih znao gde je i öta radi.ì

NeobiËan govor. Mislio je, reËe KreËko, da Êemo ga primoravati. I bio je spreman da izdrûi.

Popustili smo mi. Naöi osmatraËi poËeöe da gube ûivce. Dadoh nalog da ih zamene aktivisti. Teöka srca poslah na teren Seju i DabetiÊa. I baö tada poËe oko kule da se muva neka prilika. Bile su jasne noÊi, ali bez meseca. Moglo se oceniti da taj snaûan Ëovek oblih ramena i guste kose nije Sefedin. Pokuöao je da se popne na zid. Samo je

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	655

uznemirio ogromne pse u avliji. Obigrao je sa druge strane, pokuöao kod koöa sa kukuruzom. Puöteni s lanaca, psi su navaqivali joö ûeöÊe. Nepoznati se povukao.

Uputio se ka PeÊi, i kod same ûelezniËke stanice zavarao trag. Moûda je uöao kroz tarabu oko pilane i öÊuÊurio se meðu naslagama ökarta i brdima strugotine.

KreËko reËe:

ñ To je Moni. DoÊi Êe on opet.

Pogodio je. Isti tip se joö dva puta öuwao oko kule, uvek oko deset uveËe. Moji qudi su boqe organizovali praÊewe. Kroz poqe, do kuÊe u Ciganskoj m‚li.

DabetiÊ najzad progovori sa KreËkom. ReËe mu:

ñTi sve znaö. Ti nisi normalan Ëovek. KreËko, pak, filozofski:

ñKo je normalan, nije Ëovek.

Seja beöe umorna i zamiöqena. Joö nije bila sigurna da je volim. Pogleda me, pamtim, bolno, a izusti kao da mi neöto liËno saopötava:

ñTaj kovaË ûivi bez sna. Nije uöao u kuÊu nego pravo u svoju kovaËnicu i poËeo da raspiruje Êumur.

KreËko dometnu:

ñTako svake noÊi, veÊ petnaest dana.

Puöili smo mnogo, duvan iz Skadra. Najviöe moj kosmati pomoÊnik Karaxa. Kad ga neöto muËi, on jednom rukom drûi cigaru, a drugom kosu. Uhvati onaj gustiö natruwen sedinom, Ëupa ga. Tako i kad ispituje dovedenog. Sad je tu ulogu imao KreËko.

ñTi misliö da Muret kuje noû za Sefedina?

ñSto posto.

ñOnda zna gde je beg?

F SADRéAJ

656		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ñNe joö. Ali wuöi. Neöto je doËuo Ëim se vrzma oko kule. Moni ima svoje qude. Samo u zadruzi öestoricu. KovaËa iz Nakla, potkivaËa iz Kline. I onu dvojicu iz Hvosna. Pa jednog majstora iz Budisavaca i onog öegrta iz Dowe Vitomirice. Oni mu kupe ono öto se po selima öuöka. I odmetnik je ûiv stvor. Mora neöto da jede, da pije, negde da spava.

ñZaöto obigrava oko kule?

ñSefedin jednom mora doÊi kod ûena. Ima tri. Po starom adetu. Najmlaða je Ciganka. Preoteo je Moniju. Znam je, i zato se ne Ëudim öto je kovaË poludeo.

Nasmejah se. KreËko se na to joö viöe uozbiqi, reËe:

ñMoni Êe nas preduhitriti.

I to je pogodio. Mogli smo, naravno, izolovati Mureta. Baö je KaraxiÊ dao takav predlog. Da drûimo kovaËa u zatvoru izvesno vreme, pod izgovorom da nasrÊe na ûene, uglavnom äiptarke. Ali trag? Sefedinov trag niko ne bi tako nawuöio kao on.

Dakle, deset dana posle onog sluËaja u Hvosnu, mene naglo probudiöe u nevreme, u sedam ujutru. Bila je subota, pazarni dan. Sa svih strana nagrnula kola, fijakeri, Ëeze, volujske zaprege. U toplu, majsku PeÊ. Drumom od DeËana i Streoca, putem niz Rugovu, cestom od Bawe, Dobruöe i Vitomirice, xadom od Barana i Goraûdevca. Odasvud.

DabetiÊ me odveze u bolnicu. Pred prosekturom mi saopötiöe najnepovoqniju vest. Muret ubio Sefedina. Jedna od ûena pod ferexom, u Ëezama, bio je taj zlikovac. Druga je bila Muretova lepa Ezra.

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	657

Nisam uöao. Naredih da uveËe, posle devet, prebace kovaËa kod mene, u kulu Ismeta Quqe, i odoh da se odmorim.

A on, kad ga uvedoöe, stupi kao Ëovek koji je izvojevao pobedu. Naredih da mu skinu lisice i da nam skuvaju kafu. Pruûih mu i kutiju sa cigaretama. On stavi ruku na grudi, znak da se zahvaquje. Blistao je. Ni traga od onog grËa na licu koji sam ranije zapaûao. Ponovo je bio lep. Kod nas se, inaËe, kaûe: lep kao Ciganin.

Ono öto sam oËekivao, to i reËe:

ñBojao sam se da Êete biti brûi od mene.

ñZnam.

ñNe bih dobio svoj dug. Moja ruka je morala da ga uzme.

Unesoöe veliki filxan, onaj od deset kafa. Moni uvuËe ruku pod grlo, ispod masne koöuqe izvadi tobolac. Uvi debelu cigaru od svog duvana, obliza papir, sve sa osmehom. Pripali, uvuËe dim, odahnu kao meh.

ñUzmi kafu, i priËaj, Moni.

Wegov iskaz, ukratko, izgledao je ovako: Ëekao je naö povratak, nestrpqiv, pritajen. Bio se pogrbio, zapustio, potalauöio. Sve zbog zebwe da Êe ga Sefedinovi qudi likvidirati. Viöe no od smrti strahovao je da Êe begu ostati ono öto je oteo, na prevaru uzeo, premamio. Sefedin, moÊan i do rata, bio se sad osilio do neba. »elnik crnokoöuqaöa, predvodnik hordi sa belim kapama od uvaqanog sukna, vrebao je kao usud sve öto nije muslimansko. Uûivao je da gleda dim, zgariöta i krv. I poniûewe, naroËito ako je srpsko. Monijeva ûena, mlada Ezra, otkrivena lica i nemirna tela, donosila je svake subote na pijacu

F SADRéAJ

658 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ono öto je kovaË kovao tokom nedeqe. Na öarenoj sexadi koju je prostirala sjale su se britve, kuhiwski noûevi, srpovi i ona vrsta bodeûa sa crnim koricama öto u Metohiji zovu öiö. Stajala je iznad seËiva, u öalvarama do nanula, u prsluku od nekog domaÊeg brokata, sa belom povezaËom od svile, pozivajuÊi kupce i glasom i oËima.

U glasu joj je, veli KreËko, bilo neöto, kao da se guöi od zadovoqstva.

A taj obrijani tip u kaputu nalik na cirkuski frak stvarno je bio fenomen svoje vrste. On je Ëak znao i sitne razmirice u nekim porodicama. Znao je, naravno, i da Ezra nije ûivela sa Monijem u onoj qubavi sa kojom su poËeli. Bila je iz dobrostojeÊe, takoðe kovaËke kuÊe u –akovici. »ula je, pri proöewu, da Muret lepo zaraðuje u PeÊi, da ima svoju kuÊu u Ciganskoj m‚li, da mu zvawe ciganskog kmeta uËvröÊuje ugled i donosi neöto para, da je majstor nad majstorima za domaÊi alat i noûeve. Sve je to bilo taËno, i sve se odmah promenilo kad su nadrli Nemci, zamenili ih Italijani, podigli se balisti. Kad se sruöila zgrada bez temeqa, Jugoslavija, Monija su pritisle brige, stigla ga nemaötina. Glavne muöterije, Srbi i Crnogorci ñ ojaðeni, popaqeni, prebijani i ubijani, proterani ñ i da su mogli, nisu smeli da kupe niöta öto moûe posluûiti kao oruûje.

Nema boqeg praga sa koga Êe odskoËiti no öto je postan ûivot za soËnu ûenu. A neko je veÊ doöapnuo oblapornom begu da se jedna mlada Ciganka, meka i puna softa, kao öevtelija, leluja po PeÊi, dreûdi na pijaci. Wegove dve ûene veÊ poËele da venu. I öta Êe biti? Ono öto AduniÊ kaûe: ÑIzdaÊe te,

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	659

surovo i naglo, kao ûena. Pri tom Êe naÊi naËina da te unizi, uprqa i osramoti kao niko.ì

Ja o tome drukËije mislim: ûena jeste blago, ali kao svaka dragocenost, zaËas i lako moûe da promeni vlasnika. Ka woj zijaju tolika usta i stoje, spremne za grabeû, tolike tuðe ruke. To su muslimani oduvek dobro znali. Zato je i drûe zakquËanu i prekrivenu. Prekrivaju sjaj blaga koje baö ne haje mnogo u Ëijim je rukama, samo ako mu je dobro.

Poöto je prebegla, Sefedin je Ezru iz kule u Naklu dovodio u kulu kod Bistrice. U Ëezama, s crnim kowem koji se sjao od nege i zdravqa. Vozila se trijumfalno u ferexi od crne svile, sa prozirnim velom preko lica, takoðe od svile, koju prizrenski majstori pretvaraju u plavet vedrog neba nad Metohijom.

Nije straöno öto su kasali kroz Cigansku m‚lu, nego öto su zastajkivali kod Ëesme, ispred Muretove kuÊe. I öto je Monijeva kostobolna majka sedeÊi na suncu to gledala.

ñ Neka, sine, pusti. Naöa bi sramota bila kad bi ti drugome to Ëinio.

KreËko je voleo da bude pravedan prema onima koje uhodi i goni. Govorio je:

ñ To nije bila begova ûeqa, ne. To je bila wena voqa. Da je bivöi muû vidi u raskoöi.

Moni je grizao sopstveno srce. I poËeo da pravi noû. Dvesta noÊi kovao je bodeû za wih dvoje. Izmeðu doruËka i veËere wegov meh je raspirivao vatru za mala seËiva, koja je stara majka odnosila subotom na pijacu. Od toga se ûivelo. On je viöe ûiveo od noûa koji je kovao noÊu, sam, uz vatru, kao ðavo.

F SADRéAJ

660		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ReËe mi:

ñ Prvo sam naËinio öiö, oötar sa obe strane, kao brijaË. Pa kasapski noû sa öiqkom. Jednom sam napravio mali maË, guju od stare sabqe, istawenu kao list stakla, a tvrdu kao kremen. Mogla je da brije. I niöta mi nije izgledalo dobro. Prekovao sam i stari bajonet, zakopan posle srpske vojske koja se povlaËila ka Albaniji. I parËe kose. U jedan mah mi se uËini da je za ono öto hoÊu najboqe parËe testere zaöiqene na vrhu. Da im razdere meso i da umiru dugo. I tek proöle nedeqe, u sredu, dva dana pred pazar, kad mi starija Sefedinova ûena dodade vest da Êe u subotu ono dvoje poÊi za PeÊ, napravih ono öto sam zamiöqao: noû od srpa. I dugaËak, i oötra vrha, i sa zupcima. Pa malo i kriv.

Ali ne doðoöe one subote, no danas. I opet ûena izdade!

Ja sam Ëuo, Ëim sam iz 24. srpske divizije prebaËen u Komandu podruËja za srez peÊki, da kod öiptarskih ûena, gde ih viöe ûivi s jednim Ëovekom, najstarija preuzima ulogu majke i svekrve. Da nema qubomore, da je naklowena mlaðima, da ih savetuje, uËi i sprema za krevet svom suprugu. Tako i jeste, ali to je nametnuta uloga i zbog toga puna pritvorstva. Prva ûena, najstarija u Sefedinovoj kuÊi, saËekala je, dakle, dan osvete.

Duga je priËa kako je Moniju doturila vest da Êe Sefedin, preobuËen u ûenu, doÊi sa Ezrom u PeÊ. Crn kao sotona, Moni je u svojoj maloj kovaËnici dve noÊi izvodio naroËitu veûbu. Staru kovaËku kecequ od teöke koûe sa volujskih leða uvio je oko jednog trupca od bandere, i trenirao izvröewe zloËina. Priskakawe, izmahivawe, zarivawe. Bio

F SADRéAJ

DANILO NIKOLIÆ	661

je levoruk, pa mu je bilo lako da priðe s desne strane Ëeza. Uveûbao je i drûawe dizgina, ako se kow pomami.

Tako je i bilo. Sve. Smelo i hitro. Samo je jedno bilo Ëudno: kow je stajao kao ukopan.

Bilo je joö neöto: svet koji se zgusnuo na xadi i pred kuÊama u Ciganskoj m‚li nije se ni pomakao, niti je ko reË izustio. »ak ni Sefedin. Samo je Ezra uzdahnula:

ñ Ooo, Moni, Moni...

KovaË mi reËe da je tako uzdisala uvek kad ju je qubio.

[1982]

F SADRéAJ

DAVID ALBAHARI	663

David Albahari

äETWE PORED REKE

éeleo bih neöto da kaûem, reËe otac. Nadam se, samo, da me niko neÊe prekidati...

Ne brini, reËe majka, ali otac je Êutao. Dakle? Otac podiûe glavu i lagano preðe pogledom po celoj sobi. sestra je, spustivöi doruËja na svoj oteûali stomak, heklala; wen suprug, Stjepan, dremao je u rokoko foteqi; majka se upravo nagiwala nad polureöenu ukrötenicu iz juËeraöwe ÑPolitikeì; Ruben RubenoviÊ je oslonio bradu na ötap i odsutno posmatrao apstraktnu sliku iznad jednog od leûaja; kuzina Sarina, kaja nam je prethodne veËeri, iznenadivöi nas, doöla u posetu iz Kraqeva, prelistavala je posledwi broj ÑRevije 92ì; ja sam, tog popodneva, iz neobjaöwivih razloga pristupio sreðivawu

odavno zapostavqene zbirke maraka.

Dakle? Ponovi majka. Upisivala je novu reË. Nema viöe pravih priËa, reËe otac. Molim?

Nema viöe pravih priËa. Ali, rekoh.

F SADRéAJ

664 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Meni se ta ideja dopada, reËe Stjepan, nenadno razbuðen.

Nema viöe onog zbivawa, nastavi otac, onog razvoja dogaðaja, skrivenih putawa koje vode do razreöewa. Jedino joö Borhes, da li je to Borhes?

Ne znam, reËe Stjepan.

äta sam ono, zapoËe majka ñ

O Ëemu je reË? upita kuzina Sarina i zaklopi ilustrovanu reviju pred sobom.

Opet on, reËe Ruben RubenoviÊ.

Evo o Ëemu je reË, otac spusti ruke na sto. Mislim da bih sve mogao da objasnim ako me niko, niko, ne bude prekidao.

HoÊemo li mi kuÊi? upita moja sestra.

Pravo stawe stvari u svemiru, reËe otac, kosmos, raspored sluËajnosti i neminovnosti, o svemu tome nekad sam govorio ñ

ñ sa mnogo viöe pouzdawa, rekoh. Grad na istoku? öapnu majka.

I? nasmeja se Ruben RubenoviÊ: äta je s tim? Sav taj svemir, öta?

Nema viöe pouzdawa, reËe otac. »ega? trûe se kuzina Sarina.

Ne znam otkud to, to neoËekivano predavawe, posle ruËka, na primer, kada svi misle da sam zaspao, a ja leûim Ëvrsto zatvorenih oËiju i jednostavno oËekujem sledeÊi dan. Ranije mi se tako neöto nije deöavalo. U stvari, ja se celog ûivota, sve do nedavno, nikada nisam predao, a rat, a logori, a streqawa, i gle sad! ñ

Mislim da znam öta je, reËe Ruben RubenoviÊ.

Kako?

PoËeo si da primeÊujeö vreme, to je sve.

F SADRéAJ

DAVID ALBAHARI	665

éelite li time da oznaËite starost? kuzina Sarina razvuËe usne u osmeh.

Starost, mladost, reËe Ruben RubenoviÊ, kakva je razlika?

Grad na istoku, reËe majka. Sedam slova. äta to znaËi Ñgrad na istokuì? upita Stjepan.

Kakve su vam to ukrötene reËi? JuËeraöwa ÑPolitikaì, reËe majka. Istok je tako velik.

Kolika je samo Indija, reËe kuzina. Malopre Ëitam: opet su uhvatili neke övercere droge. Pratili su ih Ëetiri meseca i pronaöli u Zagrebu, po povratku iz Kalkute.

Eto ti, sestra na trenutak presta da hekla, sedam slova.

Majka se naûe nad novine; lepo smo mogli videti: pokretale su joj se usne. Ne slaûe se, rekla je.

Bombaj, pokuöa ponovo kuzina Sarina. äest slova, reËe moja sestra.

O, zaËudi se kuzina.

Verujete li da kod mene dolaze devojËice od Ëetrnaest godina? Otac je prekrstio ruke i podigao obrve u iöËekivawu odgovora. Dolaze od dva, tri, Ëetiri meseca gravidne. Dete moje, kaûem joj, dete moje... »ika doktore, sede tako preda mnom, Ëika doktore, nikada viöe, obeÊavam... Ali kako, pitam. Zaöto si dozvolila?

I ti si naöao öta da pitaö, reËe majka. Zaöto si dozvolila? Kao da ona zna!

Vraga ne zna, reËe sestra. Otkud ti znaö?

Pitaj wega ako meni ne verujeö.

F SADRéAJ

666 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Pa, reËe otac, Ëetrnaest, trinaest godina, tu je veÊ, ovariji prskaju ñ

U redu je, reËe majka, bez detaqa. I öta si hteo time da kaûeö?

Ja sam, bogami, nasmeja se kuzina, u petnaestoj godini prvi put otiöla na igranku. U ondaöwi centar Niöa.

Tamo sam sluûio vojsku, reËe Stjepan. Drugi deo, posle obuke.

Ma nemoj? Okrenula se prema meni: Ti joö nisi bio?

Nisam, rekoh. Pa kada Êeö? Ima vremena.

äto kasnije odeö, gore ti je. Znam.

Po meni, reËe Ruben RubenoviÊ obraÊajuÊi se ocu, tebi predstoji veliki zaokret u pravcu religije, potpuno predavawe bogu.

Kom bogu? upita otac. A kom drugom?

Sve je to pod znakom pitawa, odmahnu otac glavom. »itam Denikena pre neki dan ñ

Tu imam posebnu teoriju, reËe Stjepan. S najveÊim delom wegovih ideja uopöte se ne slaûem.

Znam, ali ñ

Pre svega, wegova tumaËewa starih tekstova: veda, Mahabharate, Biblije ñ

Biblija, Ruben RubenoviÊ udari ötapom o pod, oruûje hriöÊanske misli. Sve je to daleko od prave istine.

Koje istine? upita otac.

Malopre sam Ëitala o novim detektorima za otkrivawe laûi, reËe kuzina Sarina.

F SADRéAJ

DAVID ALBAHARI	667

To nema nikakve veze, viknu Ruben RubenoviÊ. Majka podiûe glavu, skinu naoËare: Ali,

Rubene!

U redu, reËe Ruben RubenoviÊ, dobro, smiriÊu se, ne quti se, mada Êu ovo ipak reÊi: nama su oduzeli istinu, nama! Gledao je u oca.

Nama? reËe otac i osvrnu se po sobi. Kome? Ko si ti? viknu Ruben RubenoviÊ. äta si? Ja? Ja sam ñ

A ti? Ruben RubenoviÊ pogleda majku, sestru, kuzinu, mene. A ti? A ti? Zatim uperi ötap u Stjepana: Znam ko je on! Ali ko ste vi? Vi svi?

Boûe, Rubene, reËe majka. SaËekaj, doneÊu ti Ëaöu vode. Ona se ûurno, skoro trkom, uputi u kuhiwu.

Ruben RubenoviÊ usta: Idem, reËe. Uopöte mi nije jasno, reËe otac, zaöto...

U oËima Rubena RubenoviÊa blesnuöe suze. NeÊete, vaqda, sada plakati? priðe mu kuzina

Sarina i uhvati ga za ruku. Hajde, gurala ga je prema stolici, sedite. No, no. Malo smo se uzbudili. Ali sve Êe proÊi, sve-Êe-to-proÊi, ta znate vi, znate...

Majka se pojavi na vratima sa Ëaöom vode na malom, öarenom posluûavniku. Sve je u redu, reËe ona, sve je u redu, i brzo, oötro pogleda oca.

äta sam sad ñ

Æuti, reËe mu sestra, molim te. Idemo mi kuÊi, reËe Stjepan i usta.

Otac uzdahnu: Viöe niöta ne razumem.

Do viðewa, sestra se pozdravi sa kuzinom. Zatim se obrati svima u sobi: Do viðewa.

Zdravo, rekoh.

Otac i majka izaðoöe da ih isprate. Iza zatvorenih vrata Ëuo se priguöen govor, praskav

F SADRéAJ

668 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

sestrin smeh i ponovqeno oËevo pravdawe, a malo kasnije: spuötawe lanca, okretawe kquËa u bravi, i otac i majka se vratiöe u sobu. Ruben RubenoviÊ je i daqe plakao, stewao, pognut, pokrivöi lice suvim, koöËatim öakama. Prvo otac sede za sto, zatim majka, i tako smo svi sedeli, u krugu, nemi, ispod bleötavog starinskog lustera. Ruben RubenoviÊ, predratni trgovac ötofovima, presta da stewe posle nekoliko trenutaka, izvadi veliku belu maramicu iz xepa, izduva nos i obrisa oËi. Je li otiöao katolik? upita ne podiûuÊi pogled.

Majka se namröti: Stvarno, Rubene ñ Je li otiöao?

Jeste, reËe otac.

Eh, reËe Ruben RubenoviÊ i naglo zabaci glavu usmerivöi oËi prema tavanici, negde visoko. Da mi se to desi pred jednim gojom1...

Pa i ja sam hriöÊanka, reËe majka.

Ti si preöla u Mojsijevu veru, odvrati otac. Joö pre rata!

Pre rata, reËe Ruben RubenoviÊ, pa öta? Gledao ju je.

Majka oÊuta.

Uostalom, na tebe sam se veÊ navikao, ali na wega...

NaviÊi Êete se, reËe kuzina Sarina. NaviÊi...

Da, reËe otac, naviÊi...

Oj-joj.

O Ëemu smo ono govorili?

Rekao si da viöe nema pravih priËa, rekoh.

1Goj (hebr. dosl. narod): nejevrejin. (Prim red.)

F SADRéAJ

DAVID ALBAHARI	669

TaËno, reËe otac. Nema.

Ne znam, reËe Ruben RubenoviÊ, mada, jeste, Ëini mi se: sve prave priËe veÊ su ispriËane, nema viöe öta da se priËa.

A bez priËa, reËe otac, bez pravih priËa, ceo ovaj svet Êe ñ cap! ñ on puknu prstima.

Hajde da spremimo veËeru, reËe majka, i dok je kuzina ustajala: »aj, kafu, prûena jaja? äunku? Sir?

Ja neÊu niöta, reËe Ruben RubenoviÊ, moram da idem.

Jeste li sigurni, upita kuzina, da Êete moÊi sami?

Kako da ne, odgovori Ruben RubenoviÊ. Samo kad je taj katolik otiöao ñ

Rubene, reËe majka, molim te.

»aj i sir za mene, reËe otac, i ubrzo ih zaËusmo kako rade u kuhiwi. Kako si ono rekao: poËeo sam da oseÊam vreme, öta li?

Zar nisi? upita Ruben RubenoviÊ. A vi? rekoh.

A ja? On sleûe ramenima: Zavisi kako gledaö. Na primer.

Predati se boûjoj milosti, odluËiti se za besmrtnost duöe ñ

To znam, rekoh.

I? Pognuo se prema meni i paûqivo me posmatrao kroz naoËare.

Ne verujem.

Jeres, reËe Ruben RubenoviÊ s prezirom. Vi mladi... ustao je i za trenutak zastao: Uostalom, ti si sklon hriöÊanstvu, zar ne?

Uzajamnim sponama, rekoh.

BogohulniËe, pripretio mi je, ali uz osmeh.

F SADRéAJ

670 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

VideÊemo se na keju? uhvati ga otac blago za miöicu.

Svakako, reËe on. I vidiö, obratio mi se, ako se ne gleda na stvari onako kako ja gledam na wih, onda je to sve öto Ëoveku doista preostaje.

Da?

On je Êutao.

äta to? ponovih.

RazoËaraÊu te, reËe Ruben RubenoviÊ napokon.

NeÊete, rekoh.

Otac ga je i daqe drûao za miöicu. Dakle?

äetwe pored reke, reËe Ruben RubenoviÊ i, praÊen ocem, izaðe lagano, poötapajuÊi se, u predsobqe.

[1982]

F SADRéAJ

SVETISLAV BASARA	671

Svetislav Basara

PISMENI ZADATAK IZ SRPSKOHRVATSKOG NA TEMU

N E S A N I C A

Te noÊi nikako nisam mogao zaspati. Izaöao sam napoqe, na vlaûnu ulicu, hodao dugo, vetar me je osveûio, pa sam se vratio i onda se dogodio nesporazum: Ne paleÊi svetlo legao sam, a u krevetu je veÊ neko leûao. Neko ûenskog pola. Osetio sam to Ëulom mirisa. Sad, öta je tu je. Leûali smo u mraku. Negde blizu Ëulo se otkucavawe sata. Mislio sam da je moûda vreme da odem i potraûim svoju sobu i svoj krevet. Pitao sam koliko je sati. Ona nije znala, sat nije umeo da kaûe. Bilo je to davno. Moûda nikada nije bilo. Boqe da nikada nije bilo. Podlaktice te ûene behu pune tankih, Ëvrstih oûiqaka. Osetio sam ih Ëulom dodira. Znao sam sve o wima. Takve oûiqke nanose samo fina seËiva SUPER SILVER ûileta. Gadila mi se,

F SADRéAJ

672		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

a bilo mi ju je ûao, ma koliko izraz ju je zvuËao otrcano, bilo mi ju je ûao. Kao i mene uostalom. Nismo se poznavali, greökom smo leûali u istom krevetu i tu greöku nismo mogli ispraviti. Dole, pod prozorom, öumela je neka topola ili lipa. Nisam je razumeo. Niöta nisam razumevao. Bio je mrak i nije me bilo stid da govorim jer se nije moglo dokazati da to govorim ja. Govorio sam neöto. Moûda baö ovo öto sada govorim. Nije me sluöala. Leûali smo i daqe u mraku, ne u mraku ñ u krevetu, i ne daqe nego sve duûe i duûe. Ne bi se moglo reÊi da je bio potpun mrak ñ pre je to bila gusta polutama. Morski talasi su zapquskivali obalu. To gde smo leûali bilo je stotinama kilometara daleko od najbliûe obale, ali talasi nisu zato niöta mawe zapquskivali obalu i to je bilo uteöno. Taj daleki öum talasa. Dodirnuo sam joj nateËene oËne kapke. Tamne krugove podoËwaka. Gotovo sam se uplaöio da Êe reÊi: noli turbare circulos meos. Niöta nije kazala. Nije znala latinski. Nisam znao ni ja. Ne znam kako sam se onda mogao uplaöiti da Êe reÊi noli turbare circulos meos? Nisam Ëak znao ni öta to znaËi. »ekao sam samo da odötampaju jutarwe novine pa da svane. Nije izgledalo da Êe uskoro svanuti. SinoÊ smo rano legli. ObuËeni. Legli smo zato öto se tako spava. Ali nikako nisam mogao zaspati. Brojao sam ovce, izbrojao Ëetrdeset osam, viöe nije bilo. Ostale su bile zaklane. Pitala je kuda Êu. Kao da sam to veÊ doûiveo ranije. Nije imalo smisla da odem u tom trenutku. Bila je ozbiqno bolesna. Imala je temperaturu Ëetrdeset jedan sa dva. Lekari su se muvali po sobi, sudarali se u mraku, mrmqali: morire, moritura, moribunda. Nismo znali öta to znaËi. Nismo znali latinski.

F SADRéAJ

SVETISLAV BASARA	673

Ali ñ öto je najinteresantnije ñ seoski lekar je legao pored we, a wegov kow je sve to posmatrao kroz prozor. Tako, veÊ nas je bilo troje i tiskali smo se u tesnom krevetu. Imao sam utisak da sam sve to veÊ proËitao, negde. Lekari su odliËno znali latinski. Mora da je Ëesto imala posla sa lekarima. Pod prstima sam oseÊao tanke, Ëvrste oûiqke ñ grozim se prideva ñ ali ti su oûiqci bili zaista tanki i Ëvrsti, baö onakvi kakve nanose fine oötrice SUPER SILVER ûileta. OseÊao sam ih Ëulom seËewa vena. Utom se olovka istupila. Ne znam kako sam nastavio da piöem. Nije mi jasno kako sam uopöte pisao u pomrËini. Odavno je svitalo, ali na nekoj drugoj geografskoj duûini. Uvek negde sviÊe i uvek negde öume talasi. Niöta je nisam pitao, niöta nije odgovorila. Pokuöao sam da se prisetim gde smo se sreli. Nisam mogao. Nisam joj video lice. Sumwam da smo se ikada sreli. Deöava se da leûim sa osobama koje nikada nisam sreo ñ to je nepristojno ñ ali öta ja tu mogu? Pitao sam je neöto, neöto je odgovorila. Mislim da smo se drûali za ruke. Ruke su nam drhtale. To ne mislim. Weni ukuÊani su teöko disali u susednoj sobi, iza drugog zida, neko je uporno kaöqao. Neki sused. Ili je hteo da nas uznemirava ili je umirao od tuberkuloze. Ali to nije bio razlog zbog koga nismo spavali. Nismo spavali bez razloga. Pitao sam je neöto, ona niöta nije odgovorila. Onda sam je dodirnuo po piËki. Bez imalo negodovawa odgurnula mi je ruku i rekla: ÑNemoj to Ëiniti. Moûeö zbog te reËi dobiti jedinicu iz pismenog.ì Gluposti! Kao da je nastavnica mogla znati da sam je dohvatio za piËku, kao da nastavnicu niko nije dodirivao po piËki, i

F SADRéAJ

674		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

kao da nisam dobio jedinicu iz ovog pismenog zadatka pre nego öto sam uopöte poËeo da ga piöem. Kao na svim pismenim zadacima, vreme je prolazilo uûasno sporo. Plaöio sam se da ne stane. Sujeverje! Nije mi jasno zaöto sam toliko ûeleo da svane. Nikuda nisam imao otiÊi. To je infinitiv, zar ne? Zar me to nije pitala i zar joj to nisam odgovorio? Gadila mi se, a drûao sam je za ruku. Bilo me je strah mraka i stid öto mi se gadila. Nije li bila isto öto i ja: nekoliko elemenata rastvorenih u vodi u odreðenoj srazmeri, u Ëemu treperi neöto öto sve to Ëini ûivim i sposobnim da nestaje i da se oseÊa uûasno. I tek öto sam prestao da se gadim, u sobu su uöla dvojica, upalila svetlost, uzeli neke stvari, ugasili svetlost i izaöli. Nije znala ko su. Kao da sam ih negde sreo. Sused je i daqe kaöqao. Pitao sam je za poreklo tankih, Ëvrstih oûiqaka. Rekla je samo: ÑSmrt traje duûe nego ûivot. To je kao fina membrana izmeðu i . Neöto nalik osmozi.ì Hteo sam neöto da je upitam u vezi i , htela je neöto da mi odgovori. Ne seÊam se viöe öta sam hteo da je pitam, htela je da odgovori baö na TO pitawe, ali ga nisam postavio. Postavio sam ga kasnije. Tada nije htela da odgovori. Htela je da je poqubim. Poqubio sam joj ruku. DrugaËije nisam umeo da qubim. OseÊao sam na usnama tanke, Ëvrste oûiqke kakve ñ po treÊi put u ovom zadatku ñ nanose fina seËiva SUPER SILVER ûileta. Ili ih je nanosila nasanica. Ko zna? U takvim noÊima ne postoji niöta izuzev dvaju izmiöqenih liËnosti. Ponovo su uöli, upalili svetlost, vratili neke stvari, ugasili svetlost i izaöli. Kao da sam ih veÊ negde video. »inilo mi se da noÊ odmiËe unatraöke, da

F SADRéAJ

SVETISLAV BASARA	675

nikada neÊe svanuti, da Êe umesto svitawa ponovo pasti sumrak. Htela je da je poqubim. Poqubio sam je u obraz. DrugaËije nisam umeo da qubim. U drugoj sobi wen je otac teöko disao. Toliko puta je sawao da ona leûi sa sluËajnim prolaznicima koji je qube u obraz. Nije zbog toga disao teöko. Disao je teöko zato öto Êe uskoro umreti. Svi koji diöu ubrzo umiru. Ujutru, posle brijawa, moraÊe da skriva SUPER SILVER ûilete. Nema mu druge. A sused je neprestano kaöqao. Verovatnije je da je umirao nego da je hteo da nas uznemirava. Niöta ne tvrdim. Samo kaûem: Verovatnije je! Kaöaq nas, uostalom, nimalo nije uznemiravao. Ona je sve to nauËila napamet kao neko dosadno ötivo. Izgovarala je to kratkim reËenicama, potpuno odsutno. Kao i ja. Sat je otkucavao. Nikako mi nije uspevalo da ga razumem. U blizini nije bilo torweva crkvi koji razgovetnije izgovaraju Ëasove. Nije bilo jer ñ rekao sam to veÊ ñ u takvim noÊima ne postoji niöta drugo osim dvaju izmiöqenih liËnosti. »ak se ni oni nisu viöe pojavqivali. Dosadilo mi je sve to. Dosadio mi je ovaj pismeni zadatak bez uvoda, razrade, zakquËka, zadatak unapred ocewen sa ñ nedovoqan jedan. Htela je da je poqubim. Poqubio sam je u usta. DrugaËije nisam. Umeo sam da qubim. Kao da sam hteo da je upitam neöto, kao da je htela da mi odgovori neöto. Razmiöqao sam da li da je upitam, razmiöqala je da li da mi odgovori. I tako dugo. Nismo imali niöta da kaûemo. Odavno smo to rekli. éeleo sam da se pismeni öto pre zavröi. Ona niöta nije ûelela. Plaöio sam se da neÊu izdrûati, da Êu izaÊi, da Êe pismeni ostati nedovröen. Plaöio sam se mraka. Pitala je kuda Êu. Sve se to

F SADRéAJ

676		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ponavqalo, a bilo je nesnosno i prvi put. I onda -tiö-usred-ine zazvonio je telefon. Ona nije imala telefon. Zazvonio je negde u susedstvu. Moûda kod mene. Moûda je zvao onaj neko ko moûe reÊi viöe o svemu. Dugo je zvonio. Moûda joö uvek zvoni. Na sreÊu, upravo su zavröavali ötampawe jutarwih novina. Svakog Ëasa je trebalo da svane. Kako noÊi duûaju, sve duûe ötampaju novine. Utom je i sused prestao da kaöqe. Ili je umro, ili je i wemu sve to dosadilo. Pitala je kuda Êu. Nisam imao kuda da odem. Ustao sam, siöao na ulicu, kupio novine i stao da saËekam tramvaj. Desetinu hiqada kilometara daqe prema istoku, u Pekingu, padala je dosadna, sitna kiöa. To je samo pojaËavalo potiötenost. Tramvaji uporno nisu dolazili. Otiöao sam peöke u ökolu.

[1982]

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	677

Dragoslav MihailoviÊ

»IJA TO DUäA OVUDA TUMARA

1.

Bili su polegali kad sam proöli put doöao. A kako su me psi doËekali, dobru se veÊ nisam mogao nadati.

Znao sam koliko bi moglo da bude opasno ako bi se Dijani i Musi uËinilo da hoÊu da se uöuwam, a, godinu dana od posledweg viðewa, nisam bio siguran da Êe me poznati. Zato, prebacivöi ruku preko nevisoke kapijice i odgurnuvöi öip, uðoh u dvoriöte i, pritvarajuÊi za sobom, predostroûno poËeh da ih dozivam.

Oni mi se iz dubine mraËne avlije odmah javiöe. LajuÊi, potrËaöe ka kapiji.

ÑMuso! Dijana!î povikah im u susret. ÑZdravo, Muso. Zdravo, Dijana.ì

Dvogodiöwi Musa, krupan, glavat, gotovo crn rundov, dotrËa prvi i brzo se umiri. Pod voötanim svetlom sijalice na kuÊi videlo se da maöe debelim repom i prigiba glavu dajuÊi mi znak da me

F SADRéAJ

678		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

poznaje. Zatim mi priðe wuöeÊi me po nogama i ja ga kroz rukavicu, koju za svaki sluËaj nisam skidao, pomilovah. On se na to prosto razdraga i, umiqavajuÊi se, poËe da se gura i trqa oko mojih kolena.

Ali kuËka, oniska i quta, sa zlatnim prelivima preko surih leða, zastade ukruÊenih nogu na dva metra ispred mene, sumwiËavo me osmatrajuÊi. Onda odjednom nakostreöi vrat, iskezi öiqatu wuöku sa sitnim, oötrim sekutiÊima i srdito zalaja.

Ñäta ti je, Dijana?ì rekoh milujuÊi muûjaka. Ona se na to prosto razbesne i, starija i

imajuÊi prvenstvo, iznenada skoËi na psa. Grunu ga grudima u sapi, tako da ga povali na stranu, ökqocnu zubima prema mojoj ruci i savijenih zadwih nogu kao da se sprema na skok, poËe da nasrÊe na mene terajuÊi me nazad, ka kapiji.

ÑDijana, marö!ì viknuh uzmiËuÊi. Ñäta ti je, budalo!ì

Musa se zbuweno vrteo oko we. Kao da hoÊe neöto da joj objasni, zalajavao je dignute wuöke i, vitlajuÊi repom kao zastavicom, preËio joj se ispred mene. Ali ona je opako, besno na wega skakala i sve viöe me priterivala ka kapiji.

ÑMarö! Marö, Dijana!ì vikao sam skoro paniËno. Onda poËeh da dozivam: Ñ»ile! StriËe Rado! Strina-Perso!î

Uto ispod upaqene sijalice ökripnuöe vrata. U pantalonama i paûami, s ogrnutim kaputom na leðima, pojavi se moj stric Rada.

ÑKo je to?ì viknu. ÑMarö, Dijana!ì

ÑMa ja samì, odgovorih. ÑOva ludaja hoÊe da me iscepa.ì

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	679

On poûuri sa stepenica.

ÑBeûi, Dijana! Marö na mesto! Zar ga ne poznajeö, budalo!ì

Dijana tiho zaskiËa i, uporna i neposluöna, odmaËe se nekoliko koraka. Zatim prisede, pametnim ûutim oËima radoznalo me osmatrajuÊi. I tek kad se na vratima pojavi i strina i poËesmo da se zdravimo, ona onako sedeÊke poËe da maöe repom.

äarala je wime iznad poöqunËanog tla kao Ëetkom za pajawe.

2.

Oni nanovo poËeöe da se odevaju, strina Persa krete da raspaquje zapretenu vatru u ötedwaku i da pristavqa veliki lonac da se podgreje.

ÑSigurno si gladanì, govori mi izlazeÊi u dvoriöte da iz podruma donese sira i turöije.

Stric Rada to koristi da iz kredenca izvadi flaöu. Brzo uz put jednu trza.

ÑMoreî, nutka me, Ñpopij. Da se malo ogrejeö. Kako ide posío u Beogradu?ì

Nisam voleo da Ëuje kako mi ide niti sam bio na rasporedu. Jer po varoöi je priËao da sam tamo postao Ëuven matematiËar, sa Ëim nikad nisam imao nikakve veze, i ako znaËewe te hvale nisam najboqe shvatao, mogao sam da vidim da mu je do we jako stalo.

ÑDobro, dobroì, odgovaram. ÑSasvim dobro.ì Strina se uto vraÊa punih ruku i, postavqajuÊi

tawire na sto, seda preko puta mene.

ÑBoga tiì, kaûe uz öirok osmeh, Ñdolaziö samo kad neki umre.ì Zubi su joj se joö viöe proredili i

F SADRéAJ

680		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

nekako izrasli iz desni, a na levom obrazu rascvetala joj se krupna bradavica, preteÊi da se pretvori u ranu. Ali negde je veÊ uspela da je namaûe melemom. ÑJedanput Êeö tako i nama. Ako imadne koj da ti javi.ì

Takav prekor ne mogu da izbegnem. Zaista je bilo tako, svaki put sam se prosto razboleo. Ali bez hitnog razloga nisam ni voleo da navraÊam. Trebalo je zaboravqati ono öto se tu dogaðalo.

ÑPa, evoì, odgovaram, Ñniko nije umro. Dolazim kad mogu.ì

Ona odmah prelazi na teökoÊe.

ÑStric Stanoje ti je bolesían. Treba, sine, kod doktora da se vodi.ì

Pitam öta mu je, iako sam veÊ naËuo da mu nije dobro. Meðutim, hoÊu da izgleda da sam navratio samo da ih vidim.

ÑDobio neku gukuì, kaûe stric Rada ËudeÊi se. ÑTu.î I pokazuje debelim levim palcem pod bradu.

Nekad je s wega krivim opanËarskim noûem bio otfikario dobro parËe i od toga nokat mu je, debeo i nakazan, rastao kao papagajski kqun, pokrivajuÊi mu prepolovqenu jagodicu. Kao da mu je on nekakva potvrda o radu, kojim se u ûivotu nije mnogo zanimao, voleo je wime nekud da upire.

ÑMa kakíu guku!ì prekida ga Persa. Ñäta tu öqeputaö? Zar se od guku pod guöu kaöqe?ì

Stric se na to ubeðeno beËi. Bar privremeno mora da pokaûe da drûi do svog miöqewa.

ÑKako kakíu?ì odgovara uzbuðeno. ÑPa je lí nema guku? Je lí nije otekío? Niöta ne znaö, a svud turaö nos!ì

Ali ona zna da ga mora popravqati.

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	681

ÑMore, kakía guka! No je nadzebío! On je, Stevo, sine, sluöaj ti mene, ovi tvoji KoËijaöki niöta ne znaju kío budaleì ñ to je naö familijarni nadimak ñ ÑËovek osetqiv i neki od wega mora da vodi raËun. A koj Êe to, pitam te, kad, pored ûivu ûenu, ûenu nema? Ona tutamuta Kosa je, znaö i sam, nesposobna, kad god sam ga srela, na sebe je imao prqavu koöuqu. Ma zar je taj gunturaÊ ûena?ì Ovo je bio drugi Stanojev brak i o wenoj jetrvi Kosi samo je ona tako govorila, svi drugi su je radije preÊutkivali. ÑI tako je pored wu neki opasan nadzeb wega spopao, ako se ne poleËi, ima da propadne. No ti sutra, lepo mene, kod doktora da ga odvedeö.ì

ÑDobroî, rekoh, Ñali öto ga neko nije veÊ vodio? äto ga ti, Ëile, nisi odveo?ì

Rukom s onim prstom Rada pridrûava Ëaöu na stolu da mu se kojim sluËajem ne izmakne. äiri oËi u mene.

ÑMa íteo sam, misliö da nisam! Alí kad on neÊe. NeÊe bandoglavi Ëovek, i gotovo. íNek ideí, kaûe, íkako ideí.ì

To je zaista moglo tako da bude, meðutim, moglo je i da ne bude.

Jer, prizeÊen pre tridesetak godina kod bogatih Persinih roditeqa, on je verovatno brzo pristao da ni o Ëemu ne vodi raËuna i da ga ûena vodi kroz ûivot. I kad je za nekoga neöto trebalo da uËini, uglavnom je znao da bi to i mogao, i smeo i morao da uËini, ali je ipak zakquËivao da dogaðaj prevazilazi wegovu snagu i sve radije ostavqao drugima. Onda bi ga moûda malo grizla savest, pa bi uskoro ubedio sebe da je, Petrovdana mu wegovog, pomoÊ nudio, meðutim, onaj ga je iz neke

F SADRéAJ

682		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

tvrdoglavosti odbio. Vremenom bi zbog toga Ëak pomalo postajao uvreðen.

Na samrti otac mi je govorio da Êu moÊi da dobijem wegovu penziju.

ÑJa imam pravo na penziju, plaÊao sam. A i Stanoje i Rada Êe da te prihvate.ì

Ali od penzije nije ispalo niöta, ili ja, sa sedam-naest, nisam umeo da je traûim. A ni striËevi me nikad nisu pozvali.

Na to je ovaj priËao:

ÑMa zvali smo ga, i Stanoje i ja. Mogío je da doðe ídi íoÊe. Alí kad on neÊe. íOÊe da bude samostalan.ì Posle zatvora tamo gde sam se bio sklonio nisam mogao duûe da ostanem. Kad bih se vratio, saËekala bi me baba da mi u ime wenih izrekne neko

novo ograniËewe.

ÑOni kaûuì, veli mi jedanput s izrazom krivice na licu, Ñrezanci se ne jedu s ílebom.ì

Otiöao sam mu i upitao ga da li mogu da doðem na mesec-dva, pa Êu zatim iÊi za Beograd.

On me sluöa kao da me ne razume.

ÑNe znamì, sleûe ramenima. ÑJebem mu mater, ne znam ni ja öta Êeö.ì

Za svaki sluËaj navratio sam dan-dva kasnije da vidim nije li se ipak reöio. Meðutim, onaj se razgovor meðu nama nije nastavio.

ÑAmaì, veÊ produûuje Persa, Ñgovorila sam ja wemu joö kad se rastavqao od Anðu. íNemoj, braca-Cane, to da radiö, Ëak i ako te je uvredila. Takíu ûenu viöe neí da naðeö. Ona je ûena pametna, umetna, lepa. U ûivot, braca-Cane, mora poneöto i da se progune. To niko u naöu familiju, braca--Stanoje, nikad nije radeo, ako tako postupiö neí da izaðe na dobro.í Alí on ne ítede da

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	683

posluöa. A i tvoj otac je, pravo da ti kaûem, tuna duöu ogreöio. Braca Pera, tvoj otac, neöto je wemu kazao. I ovaj preko to nije mogío da preðe. Tako to ispade nevaqatno.ì

3.

Sutradan rano izjutra ulazio sam kroz izvaqenu gvozdenu Stanojevu kapiju, koja je govorila o nekadaöwem blagostawu kuÊe.

Kucam na tremska vrata. Kroz zamazano staklo unutra nazirem neki krö.

U kuÊi se najpre niöta ne dogaða, a onda preko zastora na kuhiwskim vratima neko pokuöava da gvirne. Zatim se odatle odmiËe, pa prstom pomiËe zategnutu zavesu na dvoriönom prozoru. Otuda me gleda neko nejasno oko.

Znam ko to moûe da bude.

ÑJa sam, strina-Koso!ì dovikujem. ÑSteva!ì Najzad se tamo otvara. äuöteÊi obuÊom koju

vuËe, moja strina dolazi da otkquËa vrata na verandi.

ÑOtkud ti?ì kaûe kroz sitan, gumast nos, koji joj je na vrhu paprikast kao od crvenog vetra. Pomalo ga krije rukom drûeÊi bledu öaku iöaranu staraËkim pegama na dvadesetak santimetara od lica.

äta da odgovorim?

ÑPa, etoì, rekoh, Ñdoðoh da vas vidim.ì

Ona mi preko praga pruûa oöirok, mekan dlan sa velikim Ëukqem i nekako ga kriveÊi, zadrûava me daqe od sebe. OËigledno, ni ona ne gine od ûeqe za zagrqajem.

F SADRéAJ

684		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ÑNemojì, objaöwava, Ñopet ovaj moj prokleti nos. íAjde uði, ako íoÊeö.ì

»asak me gleda kao da se nada da Êu je odbiti, a onda se okreÊe ka kuhiwi.

Hoda pomalo se gegajuÊi i vukuÊi nateËene noge u toplim sobnim patikama, preko kojih joj padaju istegnute, zarozane mrke konËane Ëarape. ObuËena je u dugu, tamnoplavu kuÊnu haqinu s mrkim öarama, ne baö Ëistu, a na glavi ima svetlu, gotovo devojaËku, isto tako neËistu tanku maramu namaknutu do samih oËiju, ispod koje joj na Ëelu i slepooËnicama proviruje preklopqeno pramewe neoËeöqane sede kose.

Uvek sam imao ûequ da joj doviknem: ÑOËeöqaj se! Podigni Ëarape!ì

Sad vidim da je starost baö pritisla i zbog toga me grize i savest, iako ne neizdrûqivo.

Ulazimo u dosta prostranu, ali nekako zakrËenu, pregrejanu kuhiwu, u koju od svakojakih prwa i mokrog veöa razbacanog po stvarima jedva uspevaju da stanu kredenac, ötedwak, odugaËak sto prekriven muöemom s jednom stolicom i jednom pletenom naslowaËom i pomalo otrcana sofa kraj zida. Po podu se vuku zarozane, zaËudo Ëiste, krpare, o koje se moûeö saplesti.

Ona pokuöava da oslobodi neku stvar za sedewe i prenosi onaj nered s jednog mesta na drugo.

ÑSedi ako íoÊeö. Nemam ídi da suöim veö. Napoqe Êe mi ukradu.ì Zastaje kraj ötedwaka i hvata se za öipku kao da joj je zima. ÑAlí stric ti, ako si wega íteo da vidiö, nije tu.ì Nespretno odmahuje. ÑMa ubio ga bog, i wega.ì U isto vreme uspeva i da uwka i da muca i, kao da postaje

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	685

uzbuðena, mlohavo lice joj podrhtava. ÑMesto da leûi i da se leËi, on samo luwa.ì

Nanovo pitam öta mu je. Ona, Ëini se, ne zna. Ñäta mu je? Samí se vuËe, eto öta mu je. Jedva ga

noge nose. Govorim mu, pazi se, on neÊe. I neÊe ni kod doktora ni da leûi.ì

Nehotice se obazirem i zakquËujem da tu i nema gde da leûi. Ali iz onog trema na jednu stranu se ide u nekadaöwu opanËarsku radwu, koja im je, joö od rata, oduzeta za nekakvu kancelariju ili, moûda veÊ osloboðena, nekome izdata, a na drugu u naporednu, veliku spavaÊu sobu, koja gleda na ulicu. Tamo bi to mogao.

Meðutim, ta soba mi budi neËistu savest i odmah se sa nelagodnoöÊu priseÊam. Pred smrt otac mi je rekao da su mu kod brata ostali orahovi braËni kreveti, verovatno miraz moje majke, koje nije imao gde da stavi ili nije hteo kraj sebe da gleda, i da treba da ih uzmem i prodam. Neprijatno mi je to da radim, sumwam i da ih je poklonio, pa po dobroj navici KoËijaökih zaboravio i onda ostavio sve da raspravi neko drugi, i sa velikim snebivawem za wih pitam tek kroz mesec-dva. ÑNo?ì kaûe Stanoje, iako malo izgleda iznenaðen. ÑTvoja stvar, doði kad íoÊeö.ì Kao i obiËno, prodajem ih u bescewe, tako da od tih para neÊu sastaviti ni nedequ dana ûivota, i dolazim s kupcem da ih iznesemo. I u toj spavaÊoj sobi vidim da osim wih, ûutih i oËuvanih, nekad verovatno dosta skupih, gotovo niöta drugo i nema i da su zatrpani celom kamarom neureðene posteqine. Najradije bih pobegao i postiðeno pitam: ÑGde Êemo ove stvari?ì On stoji kraj vrata kao gost i izgleda oûaloöÊeno. ÑPa spusti ií na patosì, odgovara zbuweno se

F SADRéAJ

686		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

smeöeÊi. Mi ih u nervozi rasklapamo i, ostavqajuÊi haos iza sebe, iznosimo.

Sad me, Ëetrnaest godina od tada, moje nedelo toliko juri da me jedva drûi mesto. Zaöto mu ih nisam, grizem se, ostavio, zaöto toliko moram da liËim na wih? Bar polovinu greöaka u ûivotu naËinio sam ili zbog uroðene smoqavosti KoËijaökih ili, pak, braneÊi se od we. A tek ovo je umelo da ispadne grozno. Zaöto i tu nedequ nisam odgladovao?

Trebalo bi sobu da pogledam, ali ne uspevam da smognem dovoqno snage.

ÑPa kud je otiöao?ì pitam veÊ odustajuÊi. ÑUbio ga bog, ídi. Mora bití, u kafanu. A ídi je

ovakav za kafanu? Misliö da on zna ídi je poöío?ì ÑZnaö ötaì, kaûem, Ñspremi ti wemu da se presvuËe i zdravstvenu kwiûicu, pa Êu da ga

odvedem na pregled. A ja idem da ga potraûim.ì Baö ne mogu tu da ga Ëekam.

4.

S olaköawem izlazim u vlaûnu, klizavu, kasnojesewu éivke DamjanoviÊ ulicu, nemajuÊi pojma gde mogu da ga naðem. Ali, raËunam, dok skoknem do drugih striËeva i braÊe, koji su, osim Rade, svi tu, u blizini, on Êe se veÊ vratiti. Nisam mogao onde da ostanem.

Polazim ka parku i spremam se da skrenem u Hajduk--Veqkovu Êoravu ulicu kad u nekoj zabraðenoj prilici, pored otrcane parkovske ûivice, prepoznam wegov osoben hod. U levoj ruci drûi öevarni zembil, verovatno prazan, dok desnom maöe tako da je pred sebe nekako ubacuje

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	687

unutra, a pozadi öiroko izbacuje u stranu. To ne moûe biti niko drugi.

Uto veÊ i on ugleda mene i ûurimo jedan ka drugome. Grlimo se kraj ûivice.

ÑKako si?ì upitam gledajuÊi ga u oËi. A time samo izbegavam da ga upadqivije zagledam.

On odmahuje rukom i, pitomo se smeöeÊi, poËiwe da zapitkuje:

ÑA öta radi mali Pera? GuËe, a? GuËe?ì

To je moj öestomeseËni sin, koga kod kuÊe ne zovemo tako. Ali on viöe voli da ga zove onako kako je nekad zvao umrlog brata.

Neöto odgovaram, ovlaöno pokuöavajuÊi da ga osmotrim.

U licu je vidno opao i dobio neku bledosivkastu boju, tako da mu crne taËkice koûne neËistoÊe na jagodicama izgledaju joö upadqivije. Cela mu je glava postala izduûenija i ispod plitke, neöto ofucane öubarice zabradio se teget-öarenom maramom; krajeve i Ëvor krije joj pod kapom. Govori teöko kao da zapliÊe jezikom i, mada u kratkom zimskom kaputu od predratnog obojenog öiwela, deluje mröavije.

ÑGde si to bio?ì pitam. Ñäta si trgovao?ì ÑIdoí î, kaûe, Ñdo pijac. Da se s neöto

zanimam.ì I kao da se sam sebi podsmeva, dodaje: ÑKupi rotkíe za salatu.ì

Pokazuje mi u zembilu dve repate rotkve nalik na pacove, jednu crnu i jednu belu.

ÑPa öto si seì, kaûem, i hoÊu da to ispadne öaqivo, Ñovako zabradio, kío snaöa? Nije toliko hladno.ì

On pravi zaËuðeno lice.

F SADRéAJ

688		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ÑMa, Boga tiì, odgovara, Ñneöto mi, izgleda, raste. Otekío sam.ì Snaûnim prstom s neËistim noktom na Ëetvrtastoj öaci sliËnoj kao u moga oca ukazuje na podvezani podbradak. ÑPa ne moraju baö svi da vide. Neka misleì, pomalo öeretski objaöwava, Ñda me boli zub.ì

ÑA je lí te boli?ì

ÑJok. Ali teöko gutam.ì

I nanovo pravi onaj izraz kao da se sam sebi podsmeva.

ÑIdemo miì, kaûem, Ñdo bolnice. Tamo imam drugove. Neka te pogledaju.ì

5.

U bolnici zaista imam nekoliko ökolskih drugova lekara, meðutim, oni me se od moga zatvora jako teöko priseÊaju. I, tamo, opet moram da ih obaveötavam koji ono bejah, da im izgovaram puno ime i prezime i opomiwem se odeqewa u kojima sam uËio da bi me se tek onda na jedvite jade podsetili, jer sam se, za desetak godina, kao, dosta promenio. A zatim veÊ moraju nekud da poûure, na ûalost, u velikom su poslu.

Tako, tri-Ëetiri sata provodimo u Ëekaonici u guûvi, raznoraznim mirisima i potezawu dok ne prodremo do upravnika bolnice.

Potom u prepunoj velikoj ordinaciji nalik na ûelezniËku stanicu, gde stalno lupaju neka vrata i istovremeno radi nekoliko lekara, gledam moga dopola svuËenog strica kako na stolici bez naslona sedi pred doktorom PejoviÊem. Bele koûe bez dlaka i sa dva-tri pregiba oko pasa koji

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	689

oznaËavaju da je nekad imao stomak, izgleda mi smröao, ali joö deluje snaûno i to me teöi.

S naoËarima debelih crnih okvira, neprijatnim, promuklopiskavim glasom neprekidno zanovetajuÊi, PejoviÊ ga najpre sluöa sluöalicom, pa navlaËi prozirnu rukavicu na ruku i krene wom da mu kopa po grlu i neöto otuda da cima.

ÑE, moj tiì, odseËno pri tom kreöti kao na regruta, Ñje lí vidiö öta si uËinio! I öta Êemo sad! A? Gde si bio dosad! A?ì Uspevam da vidim da to tamo, vukuÊi ga kao konopac, pokuöava da mu öto viöe izvuËe jezik iz usta. ÑMoûeö lepo da poËneö da spremaö grobnicu. Usrao si onu stvar kío Êuran motku. Jesi li spremio grobnicu? Sad Êeö ti, moj brajko, da putujeö! Jesi li spremio grobnicu?ì

Sustiûe me umor i razdraûenost od onolikog Ëekawa i oseÊam snaûnu ûequ da doktora öutnem u dupe. Ali moj stric se tamo veÊ od one opasne ruke oslobaða i, stavqajuÊi dlan pod bradu, neöto mumla.

ÑA? öta?ì viËe PejoviÊ kao gluvaÊ. ÑNisam te Ëuo! äta si rekío?ì

Stanoje ustaje sa stolice pridrûavajuÊi u rukama odeÊu.

ÑPitam teì, odgovara promuklo preko one öake, Ña ti grobnicu jesi li spremio? Kío da ti neÊeö da umreö.ì

I navlaËeÊi koöuqu preko glave i skupqajuÊi odelo u ruku, polazi iz ordinacije napoqe.

ÑA?ì zapawuje se PejoviÊ. Zatim se i sam vaqda priseÊa da su komöije i vröwaci i poËiwe da ga doziva: ÑPa Ëekaj, kud si poöío? Stanoje!ì

F SADRéAJ

690			ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A
		Ali moj stric izlazi nikoga viöe ne
	gledajuÊi.
		Doktor	se osvrÊe na svojoj stolici i baca

pogled na mlaðe lekare i sestre oko sebe, koji sa sauËesniËkim negodovawem i strahopoötovawem blenu u wega.

ÑAla je zaguqen, Boga ti! Je lí vidite vi öta ovaj radi? Pa öta sam mu uËinio?ì Zatim se osvrÊe ka meni. ÑVi ste ga doveli? Znate öta, ovo je mnogo opasno i on mora odmaí za Beograd.ì

NepriliËno se u sebi smejem, pa saËekujem da mi napiöu uput i ûurim napoqe.

ÑJebem mu mater doktorskuì, kaûe mi Stanoje kad ga naðem kod izlaza, Ñzamalo da mi iíËupa jezik.ì

6.

U Beogradu dugo mora da Ëeka da ga prime. Gotovo svaki dan se mora iÊi u bolnicu da se vidi da li mu je osloboðen krevet.

Jedanput ulazimo na Zelenom vencu u autobus trideset trojku. Nije velika guûva i zaostajem da kupim karte. On izmiËe napred.

Iznenada iza leða zaËujem neku dreku. ÑKako to stojiö!ì viËe neko. ÑNisi sam! Nisi

meðu svojim seqaËinama! Vidiö da ne mogu da proðem!ì

Osvrnem se onamo: na wega!

U öirokim öajaËnim pantalonama i onom kratkom kaputu od prebojenog vojniËkog sukna, sa öubaricom, mora biti da je, malovaroöki neviËan, nekako nezgodno stao. I sad se zbog toga na wega

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	691

izdire omaleni, Ëismeni, izbrijani ËiËica u elegantnom sivom kaputu.

éurim ka predwem delu i, zapawen, izgovaram Ëoveku:

ÑZaöto, zaboga, viËete? Zaöto ste nervozni?ì »iËica se zaËuðeno osvrnuo, ali, ûureÊi ka

otvorenim vratima, ne prestaje:

Ñäta ti misliö gde si! Idi u svoje selo! Nisi meðu svojim gejacima!ì

A moj stric ga, viöi i snaûniji, odozgo posmatra s nekim zaËuðenim osmehom.

Joö se vozimo, a onda na uglu Viöegradske ulice silazimo. Stanoje i daqe na licu ima onaj osmeh. MrdajuÊi glavom, kaûe:

ÑOpasan neki starac.ì

Kod nas se tiskamo u jednoj prostoriji, a on ne ûeli nikome da smeta. Stalno pokuöava da ostane sedeÊi na krevetu u uglu. Neprekidno tamo Ëita novine, koje ga, oËigledno, ne zanimaju, ili, podboËivöi öakama obraze, zuri sebi pod noge. Ujutro hoÊe od moje ûene da prikrije da je preko noÊi okrvavio uzglavqe. Zatim mi s nelagodnoöÊu izgovara:

ÑOpet sam isprqao jastuk.ì

Iz usta mu bije jak nagorak zadah kao iz pregorele öerpe, koji, izgleda, oseÊa i sam. Zato izbegava da zajedno s nama sedne za obed i ne prilazi mome sinu. DrûeÊi se na razdaqini, ume po sat-dva s osmehom da ga posmatra. A kad dete ka wemu ispruûi ruke, izvuËe se da ga ne uzme.

Najzad izmiöqa da ga kod kuÊe Ëeka posao i da mora da se vrati; kad iz bolnice stigne poziv, kaûe, mogu da poöaqem telegram. Bezuspeöno

F SADRéAJ

692		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

pokuöavamo da ga odgovorimo, a onda ga smeötam u voz. Pomiöqam da ga moûda viöe neÊu ni videti.

Meðutim, bolnica se javqa veÊ za nekoliko dana i opet idem na stanicu. Ovaj put ga saËekujem.

U vozu ga ugledam kako se muva po vagonu gledajuÊi Ëas gore Ëas dole, kao pod klupe. Izlazi meðu posledwima, zaËuðeno se za sobom osvrÊuÊi.

Pitam ga je li se neöto desilo. On me zbuweno pogleda.

ÑMa, proöli put nisam niöta doneo, pa sam sad poneo jednog pevca. Mlad bio, lep, krupan kío Êuran. éena ga kod kuÊe uredila. Alí u put sam malo bio zadremao. I kad sad íoÊu da ga uzmemì ñ i oËi mu se iskre ñ Ñwega tamo nema. Neko ga ukrao.ì

Smejemo se obojica i on dodaje odmahujuÊi glavom:

ÑJebem ti moj narod.ì

7.

Sutradan ga primaju u bolnicu.

Sekli su ih tamo, zraËili, ali, izgleda, i dobro pazi-li da im ne umiru pred oËima. Pa ipak, greöke su im se stalno deöavale.

PoseÊujem ga i on mi jedanput kaûe:

ÑVidiö ove ovde?ì pokazuje glavom prema bolesnici-ma. ÑSve je to za doktora BudakoviÊa.ì ÑNemojì, velim, Ñtako da se öaliö. Joö je

ûivot pred tobom.ì

A moj stric Stanoje se smeöka svojim dobroÊudnim, odanim osmehom, kao u starog kuËeta:

ÑBi mu to.ì

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	693

Kad bih doöao, kao da bi ûivnuo. Bodro bi se pozdravio, uhvatio me pod ruku, upoznavao sa bolesnicima.

ÑOvo mi je sinovacì, govorio bi pomalo se gordeÊi. ÑUnuk mi je mali, joö ne íoda.ì

äetali bismo hodnikom.

ÑA mali Peraì, pitao bi, ÑguËe, guËe? A?ì I na neku moju priglupu roditeqsku priËicu, pomalo bi zgranuto dodavao: ÑAu! Au, Boga ti!ì

Zatim bismo priseli na belu bolniËku klupu. On bi neprimetno zaÊutao i zamislio se. Glavu bi umorno spustio meðu öake. Predvojila bi nas neka pregrada.

Odjednom bi se trgao kao da je uradio neöto nepristojno.

ÑíAjde sad idi. Videli smo se, porazgovarali. Idi.ì

I gotovo bi me isterao.

Neki put ne bi hteo da ustane iz kreveta. ÑZaöto ne ustaneö?ì u strahu bih ga pitao. ÑNe ustaje mi seì, kaûe. ÑZgodno mi ovako.ì Najzad bih ga nekako ipak podigao.

Proöli bismo jedanput dugaËkim hodnikom, opet seli na onu klupu. On bi opet smestio glavu meðu öake.

Sve je veÊ bilo izgubqeno, ali ja joö nisam mogao da se predam.

ÑNe daj seì, glupo insistiram. I da zabaöurim, smeöim se. ÑDrûi se. Joö su godine pred tobom. To je bolest kao svaka druga. Moraö s wom da se boriö.ì

A on, onako pognut, jedanput mi kaûe: ÑNe ûivi mi se. Umro bií.ì

F SADRéAJ

694		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Kad su ga otpustili, malo mu je bilo boqe. Ipak, lekar nije sumwao:

ÑTo je takva bolest, povratiÊe se. Ali poûiveÊe joö malo.ì

Zatim ga iznova gledam kako sa svojom öubaricom iznad obrva i onim otokom pod bradom, koji skriva öalËetom, sedi u vozu. On mi, smeöeÊi se, odgovara pogledom kroz prozor i lagano klima glavom. I, odlazeÊi, uteöno maöe Ëetvrtastom öakom sa veÊ izbeqenim prstima, kao da hoÊe da kaûe:

ÑMa videÊemo se mi joö.ì

8.

I, evo, jedva dvadesetak dana poöto sam ga ispratio, istim prevozom i u isto vreme, nanovo dolazim, sad s onim razlogom na koji smo svi navikli.

U toplom, udobnom vozu, koji, zaËudo, ne kasni, ograðujem se novinama i branim od misli i priseÊawa. Ali Ëim nogom kroËim na onaj tucanikom nasuti i zauqeni peron i uletim u ludu pomoravsku koöavu tronedeqnicu, koja treska po starim zgradama, gruva u stoletne oguqene platane i cima nejaËke naranxaste sijalice kao da hoÊe ili wih da iskida ili stanicu da istumba, veÊ sam onde gde moram da budem.

Stojim pod brqivim ledenim vetrom öto kmeËi kao dete i riËe kao meËka pritiskujuÊi kapu na glavu i umatajuÊi se u kaput i mislim na onu sobu do ulice iz koje sam pre Ëetrnaest godina izneo ûute orahove krevete.

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	695

Sad u woj, mora biti, moj stric Stanoje leûi na stolu po sredini. Prostorija je najzad do ûutila oribana i lepo zastrta i puna duû zidova poreðanih stolica. U uglu ispod ikone svetog Petra i Pavla gori kandilo, wemu iznad glave gore sveÊe. Pristiûu qudi da se dogovore ko Êe sa Ëovekom na stolu da provede posledwu drugarsku noÊ. Sve se priprema za sutraöwi praznik doktora BudakoviÊa, najËuvenijeg i najpoötovanijeg srpskog doktora na svetu.

Maöam se jedinog svog spasa od bolesnih priviðewa, pakla i öibica u xepu. Zatim, obrÊuÊi se kao pevac na krovu, ruku koje mi se veÊ koËawe, kreöem i kreöem, dok najzad nekako ne pripalim. Odsutno pri tom posmatram nekoliko putnika siölih zajedno sa mnom, koji na vetruötini izgledaju kao da ih neko poteûe i kida i, pognuti, ûure da se spasu pod nekim krovom.

Uto neko öuöne kraj mene. Ja se gotovo trgnem. ÑDa povezem u varoö?ì upita me u öubaru i

bundu do peta sakriveni fijakerist.

U Ëudu ga gledam i ne odgovaram. Debeo je kao lubenica i poznajem ga. Otkud on ovde?

ÑJe lí trebaì, ponavqa Ëovek, Ñfijaker?ì

ÑNe, ne, hvalaì, kaûem. I grubo dodajem, kao da je za to prilika: ÑProöetaÊu.ì

Fijakerist se Êutke odmaËe odlazeÊi za drugim putnicima.

Postojim joö Ëasak, pa kreÊem mimo staniËnu zgradu ka Boöka JugoviÊa ulici. Tako prolazim pored zatarabqene nekadaöwe kafane ÑJadranì, koja je, zbog neËega öto onda nisam razumeo, bila na zlu glasu, i zagazim u jedva osvetqeni uöoreni sokak.

F SADRéAJ

696		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Gledam oko sebe. Gde li su qudi, pitam se, iako znam da ih tu u ovo doba dana ni za boqeg vremena nema. Ali voleo bih nekoga da sretnem, moûda bi zastao da popriËamo. éeqan sam razgovora.

Dosta dugo tako hodam, sam sa ludim vetrom koji mi udara i u lice i u leða, i u glavu i pod nogavice.

Onda odnekud ispred mene iznenada krene da se probi-ja ovisok Ëovek sa kaËketom, koji rukama pridrûava jaku kaputa. »ini mi se po neËemu poznat.

SaËekam da mi se primakne. Da, pridolazi mi stari Mröa, fabriËki majstor koji je imao dvojicu-trojicu sinova po desetak i petnaest godina starijih od mene. Nekad veoma visok, sad se vidno smawio. StareÊi, pribliûavao se zemqi.

Viknem u vetar.

ÑDobro veËe, Ëika-MröiÊu!ì

On me iz svoje jake ovlaöno pogleda. ÑDobro veËeì, odgovori ravnoduöno. Nije me

poznao.

I promaËe pored mene.

Opet na ulici ostajem sam. Koöava je sve oko sebe kao velikom metlom iöËistila i sve zavila u onaj tresak i urlik, niËega osim we nigde na svetu nema. »ak se ni kuËiÊi, zavuËeni u buxake, niotkuda ne javqaju.

Iznenada viöe ne mogu daqe. Neöto me negde malo guöi i bolesno se povodim. Nehotice se prislawam na neke tarabe, mahinalno psujem. Uto, kao meni u odgovor, koöava udari jaËe i, onako slabog, prosto me grunu o plot. RaskopËa mi se i raskrili kaput. Od toga odjednom vaqda dolazim do daha i suludo, zapenuöeno, detiwasto viËem u nebo.

Ñéivote, krvopijo, mamicu ti smrdqivu!ì

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	697

Vetar naËas pronese nejaku, iskidanu jeku niz ulicu, pa je odjedanput udavi, kao da je potopi u vodu.

9.

I tada, dok to nisam dobro ni uzviknuo, tu, pored plota, priseÊam se joö neËega.

Godinu ili dve pred oËevu smrt ñ bejah priliËno odrastao ñ stajao sam jednom u suton u parku pored Morave. Puöio sam krijuÊi se od prolaznika na ulici.

Juûilo je. Kao gomile lewih, prqavih krpa veÊ danima rekom je plovio led i sad polako nestajao, pod nogama je ûmrÊkala bquzgavica. Duvao je nekakav rezak, bolestan vetar, prosto su mi gluhnule uöi. I od wega i od qudi skrivao sam se iza nekog drveta na samoj obali.

Odjednom iza leða zaËujem kako mi se po lapavici neko pribliûava.

Gvirnem na stazu i u trenutku me uhvati panika: otac!

Trgnem se nazad i ûustro oturim cigaretu od sebe. Sigurno me je video! Vaqda sam prebledeo od straha.

Sakriven iza drveta, Ëasak sam premiöqao. äta traûi ovde? Nikad ovuda nije prolazio. Da mu nije ko rekao? Je li me neko video?

Spreman na najgore, spreman na sve öto mi se tog trena predstavi kao najgore, veÊ gotovo kroËim iz zaklona da mu se predam kad zaËujem kako kroz onaj vetar neöto izreËe. UËini mi se da sam razumeo, ali nisam bio siguran. Je li to meni?

F SADRéAJ

698		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Provirim s takvim pitawem na licu i ne uspem dobro ni da ga osmotrim kad on tu reË veÊ ponovi, sada glasnije i sasvim razgovetno. Osetim se kao da mi je neko pqusnuo kofu prqavötine u lice: zaöto?

Ojaðen, i noseÊi öamar na obrazu, opet zvirnem na stazu. I tada uoËim da on mene i ne vidi. Nije vaqda ni sumwao da je s‚m.

NatuËenog öeöira i s neËim izbezumqenim u nejasnim oËima, pribliûavao mi se razdrqen i videle su mu se gole grudi i prqava, masna koöuqa. Priöavöi mi na nekoliko metara, odjednom visoko podigne glavu i, kao oËajni, promrzli pas koji u dugu zimu tuguje za kuËkom, onu psovku, tu jednu jedinu reË, u tom trenutku meni uûasno teöku i gadnu, izurla iz sebe kao da se u wemu neöto rascepi. A onda tiöe, Ëak tiho, ali niöta mawe oËajno, nastavi da je ûurno, u taktu ponavqa kao da je pquje.

Zahvati me nepojmqiv uûas. Svaki deliÊ tela mi, vaqda, otkaza, samo sam ga zgranuto gledao.

Nikad ga dotle takvog nisam video. I od nogu izdan, bez oseÊaja za tle, neprekidno se po lapavici klizao i spoticao i poput pokvarenog klatna öetao po stazi od ivice do ivice. Levu nogu je nekako visoko podizao i, kao da nije wegova, ili da mu je slomqena u stopalu, izbacivao je pred sebe kao ötap. Zatim joj se pribliûavao povijajuÊi se u pasu. Ruke je drûao u xepovima, ali wima je sa svakim korakom drmao raskopËane p le kaputa i one su oko wega mahale nalik na nekakva crna krila. Pri tom je desnicu, opet u korak, groteskno izbacivao u stranu. Savijao je u laktu.

F SADRéAJ

DRAGOSLAV MIHAILOVIÆ	699

Tako se, ûustro se batrgajuÊi i öapuÊuÊi onu reË, dokliza kroz öuötawe do mene. I ja mu tek tada, kad mi se profilom primaËe na metar ili dva, razaznam i lice. ObiËno podnadulo i nekako prezrivo bezizrazno, sad je bilo izguûvano kao prqava maramica. Kroz neobrijanu bradu, kao dve zlatne pantqike, svetlucale su mu suze.

Tako proðe pored mene. Ja ostanem onde. Zbuwen do dna duöe, zgromqen, iznenada pred

nekim ambisom za koji nisam znao ni da postoji, nehotice uËinim korak-dva unazad, ka drvetu. I odjednom ñ da li promaöim ili se samo nekako ruûno pokliznem ñ noge mi preko qigavog, prqavog leda visoko odskoËe i polete pravo u reku, glava mi sa bolnim drndawem u oËima zaskakuÊe po hrapavom stablu. Jedva se rukama nekako zadrûim na obali. Time zbuwen joö viöe, u uûasnom strahu skoËim i neprestano se osvrÊuÊi ñ on je veÊ zamicao ka izlazu ñ i prskajuÊi po vodi, bezglavo potrËim.

Zaduvan, tek sam se na kraju parka zaustavio. Opet se osvrnem. Nikoga iza mene. Od blata mi se po ledenim rukama hvatala kora, lice mi je nekako gorelo. Nehotice zagazim u prqavi sneg i ûustro poËnem da se trqam.

Dugo sam se tako hladio.

I tek se tada osvestim. Moûda je bolestan? Moûda samo treba da ga upitam: Je lí ti nije dobro?

U trku okrenem natrag.

Na ulici ga ispod parka nije bilo. Odjurim do wegovog stana. Zalupam na daske koje su mu od bombardovawa zamewivale prozore, provirim kroz pukotinu. Nema ga. Vratim se na ulicu, otrËim u Miladinovu kafanu. Ne, bio je joö oko podne. Uðem nekim naöim roðacima, iako sam znao da tamo

F SADRéAJ

700		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

retko navraÊa. Ni tu ga nije bilo. Obiðem joö dve-tri kafane u blizini. Uzalud.

Stajao sam kod taraba i gledao oko sebe u klobuËavi mrak. Koöava je pred sobom gonila nekakvu uspaniËenu, bledu izmaglicu. Za wom je, pretiËuÊi je i vraÊajuÊi se u zalet, trËala voötana, tiwava svetlost sijalica.

InaËe, nigde nikoga.

Ko je maloËas vikao? Jesam li ono bio ja? Ko to viËe ovom mraËnom ulicom? »ija nesreÊna duöa ovuda tumara?

[1983]

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	701

Nemawa MitroviÊ

SNOVI I DANI

Veliko slovo kojim poËiwu priËe u starim, mudrim kwigama, zaraslo u lozu, nije ukrasila taötina veÊ skromnost; prvo slovo priËe koju bismo znali da ispriËamo o sebi stidqivo se pomaqa iz rastiwa onog tihog vrta koji smo napustili kroËivöi u buËan, brbqiv svet misli. Ko pamti s‚m poËetak svog postojawa? Nemuöte godine prethode naöim najranijim uspomenama i nije sluËajno öto ne pamtimo to doba. Samo se nepoznato ne moûe oskrnaviti; ono je skriven, siguran temeq naöeg troönog veka.

éivot poËiwe uspomenom koja kao SeverwaËa prosijava iz tmine detiwstva. Latice su se digle s oËiju i prvo öto je deËak ugledao bila je tama. »ovek Ëije se lice jasno videlo u pomrËini jednim korakom mu je priöao iz beskraja. OËi mu gore; sjaj se rasipa kroz trepavice, kao zraci zvezda, i obasjava nasmejan svetaËki lik. Lakom rukom zaqubqenog uzeo je deËakovu ruku i poveo ga. Druga ruka je pronaöla vrata; otvorio ih je i svetlost ga je izbrisala. DeËak stoji s‚m na pragu prostrane odaje. Mröti se i ûmirka; pogledi se maËuju sa

F SADRéAJ

702		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

sunËevim zracima. Kroz suze vidi prilike koje ustaju od trpeze, krsteÊi se. Postideo se öto je go i oborio glavu; tako se poklonio prisutnima i video da je crno, sveËano odelo ugasilo zasewujuÊu belinu golotiwe. Ulazi u sobu, zatvarajuÊi vrata bezdana. Redom se upoznaje sa rodbinom i na kraju, sa roditeqima. Zauzima svoje mesto za trpezom. Sluûe ih balerine; dolaze kroz zidove, na prstima, noseÊi psluûavnike na kojima spavaju rakovi i fazani. Deda ustaje i drhtavom rukom diûe Ëaöu iz koje prska vino. Nakaöqava se; kaöaq je srËa reËi. OkreÊe se unuku i poËiwe zdravicu. U pola reËenice je zaboravio tekst; zbuwen osmeh bori se s wegovim debelim obrazima. Obasjana belinom stolwaka, lica oko trpeze postaju qubiËasta od neprijatnosti...

DeËak se budi u uveloj, iznurenoj posteqini. Preko Ëela i uöiju navukao je kapu za spavawe, da mu moqci ne pojedu kosu. Nedeqama ne ustaje; iza spuötenih roletni prolaze dani bez imena. Kosa mu je pod kapom posivela a koûa se izguûvala od prevrtawa po posteqi i on je za jednu zimu postao starac. Slab je, pun uginule krvi; u stvari je razmaûen i lew a bolest mu sluûi kao izgovor. Po ceo dan niöta ne radi, samo se proteûe i raste. Nad usnom i na obrazima nahvatala se pauËina. Glas mu je postao dubqi, misli tamnije. Krije se od sebe u san. Ili Ëita; kraj uzglavqa gori lampa a kwiga priËa öapatom listova koji se stiûu. Majka tiho ulazi u sobu. Na grudima nosi naramak bukovine da nahrani zmajeve koji besne u peÊi. Pahuqe nad dimwakom postaju suze. KuÊe tonu u sneg koji raste kao testo. Na reci se bele ölepovi. Anðeo stoji na oblaku, promrzlih stopala. DeËak sklapa kwigu

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	703

punu leptirica i gasi svetlo; bube koje su se dotle krile u senkama trkom osvajaju sobu. Budan, on leûi u tami kao pokojnik koji rukama skrötenim preko grudi grli sebe u konaËnoj samoÊi. Dolazi san, slepi tamniËar kose pune pauka i zatvara mu oËi prstima crvenim od rðe kquËeva. DeËak ustaje i korakom lutke ide kroz sobu koju je pojeo mrak. Zid zaustavqa ruke pruûene za dalekom neûnoöÊu. DeËak ga miluje i suvim, najeûenim jezikom liûe kreË koji negde u dubini traûe wegove slabe kosti. Nikad se nije igrao sa drugom decom; tako je neûan da ni majka ne sme da ga zagrli. Od oca je nasledio kosti i razum a od we meso i duöu. Vreme je da se probudi i nauËi kako se mislima krËe oseÊawa.

Posledwa zima detiwstva je na izmaku. Sneg vene. Skrivena u pukotinama kao seme, jajaöca insekata cvetaju demonskim cvetawem. DeËak je zagrlio jastuk i sakrio u wega ruûno, bubuqiËavo lice; spava jer ne sme da prizna da je svet stvaran. Mesec je pocrneo. Kroz pocepane oblake vire i trepÊu sawive zvezde. Uöi slepih miöeva povijaju se u vetru glasova; öire gramzive prste na kojima su napeta jedra i kao senka prate plen kroz rosu oblaka. Krovovi ih kriju od jutra za kojim se kotrqa sunce. CveÊe se budi i zeva. Zlato curi kroz roletne. »uju se daleki refreni vergla, pucwi prahera. DeËak se budi i seda na ivicu posteqe. Wegove zbrkane misli jure muve po sobi. Zavrteo je glavom levo-desno da se razbudi: Ne, ne pristaje na laûi koje su mu ispriËali snovi! Proteûe se, osvajajuÊi viöe prostora za prijatnost. Dolaze lepöi dani i on Êe opet nauËiti da hoda. Obukao se; sad se taËno vidi koliko je izrastao. Prolazi kroz mraËan, zakrËen hodnik. Otvara ulazna vrata i u

F SADRéAJ

704		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

suzama izlazi na svetlo dana. Nalet vetra digao je iz kaputa oblak praöine. KoraËa bled ispod obasjanih fasada, pored mraËnih prozora. Parovi pod visokim punðama i cilindrima spotiËu se o zaspale korwaËe kaldrme. Deca nose svoje duöe u balonima koji im plove iznad glava. Nebom putuju oblaci i kitovi, a oprezni gospodin sa crnim naoËarima ide za svojim belim ötapom kroz snove. DeËak ulazi u park izmeðu dva kamena koji liËe na lavove. Seda na prvu slobodnu klupu. Vetar mu kao hladan, izbledeo plamen liûe lice i ruke. Na najeûenoj povröini ribwaka sedi labud sa pokornim vratom neveste i grudima oficira. Puûevi cure preko trwa a krtice u mraku srËu gliste. Seme sawa i siöe iz zemqe sve öto mu treba da po seÊawu stvori biqku. Priroda se povampirila; korewe muze tlo a pupoqci pucaju u cvetove. Najeûen kao da Êe iz koûe niÊi Ëekiwa, deËak gleda oko sebe oËima bez dna. Kad bi se neko zagledao u wegove zenice, video bi kako je unutra duboko i mraËno. Nebo je puno öeöira koje je nabrao vetar. Ispod visokih stubova drvoreda koraËa devojËica sa potpeticama nalik na dva ruûina trna; drûi zategnut konac vezan za pupak balona. Starci klimaju stazom oslawajuÊi se na ûdrebqe noge bambusovih ötapova. Ili sede na klupama i öirokim pokretom, iz rascvetale pesnice seju mrve po moru goluba. Amor oËerupan vetrom zateûe luk od rogova; niöaneÊi, namiguje zaqubqenima. DeËak drûi u krilu kwigu ukoriËenu dlanovima i sriËe stihove svojim novim, dubokim glasom sveötenika. Najednom se trgnu; na klupi sedi nepoznat mladiÊ i sluöa ga. Crna, zamröena brada ukrala mu je lice. U uglu

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	705

usana tiwa i peruta se cigareta; vetar mu nosi dim sa osmeha. Naklonio se i progovorio glasom koji je duvan pretvorio u hrkawe. DeËak je zatvorio kwigu, jer ne sme da ostane otvorena kad je oËi ne Ëuvaju. Zbuwen je. Muca, s mukom se otresajuÊi reËi. MladiÊ mu nudi cigaretu; pripaquje mu, zaklonivöi öakom zlatni barjaËiÊ. DeËak je povukao dim i propao kroz oblak koji je udahnuo. Iskrao mu se dubok uzdah, a uz obraze se popeo osmeh. Zanesen, pije duge dimove. UËi da diöe; godinama je to Ëinio kao da jeca. Nelagodnost ga je pustila i prvi put je progledao kroz strah. Jezik je plamiËak u tami usta; reË po reË, on moûe obasjati duöu. Dugo su razgovarali o kojeËemu, kao da se odavno poznaju, a onda je mladiÊ izvadio iz xepa sat i proËitao da je vreme da poðe. Skazaqke su se poklopile; prijateq ga Ëeka i misli na wega. Vratio je sat u xep i pozvao deËaka da poðe s wim. Ovaj klimnu glavom, suviöe uzbuðen da bi odgovorio.

Ubrzo su se naöli u prizemqu oronulog, raûalovanog dvora, pred vratima koja kao grb krasi namrötena mesingana maska. Iz hodnika se kroz crne otvore oËiju i usta moûe zaviriti u predsobqe stana, ali se niöta ne vidi jer je unutra mrak. Bradowa je tri puta kucnuo prstenom u vrata iöarana strijama ispucalog laka; neËije lice je s druge strane zaronilo u masku i dva masna, sjajna oka su pogledala ispod wenih namrötenih obrva. Otvara im ogromna beba sa ûalosnim oËima kokera i podvaqkom pelikana; deËak nikad nije video tako debelog Ëoveka. Skinuli su kapute i okaËili ih na rogove jelena koji blene sa zida oËima od stakla. Ulaze u sobu punu dragocenih, ukradenih stvari i

F SADRéAJ

706		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

sedaju na pod. Debeli trbuöastim prstima mrvi crnu miriöqavu smolu, zabrawenu priËest od znoja jedne vrste konopqe. SrËe nekoliko dugih dimova i pruûa lulu deËaku. Glava je lampa; kad se misli izgube u dimu, duh koji Ëami u woj oslobodiÊe se i ispuniti mu svaku ûequ. Zagledan u Ëaöku punu zvezda, deËak diöe kroz vatru. Dim ga umiva. Kad progovori, oseÊa kako se mewa ukus reËi. Zatvara oËi i odrowava se u sebe. Talasi nose na grbama wegovu tihu karavelu; plovi pod katarkama u bröqanu, preko mora uzburkanog smehom. Proöao je kroz zavese u bezubim ustima kitova i kroËio u zaboravqeni svet. Pokriven velom sedi zgrbqen u utrobi; pulsirawe majËinog srca pritiska mu slepooËnicu. Gubi se u spletkama porekla. Vaskrsava pretke i wihovim rukama otvara sarkofage koji gutaju jedan drugog kao öto se öarene ruske lutke grle öupqim zagrqajima bez ruku. Teret odvlaËi planetu u dubinu i on ostaje sam meðu zvezdama. Hladno je. PlivajuÊi kroz smeh, iz dubine je izronila prastara riba u krquöti od noktiju i upitala ga öta ûeli. Wene ökrge su rebra harmonike, mehovi koji raspiruju besmrtni ûar zvezda; odjednom postaje svetlije. DeËak je nekoliko trenutaka Êutao, osluökujuÊi misli, a onda je pitao da li je istina da zvezde vladaju sudbinom. Skamewen pogledom golih, ukoËenih oËiju, sluöa stihove koje mu govori tajna. Sve je stvoreno iz vatre. Planete su okameweni fosili zvezda. Riba pevuöi i reËi se ququökaju u wenom glasu. Zemqa, voda i vazduh postali su od vatre koja se umorila. Zemqi odgovara telo, vodi oseÊawa, a vazduhu razum. éivotiwe su lutke umeöene od zemqe i vode. One su jedno sa sobom, ali je Gospod

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	707

poqubio samo Ëovekova usta i udahnuo mu svoj dah bez koga vatra ne gori...

Iscrpqen od ushiÊewa koje ni za trenutak ne ostavqa mesta sumwi, deËak je zahrkao ne doËekavöi kraj propovedi. Budi se podbuo, oËiju slepqenih katranom. Laû mu je naduvala misli i istisnula iz wih oseÊawa. Debeli i bradowa spavaju na podu, zagrqeni u nepodnoöqivoj samoÊi. Iskrada se kao kraba, ostavqajuÊi za sobom otvorena vrata. Ulice su puste. Pre nego öto je na licu i rukama osetio prve kapi kiöe, ploËnik se osuo tamnim zvezdama. Naglo se smraËilo pred oluju. VeËe je poranilo; odnekud je neosetno, bez potresa izvuËen klin, jedan iseËak iz kruga Ëasovnika. TrËi kroz crne vodopade pquska i stiûe kuÊi mokar, jecajuÊi od zadihanosti. U hodniku je mrak. Zastaje pred roditeqskom sobom, qubeÊi uhom vrata, i ona mu tiöim glasom prepriËavaju öta se unutra dogaða. DrhteÊi, sluöa oËev laveû i majËin mjauk. Najednom zavlada tiöina. Odlazi u svoju sobu i zavlaËi se pod perinu veliku kao plast. Sawa öiroku mastiqavu reku na kojoj cvetaju zvezde. BeskuÊnik i skitnica, bednik koga niöta na svetu ne priznaje, Spasiteq kao avet hoda po vodi; zvezde mamuzaju i ûeûu gola stopala i bol ga goni daqe.

To je san koji je sawao joö dok ga je majka krila u sebi, prepoznajuÊi wegove nerazumqive misli u svojima. Doöao je na svet lica zguûvanog plaËem, slepi i nerazumni mraviwak Êelija koji svaki utisak drobi u zaborav. Spavao je povijen u turban, gnezdio se u zagrqajima i u samoÊi plakao öto ne zna da govori. Onda su reËi doöle iz uöiju u usta i on se pozdravqao sa stvarima, prvi put im

F SADRéAJ

708		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

izgovarajuÊi imena. Rastao je, neprimetno, kao öto se öuwaju skazaqke. Na obrazima su pucali öamari i poqupci. Otac je galamio a majka Êutke klimala glavom, klawajuÊi se svakoj reËi, i osmesima pasla suze.

»im ustane, otac ispija kafu i odlazi u berbernicu. SmeöeÊi se iz ogledala, berberin ga brije kao da Ëisti ribu, a zatim öamara namirisanim dlanovima. Majka se vraÊa sa pijace. Teret prepunih korpi otvara joj pesnice. Kuva, qubeÊi prste oprqene na plotni; ruËak se vari pod Ëinelama poklopaca. Mesi hleb i testo uzdiöe pod wenim Ëistim rukama; povijeno u krpu, kvasa kao velika bleda gqiva. Posteqina se izvetrila na prozorima. Nameöta krevete i timari sobe. Praznih oËiju glanca ogledala, umorna od napora da obriöe sa wih odraze. Nedeqom ide u crkvu da ispovedi snove pune sablazni. Sveötenik je podseÊa da je Gospod stvorio svet; demonu nije ostalo niöta osim opsena kojima iskuöava duöu prepuötenu sebi u samoÊi sna. Ostarila je; kamenac je pokrio gleð wenih zuba i Ëajnika. SpavaÊica je uveli qiqan iz koga kao tuËak vire mröave noge vezane stidom. Kraj uzglavqa gori kandilo; na fitiqu treperi ökorpijin ûalac. Zatvara oËi i broji ovce koje sve viöe liËe na oblake. Opet je mlada; gola kao ûivotiwa, trËi kroz öumu koja raste iz jednog korena. Progoni je satir sa repom raûe. OsvrÊe se i kroz kosu vidi wegovo lice bez oËiju, svo izrovano drhtavim majmunskim nozdrvama. Stiûe je u najumornijem kraju öume, meðu gwilim, riðim pawevima, grabi je nepobedivim rukama i baca na termitwak. Sad ga jasno vidi, ogromnog i mrkog, sa suncem na ramenu i

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	709

kqovama vepra u kosi. Slep, nalazi joj meðu guzovima rep od najfinije dlake i besno se zariva u wu zakrvavqenim, izbuqenim okom.

SpotiËuÊi se o dugi plaöt, deËaku dolazi mali pan pod öubarom od kovrxa. Uöi ga nadvisuju. Klawa se brzo kao da se sapleo, otvara prozor i maöe u noÊ zavejanu zvezdama. MeseËev srp je delfin u skoku; za tren se stvorio pored prozora, nasmejan, zviûdeÊi od zadihanosti. Zajahuju ga i lete prema zenitu. Vetar im se umiqava. Zvezde zebu i drhte, nakostreöene. Jesen je. Slepi miöevi su liöÊe koje kovitla vetar. Ptice se sele. Oni lete nad morem krila, kroz grobqe diriûabala. Sve viöe; umor im usporava pokrete. Nailaze na lewe divovske ligwe, aveti koje vijore haqinama velikim kao öatre. Ostavqaju za sobom ta bleda, neûna stvorewa od sperme i u skoku izleÊu kroz srËu talasa. Delfin ih trzajem repa zbaci s leða i oni kao cirkuzanti doskoËiöe na palubu gusarskog broda. Nekoliko buradi ruma pomoglo im je da brzo savladaju zlikovce. Predvodi ih pola kapetana, drvena noga, povez preko oka i papagajev kqun umesto öake. Zadihan od borbe, deËak u wegovoj kabini nalazi zelene, ubuðale mape noÊi; krst oznaËava mesto na kome je zakopano zlato sunËevog zalaska. Svake noÊi ponovo mora da ga pronaðe i iskopa da bi se probudio.

Jedne noÊi se vratio iz grada baö kada se otac spremao da pobegne od kuÊe i otputuje sa cirkusom. Majka spava. Na grudima joj sedi petao zamagqenih oËiju, grbavac glave uvuËene meðu krila; u osvit Êe se probuditi usana raskrvavqenih wegovim poqupcem. IspraÊen buncawem, otac se iskrada iz sobe. äuwa se kroz mraËan hodnik i brojeÊi korake

F SADRéAJ

710		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

stiûe do vrata koja se odjednom sama otvaraju. DeËak stoji pred wim nakostreöenih trepavica, terajuÊi leptirice sa blistavih oËiju. Meöaju se tame ulice i kuÊe. Bos, sa öeöirom na glavi, otac ga gleda kroz jantarne naoËare viwaka; u jednoj ruci drûi cipele, u drugoj kofer nabokan kao kowski trbuh. Zvona su s torweva objavila ponoÊ i proleÊe je postalo leto. Bez reËi se vratio u sobu i obuËen legao u krevet. OËi su potonule u lice. Stoji s‚m na trgu bez obala. Zastave vijore nad wim briöuÊi zvezde sa svoda. Smrt prilazi i kao da mu skida Ëinove s vage ramena, liöava ga osobina. Oslobaða duöu tuge a telo teûine. Niöta ga viöe ne zadrûava i on poleÊe, maöuÊi svetu koji se smawuje dok ne postane samo taËka na kraju priËe.

Majka je na dan sahrane kosom opajala nameötaj i zakopËala se u crninu koja je venËala sa samoÊom. Veo krije ispucali porcelan wenih krvavih beowaËa. Vreme je okalilo seÊawa; slepa od suza, vidi svoj ûivot isprqan patwom. KoraËa kroz tihi Ëempresov vrt. DeËak ide pored we drûeÊi je ispod ruke, crn, u redengotu bubaövabe. Blizu su i misli im se meöaju; prvi put ûali oca, ne zato öto ga viöe nema nego öto i u tom jadnom stawu sam mora da nosi kovËeg, teturajuÊi se kao Spasiteq pod teretom krsta. Stiûu do groba. Iz zenita gleda lavqa glava, nakostreöene grive. Otac je rukavom obrisao Ëelo, huknuo kao sova i legao u bqeötav, lakovan kovËeg. Zatrpavaju ga i ostavqaju meðu zidovima na koje naleûe sva teûina vasione. DeËak steûe hladne majËine ruke. Sad, kada je sve zavröeno, sklawa joj s lica veo i qubi mokre, slane oËi. VraÊaju se kuÊi, zagledani u cipele koje same hodaju. Majka leûe na krevet, skrstivöi na

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	711

grudima ruke oteûale od tereta koji su prenele kroz godine. DeËak hoda od zida do zida, ËekajuÊi veËe. Zastaje na sredini sobe. Iz ogledala ga posmatra deËak wegovog rasta i wegovih crta. Duöe im se opipavaju rogovima puûa; noÊ ih razdvaja.

Budi se mutnih, upquvanih oËiju. OblaËi se i izlazi u öaren letwi dan. DevojËica bez obrva öuwa se za guvernantom koja joj nosi balon. Poötar mamuza bicikl; trËi ne dohvatajuÊi nogama tlo. Iza ugla izleÊe limuzina bez krova. Otac sedi zavaqen na zadwem sediötu, debeli, lukavi i razmaûeni kraq razbojnika. Rukom punom okatog prstewa drûi tompus; odbija dim i daje vetru da povuËe. »uva ga qudeskara slomqenog nosa i slomqenih uöiju. Ispod kaputa Ëeka ruka brûa od kobre. OËi tiwaju u senci kariranog kaËketa. Bqesnuvöi kao riba, kola uleÊu u krivinu. Gume ne ökripe; kauËuk od koga su livene ceðen je u öumama iz kojih su istrebqene ptice. DeËak stoji bled pod velikim amrelom kestena, zverajuÊi oko sebe buvama zenica. Zraci sevaju kroz nemirno liöÊe. Sve öto se desi veÊ sledeÊeg trenutka postaje neizvesno bez podröke stvarnosti. Proölost je van zakona. Neuspelo oËevo bekstvo i dirqivost pogreba su prevara; ono öto je bilo jako u wemu pobedilo je, ali je zaboravio neûnost i postao razbojnik. KrijuÊi ruke u xepovima, deËak öeta kroz duge drvorede. U seÊawu se meöaju stvari koje je preûiveo, Ëuo od drugih, Ëitao negde ili samo sawao. Sunce zalazi; sad, kada se umorilo, slobodno moûe da ga gleda. Toplota odlazi iz dana i on postaje tuûan. Ulazi u bioskop. Kinooperater je sam u svojoj kabini kao svetioniËar koji u osvit

F SADRéAJ

712		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

odlazi na poËinak. DeËak sedi u mraku i budan gleda u san.

Samo jedna dimenzija deli film od stvarnosti koju podraûava. Fotografiji nedostaje i pokret; deËak danima lista albume starih porodiËnih fotografija, herbarijume pune smeðih slika Ëija sitno ispucala gleð liËi na nervaturu uvelog liöÊa. äpaliri retuöiranih, naknadno naöminkanih likova u sveËanoj nepokretnosti lovaËkih trofeja... Jednog dana je iz ostave iskopao majËin miraz, glomazni gramofon sa kurblom i limenim ladoleûom. Obrisao je praöinu i pustio ploËu od crnog hitina. Promukao, papagajski tenor pokojnika uzburkao je vazduh a deËak se setio fantomskih bolova o kojima je jednom sluöao, Ëudne pojave da Ëoveka zaboli ili zasvrbi ruka koju je izgubio. Igla je poËela da preskaËe i mrtvac je mucao sve dok se gramofon nije umorio i stao. Jedne noÊi, bio je kraj leta, zaqubio se u glumicu koja je davno umrla. Iscrpqen je od sauËeöÊa u stvarnim i izmiöqenim sudbinama. Dani koji su proöli nalaze u wemu tiho, senovito utoËiöte. Vreme gomila teret koga ne ume da se oslobodi. On ûivi u dubini i gleda netremice, riba zaklana ökrgama koje na daju da glas iz utrobe stigne do usta. Od predaka je nasledio sve öto sami nisu mogli da reöe. Misli na smrt i jasno vidi dane kada ga neÊe biti. Brige Êe otploviti niz vreme a svet Êe se prolepöati, ozdravqajuÊi. Tuûan zbog nepoznate krivice, brani se od stvarnosti gardom zametka. Krije se iza kwiga ili kriöom puöi. Haöiö je zaËin za misli; laska duhu uspavqujuÊi telo. Embrion sniva i telo mu ne treba. Pod ogromnom glavom öÊuÊuren je Ëvor zakrûqalih udova;

F SADRéAJ

NEMAWA MITROVIÆ	713

sliËan krabi koja je svukla qusku, on je Atlas preslab da ponese svet svoje glave.

Telo konaËno popuöta i nalazi izlaz u bolesti, primajuÊi na sebe zbrku koja mu je zavadila misli. Prvi oblaci jeseni isprqali su nebo napuöteno od ptica. Na barama pucaju bogiwe. Kroöwe venu öuöteÊi kao pena, i pune balkone liöÊem. Neko kuca; majka otvara, prihvata mokru kabanicu i vodi lekara u sobu. Tuûno sviraju odökrinuta vratanca peÊi. Miriöe kora pomoranxe. DeËak spava, praöwav od soli suza i znoja. Puna reËi, glava poËiva meðu rogovima jastuka. Lekar spuöta na pod veliku crnu torbu, prilazi bolesniku i podiûe kapke pod kojima se ukazuju beowaËe, otekli trbusi uginule ribe. DeËak gleda u glavu, u san. Iznad posteqe visi ikona; kowanik je nogama zagrlio trbuh ûdrepca koji se propeo u uûasu i ostima od muwa prikovao za zemqu krilatog krokodila. Lekar zavlaËi ruku u öiroka, ûabqa usta torbe i stavqa u uöi kqeöta stetoskopa. Seda pored deËaka, otkopËava mu pixamu i uöima slepog miöa sluöa timpane srca, vrelo koje cveta ruûama. Premeöta stetoskop na slepooËnicu. »uje san; zatvara oËi i poËiwe da priËa, deËakovim glasom. äapÊe, ispraÊajuÊi reËi poqupcima. Majka ga sluöa najeûena, koûe pune trwa. Zalutao je u priËama. Traûio je neûnost gladeÊi baröun krtica i one su ga pogledale zvezdama svojih divnih oËiju koje ni pred kim ne otvaraju. Dvor je zakquËan a kquËevi u bravama zarðali. NeÊe se buditi... Posledwe reËi spotakoöe se o jecawe i kikot. Lekar se trgnu, otimajuÊi se iz vlasti sna. TrepÊe; neËujno pucaju mahune kapaka. Pakuje se i izlazi, noseÊi na

F SADRéAJ

714		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

öeöiru oblak crn od brige. Pred kapijom Ëeka koËija; kowi se smeju, bijuÊi nogama u sjajne Êele kaldrme. Nebo je posoqeno zvezdama. Osmeh pali oreol oko glave usnulog; dok ga ne ugasi buðewe ili smrt, goreÊe hiqadu i jednu noÊ.

[1987]

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	715

Borislav PekiÊ

»OVEK KOJI JE JEO SMRT

1793.

ÑEn rÍvant ‚ la sourdine Jíai fait une machine, Tralala, lala, lalala, Lala, lalala,

Qui met les tÍtes ‡ bas!ì

(ÑRazmiöqajuÊi tiho u sebi, Napravio sam jednu maöinu, Tralala, lala, lalala,

Lala, lalala, Koja skida glave!ì)

(Pesma iz 1793)

Ima qudi Ëiji je ûivot trag u vodi. Nevidqivi su, neËujni, nestvarni, bez otisaka u peöËanoj pustiwi ËoveËnosti. Ne znamo odakle su meðu nas doöli, a kad odu, zaöto su i kuda otiöli. Dok su bogovi zemqom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiöe, od wihovih moÊi qudi

F SADRéAJ

716		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

naslediöe jedino sposobnost da ûive, ali da ne budu.

Wihovo je biÊe Voda. Voda je wihov Element. U vodi wihova priroda i sudbina.

Dve su vrste alfijskih biÊa, fazmi, kako bi rekli Heleni koji su sa senima ûiveli prisnije nego mi sa senkama. Jedna trag ne ostavqa, druge trag ne vidimo. Putawe ûivota postoje, ali, plitke, neizrazite, nisu od onih öto na tlocrtu sudbine golim okom opaûaju ili su takve prirode da ih kao qudske stope ne primamo.

U kakvu vrstu ide ûivot liËnosti öto Êemo je pesniËki nazvati ÑËovekom koji je jeo smrtì, administrativno obeleûiti kao graðanina Jean-Louisa Popiera, a upoznati blagodareÊi mojoj idiosinkraziji prema zvaniËnoj istoriografiji, neÊemo reÊi. DelimiËno stoga öto ne znamo, delimiËno da neobiËnu povest o wemu uskladimo s obiËajima starovremene istrage koja konaËne zakquËke o osumwiËenom donosi posle hapöewa, a ne one napredne öto im s tim zakquËkom na vrata kuca.

Ne oËekujte da ime graðanina Popiera naðete i u jednom kompendijumu Francuske revolucije, ma kako iscrpan bio. Nema ga kod Carlylea, jer ovaj je oboûavao heroje, a qudi se spomiwao tek ako su kao ûrtve Ëast imali sudelovati u wihovim herkulskim Radovima, ali ga nema ni u kwigama poötovaoca narodnih masa Mathieza, kome su i bogovi, nekmoli qudi, bili tek marionete Velike Majke Nuûde, nevidqivim koncima vezani za Wenu previöwu voqu i pokretani potrebama Vremena, a pomalo zabludama wegove liËne doktrine. Nema ga,

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	717

najzad, ni u ÑHistoire da la sociÈtÈ franÁaise pendant la RÈvolutionì braÊe Goncourt, gde bi se, po dvostrukom pravu, morao nalaziti: neobiËnoöÊu sudbine i darom pisaca da u Carlyleovom herojskom Haosu i Mathiezovom nequdskom Redu nazru parodoks öto u sumwu dovodi i Haos i Red, i SluËaj i Zakon. Nema ga takoðe ni u opötinskim protokolima Pariza, gde je ûiveo, ni u matiËnim arhivama Liona, gde se, navodno, rodio (navodno, velim, jer za ovo, do wegove izjave, niöta ne jemËi). Nije pod tim imenom ni u jednoj liËnoj uspomeni iz tog doba, pribeleöci, pismu, raËunu, dokumentu, posredno ili neposredno za wega vezanom, koji bi meni, wegovom prvom biografu, pruûio umirujuÊi oseÊaj da se ne bavim prividom. (Ima ga moûda na jednoj Davidovoj skici, a moûda se kaûe ne öto se sumwa da je rad Davidov ñ nesumwivo jeste ñ veÊ öto nema dokaza da je neka od liËnosti, prikazanih ugqenom na poslu za stolom u pisarnici Revolucionarnog tribunala uistini Popier.) Ima ga u usmenim predawima iz tog vremena. I ima i nema, doduöe, jer koliko se izvesne vesti na wega mogu odnositi, toliko i ne moraju.

Ako me sada pitate zaöto o Jean-Louisu Popieru piöem kao da je postojao a za to dokaza nemam, ili ako ih imam, neodreðeni su, nejasni, protivureËni, ukratko nedovoqni, odgovoriÊu da Ëinim to stoga öto su i dokazi da nije postojao podjednako neodreðeni, nejasni, protivureËni, ukratko nedovoqni.

Ako je to za istoriËare po struci, roðake pasa tragaËa po krvi, razlog da se wime ne bave, da svu paûwu posvete slavnijim savremenicima Dantonu, Robespierreu ili Jean-Paulu Maratu, roditeqima

F SADRéAJ

718		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Revolucije pod kojom je trajao, za pisce, skrvniteqe grobova, joö je boqi da ga od zaborava saËuvaju.

Povest poËiwe saznawem da je Ëovek koga sam nazvao Jean-Louisom Popierom postojao. Zbilo se to 1982, gotovo dvesta godina od pada Bastille i Francuske revolucije u Ëiju je povest, bez svoje voqe, silom retkog zanata, uvuËen. Dokazi nisu dramatiËni ñ nije ni wegov ûivot ñ dovoqni su, meðutim, da mu egzistenciju izvan sumwe stave. Svi su u Nacionalnoj arhivi, meðu ÑDocuments inÈditsì, u seriji Section Judiciaire, a da mi je do nauËewaËke ubedqivosti, i ja bih smeo reÊi da je ovaj

ûivotopis pisan avec des documents inÈdits:

1.Popis kancelarijskih snaga Palais de Justice (Palate pravde), zaposlenih u administraciji Revolucionarnog tribunala, datiran 29. Germinala (martñapril) 1793, iz koga se vidi da je na nepun mesec dana od osnivawa suda u wemu radio pisar koji se zvao Jean-Louis Popier.

2.Imenik sluûbenika zposlenih u woj na dan 9. Thermidora (27. jula) 1794, iz koga se doznaje da je taj Popier, Jean-Louis, roðen godine 1744. u Lionu i

da je u municipalne kwige ñ koje u meðuvremenu pregledane to ne potvrðuju ñ uveden kao treÊe dete opötinskog pisara Jean-Paula Popiera i matere

Charlotte, roðene Moritz.

3. Podsetnik o dugovawu sudskoj Intendanturi sedmorice pisara Tribunala ñ Popiera meðu wima ñ sume od 125 livara na ime stanarine za antiËke prostorije Palate pravde, rentirane izmeðu dva Thermidora godine 1793. i 1794.

Davidov crteû izbrisao sam iz dokaznog postupka. Na wemu se, doduöe, prepoznaje

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	719

pisarnica Revolucionar-nog tribunala, u ûivom se razgovoru vide Ëlanovi Odbora javnog spasa

Maximilien de Robespierre i Louis Antoine de Saint-Just, te drûavni tuûilac Fouquier-Tinville, ali se u nejasnoj pozadini, meðu ovlaöno skiciranim anonimnim pisarima, ni po Ëemu ne moûe prepoznati Popier, Ëak ni znati da li je na slici, jer niko ne zna kako je on izgledao, niti o tome ikakvu ideju ima. Ono malo protivureËnih opisa öto kroz legendu o wemu kruûe potiËe od popularnih predstava o pisarima i svecima, i mogu se podeliti na dve osnovne zablude: da je bio sitna rasta, pisarski zgurenih leða, vodene, bezizraûajne puti i neuoËqivog ponaöawa, ukratko, da je izgladao ËinovniËki neugledno, öto mu je omoguÊavalo da tako dugo radi öto je radio; i da je krupan, svetaËki lep, uoËqiv, kako u izgledu taku i u drûawu, öto mu je, paradoksalno, takoðe, omoguÊavalo da radi öto je radio. Prizna-Êete da je pod takvim okolnostima najmudrije iskquËiti iz hronike i sitnog i krupnog Popiera, a ostaviti jednog ne-odreðenog, koji Êe najboqe odgovarati i neodreðenom poreklu i neodreðenom ûivotu svog uzora.

Jedini sekundaran izvor usmeno je predawe iz doba Restauracije koje o Ëoveku za koga tvrdimo da je Jean-Louis Popier govori kao o Ñsainte personneì, svetoj liËnosti. Zavisno od porekla legende, ima on uvek drugo ime, a wegovo delo drukËije oblike, ali, ma kako se pojedinosti mewale, nikad u sumwu ne dovodeÊi ono zbog Ëega je svetost zasluûena.

Time smo se istoriji oduûili i s izvorima zavröili.

F SADRéAJ

720		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

VraÊamo se Popierovom delu, puötajuÊi istinu da o wemu govori.

Pod istinom podrazumevamo, razume se, i ono öto smo, u nedostatku verifikovanih podataka, morali pretpostaviti da bismo priËu pokrenuli s neke mrtve taËke u koju je zapala zbog wihovog odsustva. Da ove slobode nije, i cela bi se qudska povest zaglavila, zaustavila joö na stepeniötu Vavilonske kule, pa se krivim ne oseÊamo.

Prema usmenoj predaji, od koje Êemo ubuduÊe zavisiti, Jean-Louis Popier je iz rodnog Liona u Pariz doöao joö za vreme ancien rÈgimea, za prve Neckerove vlade, negde oko 1781. O wegovom ûivotu do Revolucije malo se zna (odnosno, malo pretpostavqa). Stanovao je u jednoj od krivih plesnivih uliËica predgraða Faubourg Saint-Antoine.

(Odbacio sam tvrdwu da je prozor rentiranog sobiËka gledao na kamenim lukom nadsvoðen ulaz za kola u No. 30, Rue des Cordeliers, blizu stare zgrade

LíEcole de MÈdecine, gde je stanovao l•ami du peuple, Prijateq naroda i neprijateq svega ostalog, Jean-Paul Marat. S obzirom na antagonistiËku prirodu wihovih Radova, smeötawe jednog jedva dokazivog Jeana u susedstvo Jeanu, nesumwivo istorijskom i nesumwivo omraûenom, Ëinilo mi se apokrifnom intervencijom pesniËke duöe u ûitije, koje je, po nastanku i protivreËnostima, i inaËe liËilo na ÑIlijaduì, ako se ona shvati kao spev viöe homerida a ne jednog rapsoda. Jedan ga je supevaË, eto, naselio u Rue des Cordeliers, preko puta J.-P. Marata. Humanist oËigledno nije verovao da je qudska priroda, kako je propovedao J.-J.

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	721

Rousseau, dovoqna za dobra dela. Pretpostavqao je da joj podstrek moûe dati samo neöto veoma opako i da to mora ûiveti preko puta.)

Zna se, takoðe, da je dugo radio kod nekog advokata, koji je kao deputat Konventa pripadao niûim eöalonima glasaËke maöine Gironde.

A onda ga, u Germinalu, na prelazu marta u april godine 1793, vidimo u Palati pravde, za jednim od pisarskih stolova Revolucionarnog tribunala. Kako je tamo dospeo, predaja ne kaûe. Pretpostavqam da je Ëasnik Suda, na Dantonov predlog utemeqenog 10. Germinala, prolazio kroz kancelariju wegovog poslodavca, krasnopis mu video, pa ga u sudsku pisarnicu premestio.

Popier je, kao öto se vidi iz Priznanice dugovawa, priloûene uz Dokument 3, imao rukopis kakav je Revolucija iziskivala: puritinski oötar, rimski jasan, patriotski Ëitak, liöen kitwastih digresija rojalistiËkih poveqa. Ortografija mu je bila nalik gotskim crkvama, svedenim na konstrukciju öiqatih stereometrijskih oblika, najpribliûniju sankilotskom kopqu, na kome je, u noÊima Septembarskog pokoqa, noöena glava princeze de Lamballe ili na dan pada Bastille glava wenog guvernera gospodina de Launaya...

Odbiti se nije moglo sve da se htelo. ZnaËilo bi to na Trgu Revolucije i sam Ñu vreÊu kinutiì. Tako se krasnopisac iz provincije obreo na magijskoj raskrsnici izmeðu ideje i stvarnosti, Filosofije i Istorije, Nacrta i Dela, pa i, neizbeûno, iz piöËeve nazadwaËke perspektive, izmeðu Revolucije i Kontrarevolucije, na razvoðu koje se u to vreme nalazilo u svetlim kamenim holovima

F SADRéAJ

722		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Revolucionarnog suda, odakle se putevi raËvahu: jedan da ode prema ÑDruötvenom ugovoruì i ÑLa Nouvelle HÈloÔseì J.-J. Rousseaua, potom u nebo; drugi da saðe u mraËne podrume Conciergerieje, i ulicom Saint-HonorÈ stigne do giqotine na Place de la RÈvolution, a odatle pod zemqu.

Na povesnoj raskrsnici koja vidqivom postaje tek mnogo poznije, i s neke druge hijazme, u meðuvremenu takoðe nevidqive, Popierov je pisarski sto bio posledwi u nizu, s leve strane vrata i daleko od prozora, u kancelariji Arhive, odmah do sudnice.

Posao mu je bio jednostavan. U Protokol je zavodio presude kako su padale i predavao ih Ëinovniku koji je sastavqao spisak za pogubqewe. Spisak je istog dana pove-ravan deûurnom Ëlanu Tribunala. Ovaj ga je odnosio u Conciergerieju, nadgledao prozivku osuðenika i pripreme za smaknuÊe, ograniËene na rezawe dugih kosa i öirokih okovratnika, pratio u zatvorenim koËijama wihove taqige do gubiliöta, i kad bi im glave pale u slamu ispod giqotine, kad bi u narodnom ûargonu, Ñu vreÊu kinuliì, wihovu je presudu na licu mesta svojim potpisom pretva-rao u umrlicu.

Prema Dokumentu 3, veÊ u julu 1793, posla je bilo toliko da se Popier, sa öestoricom pisara, preselio u potkrovqe Palate pravde. Osim nekoliko za spavawe dopuötenih Ëasova, sve vreme posveÊivao je aûurirawu sudskog protokola. Upisivao je liËne podatke osuðenika, ne upuötajuÊi se u pojedinosti, zadrûavajuÊi se na sadrûaju krivice. Sumirawe kontrarevolucionarnih prestupa, kojih je bilo sve viöe

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	723

ukoliko je Revolucija uspeönije tekla, zahtevalo je znatan duhovni napor. Protokoli su nasleðeni iz starog reûima, Ëije ötedqive rubrike ne behu predviðene za ovakvu epidemiju antidrûavnih raspoloûewa. (Paradoks, ni uz svesrdnu saradwu dijalektike uËenog Mathieza, ne mogu da objasnim. Vekovima se ugweteni narod za svoja prava borio. Najzad je do wih uz izvesnu pomoÊ J.-J. Rousseaua i enciklopedista doöao, bio je najzad suveren, a stradao je za dve godine Revolucije viöe nego za nekoliko vekova rojalistiËkog apsolutizma.)

Postupak se kasnije, sreÊom, uprostio. Moglo se inaËe dogoditi da, sledeÊi svoja Ëovekoqubiva naËela, Konvent ukine smrtnu kaznu za buduÊe krivce, a da giqotina joö ubija bivöe. Zakonom od 22. Prairiala, 10. juna 1794, ukinuto je pravo na odbranu. Odbrana je proglaöena demonstracijom kontrarevolucionarnog nepoverewa u Narodni sud. Kao dokaz Ñnedeqivosti vrlineì zabrawena je i svaka druga presuda osim smrtne ili oslobaðajuÊe. Revolucionarna praksa dovröila je prirodan proces lakonizacije sudskog postupka odustajawem od oslobaðajuÊe i svoðewem svih krivica ñ od prostitucije do konspiracije, od sumwivog porekla do kiselog lica na stalnim patriotskim poselima ñ Pariskih sekcija ñ pod sveobuhvatan pojam ennemis du peuple, narodnih neprijateqa.

Tek tada je Popier mogao odahnuti. Naime, mogao bi, da veÊ duboko nije zagazio u Ëin koji ga je u oËima homerida Restauracije naËinio svecem, a u mojim, hladnijim, temom za ovu priËu.

O tome kakav je to Ëovek, malo se zna. PriËe o wemu potiËu od poklonika wegovog dela, koji su

F SADRéAJ

724		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

neumerenim preterivawem uspeli da jednu mawe-viöe ubedqivu biografiju pretvore u apokrif. Kada se odbace pohvale wegovoj izrazitoj Ëovekoqubivosti, srËanosti i spretnosti ñ a ne zaðe se u drugu krajnost i ove se odlike prozovu nesmotrenoöÊu, nerazumnoöÊu, pa i mahnitoöÊu ñ ocrtava se pred nama obris Ëije stope ni najguöÊa glina ûivota nije kadra da saËuva.

Rastom je bio, izgleda, ni krupan ni sitan, ni div ni patuqast da privlaËi paûwu; debeo nije mogao biti, pre mröav, ali u doba opöte izgladnelosti ne viöe od drugih; bled, zacelo, takoðe, ali u vremenu straha bila je to uobiËajena boja qudskog lica; Êutqiv, verovatno, no ko je tada, osim naivnih ili moÊnih, razgovoran bio?

Za naroËitim osobinama kod Popiera ne treba tragati. Da ih je imao, sedeo bi na slami Conciergerieje, ne u pisarnici Revolucionarnog tribunala.

Svi se izvori slaûu, a poöto je podatak u suprotnosti s kontrarevolucionarnim duhom predawa o wemu, mora im se verovati, da Jean-Louis Popier nikad nije video giqotinu (nije je, uostalom, pre pogubqewa video ni Robespierre), nikad taqige s osuðenicima (ni Robespierre, izgleda), nikad siöao u Conciergerieju ili uöao u sudnicu Tribunala (u koju je i Robespierre stupio samo da Ëuje presudu, a Jean-Louis samo öto sam ga ja, na vlastitu odgovornost, podrûan jedino logikom priËe uveo), nikad upoznao ñ istoriju na delu.

Neke od wenih tvoraca video je u kancelariji.

Louisa Antoinea de Saint-Justa Egeriju Odbora javnog spasa u vreme kada je jedini spas bio u bekstvu; bogaqa Couthona i wegovu mehaniËku stolicu,

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	725

industrijsku posestrimu giqotine; FouchÈa, koji je ubijao u ime Revolucije, Kontrarevolucije, Carstva i Restauracije, a umro u krevetu; BarËrea koji je, sudeÊi kraqu, osudio sebe; Brissota, koga je na giqotinu popela umerenost, i HÈberta, koga je ispela neumerenost; barona Clottsa öto se Graðaninom sveta proglasio u Ëasu kada se u Parizu u svakom strancu video engleski öpijun; Collot díHerboisa, autora pariskih vodviqa i koautora lionskog pokoqa; Desmoulinsa, koji je zbog giqotine plakao, saznavöi zaöto tek kad je pod wu stao; Chaumettea, koji je smerao da ujedini Razum i Giqotinu, Razum da mehanizuje, Giqotinu urazumi, a od unije magle i gvoûða ostade nerazumna sekira; Dantona, koji je znao da povede Teror ali ga nije umeo zaustaviti; Fouquier-Tinvillea, drûavnog tuûioca, svog domaÊina, koji je nepristrasno tuûio i prijateqe i neprijateqe naroda; a pre svih, naravno, Maximiliena Robespierrea, wenog Sveca i Krvnika.

Jean-Louis Popier je istoriju samo sluöao.

Nije mogao ne Ëuti bombarde öto su oglasile pad Bastille, i top koji je u slavu narodne slobode ispratio miropomazanu glavu Louisa XVI, vapaje Septembarskog pokoqa i himne Razumu sa svetkovine Najviöeg biÊa. Nije mogao preËuti oötro zvono predsednika Tribunala Hermana ili Dumasa, a ako kontrarevolucionarnu odbranu nije uvek mogao da razabere, svakako se nasluöao rike Velikog Dantona. Svakoga dana posle podne Ëuo je ûamor svetine koja je ispred gvozdene balustrade Palate pravde Ëekala osuðeniËke taqige. Sluöao je ökripu toËkova kako se ulicom Saint-HonorÈ udaquje prema Trgu Revolucije i smrti. A, s

F SADRéAJ

726		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

vremena na vreme, kad bi se neka od tih nemuötih imena u wegovoj kancelariji srela, istorija je dobijala qudski glas, i on je mogao da Ëuje, s Protokola ne diûuÊi glavu, u oËi je ne gledajuÊi.

Jedan od tih razgovora odluËio je wegovu sudbinu i zapoËeo ovu priËu.

Dan je bio 31. Thermidor po revolucionarnom kalendaru, a nazadwaËki 18. juli, drugi posle pogreba graðanina Marata i prvi posle pogubqewa demonke iz Calvadosa. Iako je Popierov sto bio prekriven novim, danaöwim presudama, u wemu je ime Charlotte Corday joö bilo posledwe.

Mlle Corday je Prijateqa naroda zatekla u kadi nalik Ëizmi kako na dasci piöe, na sirÊe miriöe i sawa o oËiöÊavajuÊoj krvi. Zarila mu je oveÊi noû s belokosnom drökom u grudi. Posle duûeg vremena rubrika posveÊena krivici sadrûala je i zloËin. Izgledala je najzad kako je, prema wemu, odgojenom po advokatskim pisarnicama, morala da izgleda jedna dobra pravosnaûna presuda.

Da li je poverovao da je s presudom devojci iz Calvadosa nastao preokret u sadrûaju wegove Kwige, a s wim i u duhu revolucionarnog pravosuða, koji Êe mu omoguÊiti da u poslu ne uûiva samo kao pisar u kaligrafiji, veÊ i kao Ëovek u pravdi? Ne smemo daleko iÊi u susret miöqewu da je imao za tu pravdu neko osobito razvijeno Ëulo. Imao je vrlo razvijen krasnopis, to je istina, i s tim Êemo se zadovoqiti, ne praveÊi od wega heroja ili martira pre nego öto se, iz bilo kakvih razloga, sam na to odluËi.

Uûivawe u poslu, dakle, inspirisanom dobro obrazloûenoj kazni Maratovom ubici, nije bio pravi, ne bar dokazivi razlog, öto je, kad su mu

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	727

uruËili danaöwe presude, mimo obiËaja i propisa, odustao odmah da ih zavede, Ëak ih ni pogledao nije, nego je iz xepa izvukao parËe jeËmenog hleba i tvrdog normandijskog sira i stao da jede svoj ruËak.

Monsieur Joachim ViletÈ, deûurni Ëlan Tribunala, koji Êe posle podne nadgledati izvröewe kazni, neÊe po spisak osuðenika, u nadleûnosti pisara Chaudeta, doÊi pre tri sata.

Imao je vremena, ali bi pisac, iako u junaku hronike zato nema povoda, voleo da je razlog odlagawu bila nada u povratak pravde u posao kojim se bavio. Vratimo se zato toj moguÊnosti.

Ima li u wegovom ûivotu osnova za tako smelu pretpostavku?

I ima i nema. (Ova dvosmislena formula pokriva veÊinu naöih obaveötewa o Jean-Louisu Popieru.)

LegitimistiËka predawa saopötavaju da je bio potaj-ni neprijteq Republike ñ ko je smeo javni biti? ñ te da ga je u administraciju Palais de Justice uvukao bivöi poslodavac, advokat, takoðe prividni pripadnik Gironde, a stvarno sauËesnik rojalistiËke zavere. Stawe koje dopuöta da se najopasniji kontrarevolucionari otkrivaju meðu onima koji su Revoluciju podigli i inaËe odgovara bizarnom ukusu vremena. Meðutim, oduzimajuÊi mu politiËku nevinost, homeridi Restauracije liöavaju Popierov ûivot spontanosti, wegove najveÊe vrednosti. U ûeqi da ga naËine herojem senËe sliku izmiöqenim motivima. Tako se dobio palimpsest, ispod Ëijih se naslaga lik pravog Popiera sasvim izgubio.

OËiöÊen od tih nanosa, javqa se on kao Ëovek van istorije. Pre se moûe kazati da je bio umereni

F SADRéAJ

728		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

pristalica Promene nego wen protivnik. Za otpor Revoluciji nikakvih razloga nije imao. Ancien rÈgime ga nije zaduûio niËim öto bi se oseÊao obaveznim da vraÊa. Ni saoseÊawem, nekmoli Ëinom. Da veÊ u pedesetim nije bio u dobu u kome se Ëovek osim lake smrti niËemu viöe ne nada, imao bi sve razloge da pozdravi ukidawe starih privilegija i otvarawe brisanog prostora za sticawe novih. Revolucija mu nije mogla niöta ni doneti ni oduzeti. U prvim ga je danima uËinila, verovatno, ravnopravnijim s drugim graðanima nego öto je to ranije bio, a moûda, premda sumwam, i slobodnijim. Nekolike veËerwe öetwe, ako se na wih odvaûio, po kafeima Palais Royala, gde se govorilo sa stolova a konspiriralo izmeðu wih, moralo ga je uveriti da se veÊina, izvojevanih Jednakosti i Sloboda wega ne tiËu i da Êe, ma kako prosveÊene bile, on liËno od wih imati malo vajde.

Plata od 12 livara koja mu, i pored odsustva ûeqa ñ odsutnih moûda baö zbog tih 12 livara ñ nije dopuötala da za pet-öest i bokal puncha dobije devojku u ÑLa Paysanneì (Palais Royal, No. 132), o poseti Mme DupÈron (Palais Royal, No. 33) za 20 livara da se i ne govori, ta plata postaÊe s vremenom u xepu i veÊa, ali nikad toliko da stigne pomahnitale cene, te Êe na trûnici stalno biti sve mawa.

Mogao je govoriti öto je hteo, to je istina. Ne baö sve, naravno. Posle kraqevog abortivnog bekstva u Varennes ne beöe uputno klicati Ñéiveo kraq!ì, a posle VendÈmiairea 1793. i wegovog pogubqewa bilo je veÊ i nemoguÊe. Ali, on za kraqem nije oseÊao naroËitu potrebu ni pre Revolucije. Mogao je, dakle, po voqi iskazivati

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	729

svoje misli. Stvar je bila u tome öto ih ili nije imao, ili ih iz skromnosti nije smatrao za iskazivawe vrednim. Ova graðanska sloboda, izvedena iz slavne avgustovske Deklaracije o pravima Ëoveka, nije za wega imala vrednost koju je imala za Robespierrea, Desmoulinsa, Dantona, Vergniauda ili HÈberta, govornike Revolucije.

Najzad ni Bratstvo, treÊu prednost novog stawa, nije mogao iskusiti, jer je bitna odlika bila u deobi s nekim, a on ñ tu su svi izvori saglasni ñ za takvu deobu nikog nije imao. Ni porodice, ni rodbine, ni prijateqa, pa ni istomiöqenika.

To mi daje pravo da, odbacujuÊi pristrasnost usmenih predawa, i wihove reakcionarne motive, kao presudnu odliku Jean-Louisa Popiera vidim ravnoduönost. Ravnoduö-nost prema svemu öto se oko wega deöava. Stawe koje nema niöta zajedniËko sa istoimenim hriöÊanskim grehom i ne obuhvata toliko neobazirawe na qude, koliko na ono öto svi zajedno preduzimaju, a öto se posle zove ñ istorijom jednog naroda.

Tako je, eremitski odvojen od istorijskog vremena, Popier ûiveo sve dok se ne obre u Palati pravde, u magiË-nom trouglu izmeðu Revolucionarnog tribunala, tamnice

Conciergerieje i giqotine na Place de la RÈvolution.

Tek za pisaÊim stolom, nad sudskim Protokolom, wegova se ravnoduönost poËe rastapati. Tek tu, u kabinetu, gde se tako neöto najmawe oËekuje, gde se drugi od ûivota sklawaju, wega ovaj obuze. Premda pogubqewu nikad nije prisustvovao, ni giqotinu video, morao je znati da svaka rubrika u wegovoj Kwizi znaËi Ëoveka mawe u Kwizi ûivota.

F SADRéAJ

730		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ne govorim napamet. Imam potvrdu Ëija posrednost ne umawuje wenu snagu, iako bi cinik i wu protumaËio kao dokaz najokorelije od svih ravnoduönosti: one koja ne prati Ëin veÊ ga onemoguÊuje.

U Parizu je tih dana vladala moda skupqawa uspomena na pogubqewa. éivot se opirao smrti, bunio protivu stratiöta, pretvarajuÊi ga u bezopasnu zabavu. U kancelarijama Tribunala, meðu pisarima koji su imali privilegovan dodir s xelatom Sansonom i prisluûiteqima giqotine, uveliko se terala trampa kolekcionarskim raritetima. Wegov sused, arhivar Chaudet raspolagao je Ëuperkom iz perike Louisa XVI, i upravo, dok je on svoj ruËak metodiËno ûvakao, u pregovorima bio sa pisarom VernÈrom o zameni nekoliko dlaka iz kraqeve kose za Ëuperak iz zlatnog uvojka devojke Corday. Kasnije u promet uðe parËe Dantonove posledwe koöuqe, krvav znoj s ozleðene Robespierreove Ëequsti, pa i poneki veöt falsifikat, jer dok bruka nije pukla, samo u wegovoj sobi behu tri zrna ispaqena na Nepodmitqivog, iako je pravo moglo biti samo jedno. Popier u trgovini nikad nije uËestvovao. Niti je i jedan sou uloûio u klaðewe koliko Êe koga dana qudi biti smaknuto. Takvo uzdrûano ponaöawe, u vreme kada su dnevni obroci Razuma iznosili i do öezdeset ûivota i Pariûana Ëinili indiferentnim prema smrti, znaËiti moûe jedino da se na wu misli i s umiruÊima saoseÊa.

Tek s ovim na umu Popiera moûemo prekinuti u ruËku da boqe osluöne galamu koja dopire iz hodnika.

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	731

Neko je preplaöeno proöaptao da hodnikom dolazi Nepodmitqivi. Popier nije imao kad trezveno da zakquËi neznatnu verovatnoÊu za takvu posetu, zgrabio je parËe hartije sa stola, umotao u wega ostatak ruËka i strpao ga u xep, pa je, uzevöi sa sveûwa prvu danaöwu presudu, glavu zaronio u Protokol. »uo je muklu ökripu Couthonovih invalidskih kolica, öum otvarawa i zatvarawa vrata, a onda glasove, od kojih je jedan pripadao Ëlanu Odbora javnog spasa, a drugi drûavnom tuûiocu Fouquier-Tinvilleu. Ovaj se, ogrnut crnom pelerinom, pod crnim öeöirom öirokog oboda, na kome se isticala bela perjanica i trobojna kokarda Republike, zadihano prateÊi kolica, ûalio Couthonu kako Odbori Tribunalu öaqu i suviöe qudi dnevno da bi se proces wihove eliminacije, koji obuhvata rad na optuûnici, suðewe, pripremu osuðenika za pogubqewe, odvoðewe na gubiliöte i samo pogubqewe, mogao okonËati pre mraka.

ñRevolucija ne bira ni prijateqe, ni wihov broj ñ odgovorio je Ëlan Odbora javnog spasa.

ñAli moûe izabrati koliko Êe ih dnevno smaÊi.

Drûavni tuûilac je objaöwavao da, prema Sansonu, a taj vaqda svoj posao zna, rad oko

osuðenika ispod gubiliöta zahteva najmawe dva do tri minuta, pa ako ih, kao öto se sve ËeöÊe dogaða, ima i do öezdeset, na wih se mora utroöiti preko tri sata. Kako se na Place de la RÈvolution retko stiûe pre pet posle podne, zimi Êe se raditi uz sveÊe, Ëiji je kontrarevolucionarni uËinak oËigledan a nazadwaËki smisao graðaninu Couthonu svakako poznat.

ñ Giqotina je spora.

F SADRéAJ

732		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ñBrûa ne moûe biti, graðanine Couthone.

ñOnda brûi neka bude sud, graðanine

Fouquier-Tinville.

ñDajte mi zakon koji Êe to dozvoliti.

ñRevolucionarnom sudu nije potreban zakon nego revolucionarna voqa, graðanine Drûavni tuûioËe.

ñOna dan neÊe uËiniti duûim ñ rekao je Drûavni tuûilac. ñ äta Êemo s neprijateqima raditi zimi?

ñNiöta ñ rekao je Couthon dok su ispred wega

otvara-li druga vrata.

ñNiöta?

ñNiöta. Do zime ih neÊe biti.

Vrata se zatvoriöe. Popier podiûe glavu. U sobi viöe nije bilo istorije. Ostali su samo weni zapisniËari, zagwureni u debele protokole.

Razgovor öto ga je Ëuo imaðaöe sudbonosne posledice ne samo za graðane, neprijateqe Republike, na koje se odnosio, veÊ i na grðanina Jean-Louisa Popiera, wenog lojalnog sluûbenika, s kojim, barem za sada, ni u kakvoj vezi nije stajao. Ma koliko to neverovatno izgledalo, samo zbog wega je zaboravio na ruËak i samo zbog toga uöao u istoriju i naöu priËu. Pretpostavio je, naime, da Êe deûurni Ëlan Tribunala ViletÈ po presude danas doÊi ranije nego obiËno, i da se, ako s jelom nastavi, dogoditi moûe da one na vreme ne budu zavedene.

DrhteÊi, prionu na posao. Predavao je Chaudetu presude kako ih je zavodio, kako im je zavrtwe, u pisarskom ûargonu Kancelarije Ñrubrike s krivicamaì, ispuwavao, a ne sve zajedno, kao öto je obiËno Ëinio, i ovaj ih je veötim

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	733

potezima guöËijeg pera pretvarao u spisak za egzekuciju.

Kad se graðanin ViletÈ pojavio ñ ranije nego obiËno i nestrpqiviji nego obiËno ñ Chaudet je posledwe ime u spisak upisivao. Sudija ga bez reËi zgrabi i istrËa iz kance-larije. Popier i Chaudet se pogledaöe s olaköawem. Chaudet i znoj s Ëela obrisa. Popier to ne uËini. Imao je sitno, mröavo telo koje nije ispuötalo vodu. Nije je ispuötalo iako mu se ponekad Ëinilo da je od we i saËiwen. Da, osim vode, u sebi niöta drugo i nema.

UveËe, u potkrovqu Palate pravde, odakle se Pariz mogao gledati a da se Revolucija ne vidi, odakle je sve imalo tamne, nepokretne, umirujuÊe obrise ravnoduönosti, pre nego öto su mu sustanari na spavawe doöli, sede na madrac, poloûen preko dasaka, i iz xepa izvuËe ostatak ruËka da ga pojede za veËeru. Bio je uvijen u hartiju. UËini mu se poznatom. Ispravi je dlanom jer beöe zguûvana i sirom umaöÊena. Naûe se nad sveÊu i proËita:

ÑU ime francuskog naroda...ì

ReË beöe o siromaönoj preqi, po imenu Germaine Chutier, koja je pred rodoqubivim svedocima izjavila da joj u ûivotu najviöe nedostaje le roi, kraq. Na sudu se branila tvrdwom da je kazala le rouet, vreteno. Sud je stao na stanoviöte da je jednoj preqi kraq potrebniji od vretena i osudio je na smrt. Danas je trebalo da plati vernost kraqu. Ali, umesto pod giqotinom, leûala je u slami Conciergerieje, doboko ispod svog nevoqnog spasioca, graðanina Popiera, i spavala, sawajuÊi vreteno s kojim bi joj ûivot bio boqi nego s kraqem.

F SADRéAJ

734		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Na vreme Ëu ûagor u hodniku i hartiju strpa pod pokrivaË. U sobu uðoöe pisari Chaudet i VernÈr. VraÊali su se iz Palais Royala. Bili su puni puncha, devojaËkih mirisa i priËe. Robespierre je odrûao govor u Konventu. Nije spomiwao imena. Govorio je o naËelima. Moûda Êe pisarnica ovih nekoliko dana imati i neöto mira. To je bilo miöqewe Chaudeta.

ñNe verujem ñ rekao je VernÈr. ñ Govorio je i

Vergniaud.

ñLepo je govorio.

ñSuviöe lepo.

ñäta ti misliö, Popier?

Popier nije odgovorio. Mislili su da spava.

A spavala je preqa Germaine Chutier, u Conciergerieji, duboko pod wim. Popier nije spavao. Celu noÊ je probdeo da, skriven ispod pokrivaËa, presudu iscepa, pa je, komad po komad, pojede.

Tako je graðanin Jean-Louis Popier, pisar Revolucionarnog tribunala, pojeo prvu smrt.

Pred zoru zaspa i usni giqotinu. Kako je nikad nije video, imaðaöe oblik golemog gvozdenog vretena. Kraj crnog kotura stajao je krvnik s kapuqaËom preko glave. Kad se drvenim skalama na postament uspe, vide da to nije Sanson nego neka ûena. Ona skide kukuqicu i on poznade Germaine Chutier, prequ koja je kraqa pretpostavqala vretenu, iako ni wu nikad nije video. Na licu joj se ne opaûaöe ni zahvalnost, ni sauËeöÊe. Pruûi prema wemu mröave, krvave, od prediva izbrazdane ruke.

Odnekud, umesto doboöa, koji su potmulom lupom pratili sva pogubqewa, Ëu tanak,

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	735

melodiozan zvuk frule. Pesma je bila vesela, pa i drska, malo je prizoru odgovarala.

Prenu se u znoju i umokri, ispustivöi dosta od vode koja ga je godinama u Ëvrstom stawu drûala.

1.Fructidora, 18. avgusta 1793. sedeo je za stolom i u Protokolu crnim mastilom izvlaËio rubrike koje Êe ispuniti iduÊeg meseca. Nije mislio o onome öto je juËe uËinio. Bio je to jedini naËin da preûivi strah i zadrûi neöto vode u sebi. Ali kad mu oko podne donesoöe danaöwe presude, veÊ prvo ime, vaqda öto je i to bila ûena, izazva u wemu sliku Germaine Chutier.

Preqa je sedela na slamom zastrtom kamenom podu Conciergerieje i po ko zna koji put nekolicini posledwih plemiÊa objaöwavala svoj sluËaj. Nije rekla le roi!. Rekla je le rouet! Trebalo joj je vreteno! Nije trebala kraqa! äta Êe, kojeg vraga, woj kraq? Od wega nije mogla ûiveti. Od vretena moûe. I zato ga je od Revolucije oËekivala. Vreteno, a ne kraqa! A evo öta je dobila! Zar je zato drala grlo na galerijama Konventa, traûeÊi smrt za Louisa Capeta, koga su neprijateqi naroda hteli da spasu, koji i woj nisu davali weno vreteno?

Oseti radost, jaËu od straha, öto je za tu sliku odgovorna wegova nepaûwa.

Kojim je putevima tog letweg dana iöla Popierova misao da od nepaûwe, öto ga ispuwavaöe grozom ali i zadovoqstvom, uz obilno znojewe i povremeno mokrewe, stigne do Ëina milosrða, u kome Êe se groza, strah, zadovoqstvo, Ëulna sreÊa, pa i sva wegova praûwewa izmeöati u bunilo, niko ne zna. Niti je vodio dnevnik niti je to iko od wegovih usmenih biografa pokuöao da utvrdi.

F SADRéAJ

736		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Wima, uostalom, ovakve bizarne rekonstrukcije nisu bile potrebne. Za wih je Jean-Louis Popier bio neprijateq Revolucije joö od wenog poËetka.

U posledwim verzijama pisarevog ûivota, kada je homeridska maöta izvitoperila ili potpuno izbrisala iz wih i ono malo verodostojnih Ëiwenica, u tanËine se opisuje kako je, 1792, o Septembarskom pokoqu, spasavao qude, najpre iz La Force, a potom, kako je priËa u zamahu dobijala, i iz drugih tamnica ñ Ch‚telet, SalpÍtriËre i

Conciergerie. U tim apokrifima nije bilo nikakvog razvoja, pogotovu neoËekivanosti öto prate Ëinove na granici sumanutosti.

Sve su, dakle, pretpostavke, dozvoqene, ma koja da Êe poterati priËu daqe.

Moûemo reÊi da ga je utvara Germaine Chutier, pavöi preko imena ûene bez lika koja Êe danas umreti, na Ëudesno delo pobudila. Mogao se u wemu prenuti oseÊaj samilosti, uspavan sporednoöÊu, pa i nevinoöÊu svog udela u mehanizmu Terora. Moûda je i inata bilo, prkosa anonimnog i neduûnog prema sudbini koja ga Ëini sauËesnikom giqotine, suizvröiocem Ëinova o kojima su odluke donosili drugi.

Mi ne znamo kakva su bila Popierova verska oseÊawa, da li ih je uopöte gajio, pa tim putem, koji bi olaköao razumevawe wegovog postupka, ne smemo iÊi. Joö mawe pretpostaviti da je Ëitao

Jean-Jacquesa Rousseaua i od wega saznao kako su qudi po prirodi dobri, nesposobni da smisle giqotinu, a zlim ih Ëini i giqotine izmiöqa rðav naËin ûivota kojim su prinuðeni da ûive.

Sve su pretpostavke dozvoqene, nijedna dovoqna da objasni kako se neugledan pisarËiÊ, u

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	737

crnom pohabanom ûaketu, sedeÊi u predvorju Straönog Suda Revolucije, okruûen podozrewem, nepoverewem, sumwom, strahom ñ nerazdvojnim pratiqama opöte revolucionarne budnosti ñ i sam od zebwe oduzet, usudio da ûdere wegove presude, samovlasno da opoziva i suverenu voqu naroda, i prirodan tok revolucionarne pravde, i odluke jaËih i mudrijih od sebe.

A to je slika koju pokuöavam Ëitaocu da doËaram.

Avgustovsko sunce pisarnicu Ëini jasnom do providnosti. Svi su u koöuqama, osim graðanina Popiera. On je u crnom ûaketu. Kaput Êe sakriti ukradenu presudu. Znoji se, avaj, viöe nego öto i kaput na ûezi zahteva. Stalno u nuûnik trËi. I ranije je oseÊao vodu u sebi, ali ni pomislio nije da je ovoliko ima. Na sreÊu, ni najspretniji ûbiri Odbora javne bezbednosti ne mogu razlikovati znoj od vruÊine i onaj od straha. (Napredne nauËne teorije spontanih refleksa u policiji joö nisu u modi.)

Svi su vrlo zaposleni. Spoqa se Ëuje ûamor naroda koji se okupqa ispred gvozdene balustrade Palate pravde da doËeka taqige sa osuðenicima. Iako je zasedawe zavröeno, iz sudnice dopiru mukli glasovi. Upravo je istrËao sudija Paleter, koji u presudi na Popierovom stolu hoÊe neöto da proveri ñ ta je, sreÊom, joö tu! ñ uöao je nakratko i

Fouquier-Tinville, i on je neöto hteo, Popier nije sposoban da razabere öta Drûavni tuûilac traûi, nekoliko je znojavih Nacionalnih gardista galameÊi minulo sobom, a video je i bledo, napeto lice BarËrea iz Odbora javnog spasa, i sve se to zbiva u isto vreme, u koömarnom polusnu,

F SADRéAJ

738		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

nerazumqivom prepletu nejasnih slika, haosu suparniËkih oseÊawa, tako da i ne zna kako mu se presuda ûene, öto je iz dubine tamnice, kao iz moËvare pamÊewa, izvukla prequ Germaine, veÊ zguûvana naöla u ruci, a ruka pod kaputom.

Natrag se nije smelo. Nikom ne bi uspeo da objasni bedno stawe presude. A u xep je gurnuti nije se usuðivao. Vröeni su iznenadni pretresi. Vidqivog povoda nije bilo. Nikad nije naðeno neöto Ëemu ovde nije mesto, niti je nedostajalo iöta od onog öto je ovde moralo biti. Povod je bio u revolucionarnoj budnosti, a weni su putevi nedokuËivi.

Desnom rukom zavodeÊi presude u Protokol, Popier je levom od ukradene otkidao parËe po parËe, smotreno parËad u usta trpao i, poöto bi ih pod jezikom ovlaûio, gutao ih je, pa ruku pod kaput po nov zalogaj vraÊao.

Tako je graðanin Jean-Louis Popier, pisar Revolucionarnog tribunala Velike francuske Revolucije, pojeo i drugu smrt.

I prvu svojom voqom.

Papir ne beöe neukusan kao sinoÊwi, mastilo ga nije teralo na povraÊawe. Obe tvari imale su sada sladak ukus wegove voqe.

Na treÊu presudu Ëekao je ceo avgust.

Od preqe Chutier nije se plaöio neprilika. Wen je zavrtaw, wena krivica niötavna. Da li je ûiva ili mrtva, nikoga nije briga. Ali presudu druge ûene ni pogledao nije. NadahnuÊe ga je ponelo pre nego öto ga je zaötitilo razumom i s wenim se zloËinom upoznao. Mogla je biti osoba Ëije preûivqavawe nikome neÊe ostati nezapaûeno.

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	739

Nije, dakle, sluËaju smeo pustiti da bira qude Ëiju Êe presudu pojesti. Svaku je, naroËito generalije osuðenika i wihov zavrtaw, morao prouËiti. (Kasnije je shvatio da je dovoqno ime. Wemu je uvek sledio odgovarajuÊi zavrtaw. Ime ga je i odreðivalo. Zavrtaw beöe skriven u svaËijem imenu. Kao anagram. Sud ga je tek vidqivim Ëinio.) Osuðenike je vaqalo birati iz anonimne veÊine, koju niko nije poznavao, za koju se niko nije brinuo.

Utoliko mu je veÊe zadovoqstvo priËiwavalo öto se brine on.

TreÊa, avgustovska presuda, odnosila se na

Moulina, piqara iz Faubourg Saint-Antoinea, Ëijem su prijatequ Monnardu, takoðe piqaru, na zboru Sekcije krËala creva. Pascal je fenomen nazvao ÑGlasom revolucijeì, ali kad je to miöqewe Moulin ponovio, buduÊi da nije bio filosof i da mu budalaötine nisu bile posao, uhapsili su ga i osudili na smrt. Iz presude se videlo da ga je prijavio rodoqub Monnard. Popier se razgnevi i ovu presudu izabra sebi za ruËak. Da li je neprijateq naroda Moulin ûiv, moglo je zanimati jedino rodoquba Monnarda. Ali su rodoquba Monnarda, uhapöenog zbog druge krivice, giqotinirali pre tri dana.

Zakon o Sumwivima, proglaöen na pragu

Sansculottides, pet bezgaÊanskih dana, pre nego öto Êe se uÊi u revolucionarni septembar, nazvan

VendÈmiaireom, doneo je Popieru joö viöe zvaniËnog posla, ali i olaköawa u nezvaniËnom. ToËak Terora vrtoglavo se zaoöijao. Broj suðewa je rastao, stvarajuÊi u pisarnici Tribunala pijaËni meteû, u kome je liËne intervencije u revolucionarno pravosuðe bezbednije obavqao. Ni

F SADRéAJ

740		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

najûeöÊi rodoqubi meðu kolegama, posetioci Jakobinskog kluba, omutaveli od drawa noÊu, nisu dawu stizali da, povrh sluûbene, savesno obavqaju i prvu graðansku duûnost. Od notirawa veÊ otkrivenih narodnih neprijateqa nije se imalo vremena za motrewe na one joö prikrivene. Tako je Popier, blagodareÊi poveÊawu broja presuda, uspeo da poveÊa broj qudi koje je spasao, paradoks za koji sumwamo da ga je bio svestan.

Ali, nikad viöe od jedne glave dnevno. I nikad u procesima u kojima je Revolucija sudila sebi. Na optuûeniËkim klupama sedeli su tada weni tvorci i sauËesnici, suviöe poznata i slavna imena da ih saËuva Popierov neobiËan apetit.

Razlog je, razume se, bio strah da pri takvom pokuöaju ne bude otkriven, ali mi smemo ostavqajuÊi ga za iduÊe poglavqe, pretpostaviti i drugi, bez koga priËa neÊe imati pravu temu.

16. oktobra 1793, VendÈmiairea, upisao je u svoju Kwigu ime bivöe francuske kraqice, Marie-Antoinette, koja se narodu zamerila, upuÊujuÊi ga da, u odsustvu hleba, jede kolaËe. (Tek mnogo kasnije je ustanovqeno da time niöta rðavo nije mislila. U vremenu ancien rÈgimea pariski su pekari, kad hleba nije bilo, za istu cenu morali prodavati kolaËe.)

31. oktobra 1793, u Brumaireu, uneo je u Protokol dvadeset i jedno ime cveta Gironde, koji su se u to doba zvali Brissotinci, i bili Revolucionarna vlada pre nego öto su postali Kontrarevolucionarna zavera; meðu wima Brissota, Vergniauda, ValazÈa i GensonnÈa.

8. novembra 1793, u Brumaireu, takoðe zaveo je u Protokol gospoðu Roland, koja Êe prethodne noÊi

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	741

zapisati: ÑPrirodo, raöiri ruke! Boûe pravde, primi me! U trideset devetoj godini!ì

24. marta 1794, u Germinalu, dodao je Kwizi HÈberta i devetnaest drugova. Popier nikad nije izaöao na prozor da gleda tovarewe osuðenika u dvokolice, ne ode ni ovog puta, ali je u iskuöewu bio. Od kada su, pevajuÊi La Marseillaiseu, federalci, koje su izvesni graðani zvali Ñstubovima slobode i otaxbineì a izvesni Ñoloöem öto su ga ispovraÊale robijaönice Genove i Sicilijeì, u Pariz uöli, takvu buku nije Ëuo. Narod je najboqe prijateqe u smrt ispraÊao s veÊim oduöevqewem nego svog najveÊeg zlotvora, Louisa XVI, kad su ulice Êutale i Ëuli se samo potmuli doboöi Nacionalne garde.

5. aprila 1794, Germinala, jedanaest dana kasnije, upisa i najveÊeg meðu wima, tvorca Tribunala koji ga je osudio, Georgesa Jacquesa Dantona. Danton je svoju sjajnu odbranu vikao u uöi Pravdi. Ali revolucionarna Pravda nije bila slepa. Ona je videla neprijateqa. Ona je samo za wih bila gluva.

Ali, izmeðu 24. marta i 5. aprila godine 1794, u tih jedanaest dana, dogodio se u ûivotu graðanina Jean-Louisa Popiera preokret od nesagledivih posledica po wegovu sudbinu i ovu priËu. Ispravnije je, u stvari, reÊi da se posledica preokreta ispoqila izmeðu HÈbertovog i Dantonovog pogubqewa, a da se preokret zbivao postepeno, poöto je pojedena i svarena presuda piqara Moulina.

Izbor presude koja Êe se progutati nije uvek bio jednostavan. Ukoliko su upornije i okrutnije uniötavani, neprijateqa je bilo sve viöe. Kada su

F SADRéAJ

742		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

aristokrati istrebqeni ili emigrirali, neprijateqi se preseliöe meðu graðanstvo, pa potom i u narod odoöe. Pod giqotinu stupiöe seqaci, zanatlije, trgovkiwe, sluge, kurve, pa i prosjaci. Wihovi zavrtwi nisu omoguÊavali spontan izbor. Sve su krivice izgledale i podjednako male, podjednako besmislene, podjednako nepravedne. VeÊina je imena dopuötala nadu da preûivqavawe presude niko neÊe primetiti.

»iju presudu za gutawe izabrati?

IzreËenu nad bogaqem koji se ûalio da je za kraqevstva prosjaËewem boqe zaraðivao ili onu koja je staricu slala u smrt zato öto je govorila kako joj je u mladosti bilo lepo, mladosti öto se, na nevoqu, podudarala s vladom Louisa XV, kada je svim poötenim qudima moralo biti ruûno?

Koga spasti, koga seËivu giqotine prepustiti? Popier je besane noÊi provodio o nemoguÊem izboru razmiöqajuÊi. Nije li pogreöio? Da li je vaqalo bogaqevu presudu pojesti, a staricu na giqotinu poslati? U reËi poslati muka je i poËivala. Proizlazilo je nekako da qude na giqotinu on öaqe. U svakom sluËaju, onog od dvoje osuðenika Ëiju je presudu mogao pojesti, a pojeo je

nije.

Spasao je staricu.

San je posvedoËio da je nespokojstvo osnovano. Bogaq je u snu stajao ispod giqotine koja je opet imala izgled metalnog vretena, preko glave je nosio kapuqaËu xelata, i kad se do wega uspeo, krvavim mu je patrqcima pomogao da na tribinu stupi. A frula nevidqivog sviraËa i sada se Ëula.

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	743

Bunilo ga je jedino öto je u prvom snu pod fantomom giqotine stajala Germaine Chutier, ûena koju je spasao, a sad bogaq Pierre, Ëovek kojeg nije spasao. Kao da je san, bar wega öto se tiËe, oba postupka izjednaËavao. Razlika je moûda bila u tome da ga je Chutier ubijala nehotiËno, Ëistom moguÊnoöÊu da zbog we bude otkriven, a bogaq Pierre iz puke odmazde.

Od tada se u nejasnim predmetima prepuötao kocki. Nasumce je birao cifru do koje Êe brojati, zatvarao oËi, i, premeötajuÊi kaûiprst s jedne na drugu presudu, od onih, naravno, öto su u obzir dolazile, s posledwom cifrom oËi otvarao. Jeo je presudu na kojoj bi prst zatekao.

Boqe se oseÊao, dubqe spavao, mawe vodu ispuötao.

Olaköawe, na ûalost, nije trajalo. Izmeðu starca koji je gunðao protiv skupoÊe i mladiÊa öto se ûalio na besposlicu, kocka je za ûivot izabrala starca. Pobunio se i progutao mladiÊevu presudu. OËekivao je starca u snu. VeÊ ga je video kako mu ispod vretena giqotine pruûa krvave ruke. Doðe mladiÊ i on mu pomoûe da pod sekiru legne.

Razumede poruku. Nema prava da slepom sluËaju prepuöta moÊ koju mu je Bog dao. Za svoj izbor, ma kakav bio, s‚m mora odgovarati.

Onako kako su Robespierre, Danton, Marat odgovarali za svoj.

Izboru Êe posvetiti ozbiqniju paûwu nego do sada. On ne sme biti mehaniËki. Ni sluËajan. Pogotovu zavisiti od straha i gledati da se öto pre obavi, jedna da se od dve odabrane presude öto brûe saûvaÊe. Ko odluËuje o ûivotima bliûwih, mora znati zaöto jedan zaötiÊuje, drugi smrti

F SADRéAJ

744		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

prepuöta. Mora o osuðenicima znati viöe nego öto saopötava ötura presuda, zainteresovana samo za zavrtaw, wihovu kontrarevolucionarnu krivicu, ni najmawe za ûivot i wihove qudske vrednosti. Kad mu se veÊ pruûa prilika za neko dobro, nije li uputno da ono bude i razumno, da u ûivotu ostavqa öto je ûivota vredno, öto Êe ga vrlini posvetiti, a ne zloupotrebiti?

Nije li korisnije pojesti presudu obuÊara Rigouta, koji je opsovao predsednika svoje Sekcije, pa je to protumaËeno kao vreðawe otaxbine, nego onu wegovog imewaka, lopova Rigouta, koji je tom predsedniku ukrao kesu livara, pa je i to proglaöeno napadom na otaxbinu?

Uostalom, zar on tako veÊ ne postupa? Nikad nije uniötio presudu nekog revolucionara. Ravnoduöno je u Protokol zaveo sve Besne i HÈbertiste. To su, razume se, bila poznata imena, bojao se da Êe ga wihovo preûivqavawe odati, ali i meðu wima se mogao naÊi zalutali bednik, za Ëiju se sudbinu niko neÊe raspitivati. A ni wega nije spasao.

Pravio je, dakle, izbor, iako ga kao takvog nije prepoznavao. »inilo mu se da ga odreðuje strah. A zahtevala ga je i savest. Behu to qudi koji su druge na giqotinu slali, slali ih sve do posledweg trenutka, sve dok i sami pod sekiru nisu legli. Nisu zasluûivali sauËeöÊe. Zavrtaw im je bio i suviöe veliki. I nije poËivao u Fuoquier-Tinvilleovoj besmislenoj optuûbi, veÊ u wihovom ûivotu.

Na ûalost, o osuðenicima na smrt jedva je öta znao. NajËeöÊe ni kako izgledaju. Iako su odrûavana u susednom holu, suðewima nije

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	745

prisustvovao. Osim goropadnog Dantona, nijednog nije Ëuo. Izvesne je, naravno, sretao u pisarnici, pre nego öto su postali kontrarevolucionari, dok joö revolucionari behu, ali poöto su revolucionari bili, za spasewe nisu u obzir dolazili i nisu ga interesovali.

MuËen neobaveötenoöÊu koja mu je oteûavala izbor, pa ga ponekad sumwivim, Ëak i pogreönim Ëinila, doðe na pustolovnu misao, neprikladnu povuËenoj prirodi. Kancelarija Tuûbe pripremala je proces grupi zaverenika protiv Republike, koji su bili toliko veöti i oprezni da se meðusobno ni poznavali nisu. Iz spisa izabra dvojicu najneznatnijih, obuÊara Rigouta i kradqivca Rigouta, mada je mogao uzeti bilo koga, svi behu podjednako nepoznati, i mada se Ëinilo da se izbor po sebi nameÊe, da je pravednije spasti obuÊara nego kradqivca. No, Popier je hteo da potvrdu za svoje naËelo dobije baö na primeru u kome je liËni izbor u korist obuÊara Rigouta veÊ uËinio.

Misao beöe jednostavna i uzbudqiva. Viöe, u stvari, uzbudqiva nego jednostavna. Trebalo je otiÊi u kraj u kome su ûiveli i kod suseda se o uhapöenicima raspitati. Za obuÊara Rigouta bilo je to srazmerno lako. U tuûbi, koja Êe, ako se ne umeöa, uskoro postati presuda, a odmah zatim i umrlica, pisalo je gde stanuje. Ali za lopova Rigouta niöta nije pisalo.

Jedne se veËeri, po zavröenom poslu, umesto u potkrovqe na spavawe, uputi predgraðu

Saint-Antoine.

F SADRéAJ

746		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Bio je mlak, pquskom ovlaûen jesewi sumrak, tek proûet ûutilom prvih fewera. Vazduh je gust, teûak za disawe. Perika se opuöta. Za visoke potpetice hvata se liöÊe, noga, od sedewa ukoËena, klizi u stranu. Ali, kosa, kaldrmisana uliËica, u kojoj ûivi Rigoutova porodica, joö je puna sveta. Taj svet razgovara, Ëuje i o Ëemu. Dovikuje se, smeje, Ëuje i ñ Ëemu.

A on je posledwi smeh sluöao kad je sudija Belleville s velikim darom zapaûawa opisivao kako su nekom Besnom na gubiliötu spale pantalone. Sedeo je u Palati pravde, kao u mrtvaËnici, u mrtvoj kancelariji, nad mrtvaËkim Protokolom i zamiöqao da je i Pariz umro, da je mrtav koliko je to bio on, da se wegovim ulicama ne Ëuje niöta osim ökripe osuðeniËkih dvokolica, bubweva doboöa Nacionalne garde i fijuka gvozdene bradve.

A Pariz je ûiveo! Pariz je uûivao! Pariz se smejao!

Oseti gorËinu, pa i umerenu netrpeqivost, prema svim tim qudima koji su wemu, Jean-Louisu Popieru, prepuötali da misli o giqotini, a oni, izgleda, ûiveli kao da je nema, kao da Êe veËno ûiveti.

Porodici se neÊe obraÊati. Ona Êe biti pristrasna. ReÊi Êe mu da od wihovog Rigouta boqeg Ëoveka nema, da je wegovo hapöewe teöka, besmislena greöka. RaspitaÊe se kod suseda, drugih zanatlija iz ulice. Oni Êe mu o obuÊaru Rigoutu dati verodostojnija obaveötewa.

ZaprepaöÊen je bio kada je spoznao koliko se prevario, a uplaöen kad shvati kakvu bi greöku poËinio da se o obuÊaru nije raspitivao nego ga izabrao samo na osnovu svojih graðanskih

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	747

predubeðewa. Prema opötem sudu, Rigout beöe najveÊi nevaqalac u kraju. Niko za wega ni jednu jedinu lepu reË nije imao. Niko u wegovoj nevoqi sauËestvovao. Svi behu sreÊni öto su ga se oslobodili.

Zbuwen ovolikim neprijateqstvom Ëak i obuÊarevih najboqih prijateqa, premda nije nameravao, poseti Popier i optuûenikovu porodicu. Ona je o Rigoutu imala gore miöqewe i od suseda. Toliko rðavo da izrazi spremnost, ako je pozovu, protiv wega na Tribunalu svedoËiti.

Popier se, zbuwen, povuËe i ode da pod mostovima Sene potraûi poznavaoce drugog Rigouta, ne oËekujuÊi da o kradqivcu Ëuje iöta povoqno, oËekujuÊi, u stvari, da ostane bez oba izabranika, bez ijedne presude za sutraöwi ruËak.

Joö jednom se prevari. Lopovi pod mostovima Sene govorili su o svom Rigoutu samo najlepöe.

Vrativöi se u potkrovqe Palate pravde, oËisti cipele od liöÊa, osuöi vlasuqu, pojede parËe sira, svuËe se, pokri Êebetom preko glave, i probde noÊ.

Teöka beöe, najteûa posle one u kojoj je saûvakao prvu presudu. Ali se isplatila. U zoru imaðaöe spreman odgovor. Znao je kako Êe izabrati izmeðu obuÊara i lopova Rigouta.

ObraÊati se za pomoÊ qudima nije vredelo. Stvarnost Êe uvek sluûiti onome ko je opisuje i uvek biti drukËija. U jednoj Êe obuÊar Rigout biti zao, u drugoj bi, da je za lutawe po predgraðu i istragu imao viöe vremena, moûda i dobar postao. U jednoj Êe lopova Rigouta hvaliti, u drugoj kuditi. Kako se onda izmeðu wih odluËiti?

F SADRéAJ

748		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

OËigledno je da se pomoÊu nepouzdanih i promenqivih Ëiwenica pravedna odluka ne moûa doneti. Ona je mogla leûati samo u wemu, u wegovoj inspiraciji, wegovom instinktu... (Filosof bi govorio o slobodnoj voqi, ali Popier nije bio filosof, pa je veÊ tada mislio na neku vrstu Êefa, samo mu nije znao ime.) Ko moÊ priteûava, mora pre svega u sebe, u sopstveni sud poverewa imati. Ni Fouquier -Tinville nije tuûio na osnovu Ëiwenica nego svojih revolu-cionarnih nagona. Tuûbe su, doduöe, mahom bile pogreöne, u najmawu ruku preterane, neprikladne zavrtwu, ali je moÊ Drûavnog tuûioca Revolucionarnog tribunala bila neöto sasvim drugo od wegove. Ona je ubijala, wegova oûivqavala.

Kad mu, oko podne, donesoöe presude obuÊara i lopova Rigouta, ne nalazeÊi u sebi inspiraciju koja bi ga opredelila, obojicu u Protokol upisa, i ruËak, posle duûeg vremena prvi put, pojede bez gorkog zaËina mastila.

Oseni ga tuga öto tog dana nikog nije spasao, kako se zarekao, ali se oseÊaj krivice posramqeno povuËe pred sveöÊu da mu moÊ nameÊe odgovornosti koje zahtevaju i liËne ûrtve.

PriËa je ostavila Jean-Louisa Popiera 24. marta, Germinala, da u Sudski protokol upisuje na smrt osuðene HÈbertiste, kao preplaöenog Ëoveka, svesnog opasnosti kojima se izlaûe; ostavila ga je usukanog, ispijenog, modrog od probdevenih noÊi, posveÊenih razmiöqawu o juËeraöwem ruËku i strahu od nedoumica sutraöweg; ostavila ga je neobrijanog, zapuötenog, u potpunoj nebrizi za izgled, i usredsreðenog na wegovo delo; ostavila ga

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	749

je, najzad, usplahirenog, unezverenog, na pragu ûivËanog sloma.

DoËekuje ga, na mesec dana posle 5. aprila, Germinala takoðe, i zavoðewe Dantona i drugova u Protokol, kao drugo biÊe. Joö je smotren, zna da Êe ga i najmawa omaöka koötati glave, ali nije preplaöen. U svakom sluËaju, mawe strahuje nego u poËetku. Kao da veruje da do hapöewa ne moûe doÊi, Ëak i ako pogreöku napravi. Pa i da uopöte ne moûe pogreöiti.

To povoqno utiËe na wegov izgled i drûawe. Nije viöe bled, ispijen, izmrcvaren. Za ondaöwe prilike Ëak i dobro deluje, premda se hrani kao i drugi, ne raËunajuÊi mastilom natopqenu hartiju öto je svakodnevno guta. Koliko mu plata dopuöta, upadqivu paûwu obraÊa na spoqaöwost. Liöava se jela da nabavi komadiÊ odeÊe koji Êe ga razlikovati od neuredne ruqe pisara oko sebe. S utegnutim modrim ûaketom, zamenom za pohabani crni kaput, iz Ëijih rukava lepezasto vire okrajci koöuqe, buhavim belim ûaboom, belim dokolenicama i plavom perikom koja je pripadala nekom pogubqenom aristokrati dovröava promenu izgleda öto verno prati promenu u wemu.

Jer, dubqe od svega mewa se wegovo drûawe. Nestaju zgrbqena, kamiqa leða, po kojima se u sudskim hodnicima prepoznavahu pisari. Kratkovide oËi, upropaöÊene lojanicama, dobijaju naoËare metalnih okvira, okruglih okana, i hladnu oötrinu unutraöweg pogleda, sposobnog da prodre i tamo gde pravi ostaje bespomoÊan. I ranije je bio povuËen, uzdrûan. I sada je. Samo na drugi naËin. Dok je pre preobraûaja zakopËan bio kao

F SADRéAJ

750		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

neko ko osim nemoÊi nema öta da krije, sada je to kao neko ko moÊ neÊe da pokazuje.

NeÊe da pokazuje, ali je poseduje. Poseduje i oseÊa. Svim svojim biÊem.

Promena nije mogla ostati nezapaûena. U svakom drugom vremenu okolina bi traûila objaöwewa, i kada ga u druötvenom statusu, koji je ostao neizmewen, ne bi naöla, kada bi svako drugo razumnije tumaËewe propustilo da je objasni, proglasila bi ga Êaknutim i smejala mu se. Ali je u Revoluciji sve moguÊe. Da nije, ne bi bila moguÊa ni ona. Nije li od smeönog provincijalca iz Arrasa postao Robespierre? I ko je bio Danton pre Prevrata?

Ne liËi li taj Popier s modrim ûaketom, plavom perikom, okruglim naoËarima i krutim, nepristupaËnim drûawem sve viöe na Nepodmitqivog?

Da, do vraga, zaista liËi!

Primetio sam ja to odavno i pitao se kako se usuðuje.

Ne bi da ne moûe. Ne, ne bi.

A poöto moûe...

Poöto je mogao, poËeöe da ga se plaöe. U poËetku, osim u drûawu, koje nije dolikovalo ni zanimawu ni rangu, a ni Popieru kakvog su poznavali, stvaran razlog strahu nije postojao. Ubrzo postade neophodan. I naðen bi u opötem ubeðawu da je Popier tajni poverenik Odbora javne bezbednosti. I ovde su se revolucionarni obiËaji razlikovali od manira ancien rÈgimea. Nekad se policijski ûbir prezirao i izbegavao. Sada se za wegovo druötvo otimalo. Izbegavawe baöe opasno,

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	751

jer je bilo sumwivo. Vrlina nema Ëega da se plaöi, besedio je Robespierre, nevinost je zaötiÊena. I zato su oni koji su se Popiera najviöe bojali najviöe za wegovom blizinom ûudeli.

Sam Popier malo je öta od promene u oseÊawima Kancelarija osetio. Ni dok je bio bedni zapisniËar smrti, nemoÊan da u wenom toku iöta mewa, qudi mu nisu nedostajali, niti je zbog usamqenosti patio. Sada, kad je moÊ posedovao, kad joj svrhu naðe, kad misiju imaðaöe, nedostajali su mu joö mawe. Nametqivce da obeshrabri, postade nepristupaËniji. To pojaËa wihov strah, te bivahu sve nametqiviji.

Da li je znao da na Robespierrea liËi? Da li je sliËnost sluËajna posledica unutraöweg preobraûaja ili teûwa moÊi da se na moÊniji uzor pozove? Da ga ñ ako maöti na voqu pustimo ñ parodira, da se iz tajne svog dela, delu onog drugog ruga?

Ne upuötajmo se u besplodne pretpostavke koje priËu o Jean-Louisu Popieru zavode na stranputice mimesisa. Preuzeli bismo obavezu da sliËnost do posledica dovedemo. JamaËno bi nam se uËinilo da najveÊu dramsku virulenciju ima susret originala i kopije, Maximiliena Robespierrea i graðanina J.-L. Popiera (Ëime se izneverava istorijska istina da, pre suðewa, Robespierre nikad nije posetio Revolucionarni tribunal, od Ëije je slepe efikasnosti toliko zavisila vladavina Vrline). Da li se Voða uûasava groteskne verzije za stolom, na kome se vodi najverniji zapisnik wegove utopije? Da li wen neverni zapisniËar, graðanin Popier, odoleva iskuöewu da svoju priËu dovede do homeridskog kraja ñ jer on veÊ je duboko u drugom

F SADRéAJ

752		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Popieru, svesnom svojih moÊi ñ i kako to izvodi? Zapali bi u grdne komplikacije duûne da se razreöe slawem naöeg Robespierrea, graðanina Popiera, na giqotinu, pod koju svakako, kao kontrarevolucionar, spada, ali ne pre vremena odreðenog ovom istinom o wemu.

Viöe nas brine öta se u wemu nego öta se s wim dogaða.

äta se, dakle, u wemu dogaða?

Videli smo ga kako ûeli da se odgovornosti otrese i prepusti je kocki. Kad ga ona nepravednim odlukama razoËarava, prihvata se izbora. Pokuöava da ga zasnuje na uoËqivim razlikama u vrednosti dva ûivota. Lakonske biografije u presudama nisu od pomoÊi. UpuÊuje se onima koji kandidate najboqe poznaju. Ni oni ne pomaûu. Dovode ga u joö veÊu zabunu. ObraÊawe takozvanim realnostima ûivota ubeðuje ga da one ne postoje, da su wihove Ëiwenice nepouzdane i da se na wima ne moûe doneti zdrav sud. Opet je sam, ali svestan da drukËije i ne moûe biti. MoÊ je uvek sama. Za savetnika ima ona samo sebe i neograniËenu veru u svoje pozvawe. Otada se oslawa iskquËivo na vlastiti sud. U poËetku sledi taj sud Razum, wegovo oseÊawe Pravde, u neku ruku celo Popierovo ûivotno iskustvo. Ali, seÊawe na sluËaj Rigout ne izumire. Onda ga zamalo nije obmanulo poverewe u tuð sud. Sada se plaöi da ga ne obmawuje vlastiti. Ni on nije osloboðen zabluda. Donosi se na osnovu nekoliko ötedqivih podataka u presudama koje bira Fouquier-Tinville. Ko jamËi da su istiniti? Germaine Chutier je jamaËno ûudela za dobrim vretenom, ne za dobrim kraqem, a da se nije umeöao, smakli bi je kao ubeðenog rojalistu.

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	753

»emu, dakle, za pomoÊ da se obrati? Sve je probao. Niöta mu pomoglo nije. NiËeg nije bilo.

Bio je sam.

I tek kad shvati da se mora otresti predrasuda Razuma ñ kome su u Notre-Dameu odrûavana bogosluûewa ñ i prepustiti se nadahnuÊu, jer samo ih je ono liöeno, samo ono od razloga ne zavisi i raËunima ne podleûe, da zaboraviti mora sve öto je iz akata Tribunala o optuûeniku saznao, ma koliko malo to bilo, i suditi mu po voqi, onako kao öto deluje boûanska pravda, tek tada je mogao mirne savesti da spava, znajuÊi da Êe ga sutra, ma kakav izbor predstojao, sama moÊ nauËiti kako da postupi, i da Êe, ma kako postupio, izbor biti pravedan.

Otada je svakog dana Jean-Louis Popier oduzimao giqotini po jednu qudsku glavu. Mislio je samo dok ne bi eliminisao osuðenike koji nipoöto u obzir nisu dolazili, jer su bili poznati ili im krivice behu naroËite, a onda je prestajao da razmiöqa, poveravao se vidovitosti nadahnuÊa i mirno jeo presudu koju mu je ono izabralo.

Jer, nadahnuÊe nikad nije greöilo.

8. juna, u Messidoru 1794, odrûana je na Marsovom poqu svetkovina Najviöeg biÊa.

Bio je to jedini Popierov slobodan dan, jedini u kome nisu radili ni on, ni Revolucionarni sud, ni giqotina. Predvoðeni Fouquier-Tinvilleom,

Ëasnici i sluûbenici Palate pravde otidoöe na proslavu. Meðu wima je bio i graðanin Popier. U modrom ûaketu, s belim ûaboom, belim dokolenicama, plavom perikom i metalnim naoËarima okruglih okana, koje kao da behu i malo

F SADRéAJ

754 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

zatamwene, dostojanstveno je stupao na zaËequ sudske administracije.

Na Marsovo poqe nije stigao. Nije video kako prvosveötenik nove vere Maximilien Robespierre Bogu predstavqa Revoluciju, wen Konvent i wen narod. UluËivöi priliku, izvukao se iz sveËane povorke i uputio na Place de la RÈvolution. Hteo je da vidi maöinu smrti kojoj je mesecima otimao hranu. Sad je to smeo. Bio joj je dorastao. U snovima je imala oblik vretena preqe Germaine Chutier. Znao je da tako ne izgleda, ali kako uistini izgleda, nije mogao zamisliti uprkos iscrpnim opisima öto ih je Ëuo u Kancelariji suda.

Place de la RÈvolution prazan je, zasewen suncem. Pariz je na Marsovom poqu ili po tamnicama. Na sredini trga diûe se kostur tribine, pod Ëijim hladom drema oronuli Nacionalni gardist, oslowen na musketu. Giqotinu ne vidi. Pokrivena je crnom draperijom kao spomenik koji Êe se tek otkriti. NasluÊuje da ima oötar, gotski oblik, i da se pozadi produûuje u dasku, uz koju vezuju telo. Nije se od vretena mnogo razlikovala. Ne oseti razoËarawe öto je nije video.

Neki Jakobinac, uËenik Enciklopedista, opisao je giqotinu kao horizontalnu ravan s vertikalnim produûetkom, s koga se na Ëoveka spuöta trouglasti dodatak da mu pravougaoni deo tela odvoji od loptastog. A tako se moglo opisati i svako vreteno.

Vrati se u Palatu pravde i poðe u Dvoranu slobode, u kojoj je zasedao Revolucionarni sud. Ni ona ne naËini utisak. Osvetqavali su je izduûeni prozori, useËeni u kamen. Postavqene behu tri biste: Bruta, branioca rimske Republike, i

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	755

graðana Marata i Le Peletiera, branilaca francuske Republike. Ostalo behu stolovi, stolice, klupe. Na sredini za sud i tuûbu, s jedne strane za porotu, naspram we za braniteqa. Iza wega u öest stepenika reðale su se klupe za optuûene i zavröavale stolicom za prvog meðu wima. Na drugoj strani behu bankovi za svedoke, a iza ovih ograda koja je publiku odvajala od suda.

Izaðe, ne osetivöi nipta.

Hteo je da se spusti i u Conciergerieju. Odustade. Meðu zatvorenicima je bilo pedeset dvoje Ëije je pogubqewe odloûeno zbog svetkovine Najviöeg biÊa. Znao im je imena, iako presude joö nije zaveo. Mogao bi nekog od wih sresti i zapasti u teökoÊe öto ih je doûiveo s imewacima Rigout. Morao je ostati nepristrasan. Izvan privida stvarnosti. Iznad wenih upliva.

A i pitawe je da li bi ga straûa pustila. Vrati se u pisarnicu i ostatak praznika

provede u iscrtavawu rubrika u Protokolu. Kad se prenu, mrak se kao siva mahovina hvatao po golim zidovima i s ulice se Ëuo razdragan ûamor graðana koji se vraÊahu s venËawa Boga i Revolucije. Sve do PluviÙsea, Ëetvrte nedeqe januara 1795, o Kwizi se neÊe morati brinuti.

VeÊ posle nekoliko dana vide da je s predviðawem preuranio. Po hodnicima Palate pravde öapatom se poËe govoriti o kolebqivom poloûaju vlade i umerewaËkoj zaveri Konventa protiv Odbora javnog spasa. Robespierre se povukao iz javnog ûivota, nije odlazio ni u Skupötinu, ni u Odbor, a ni u Jakobinski klub nije svraÊao. PriËalo se da i nije u Parizu. Da je verovatno u

Ermenonvilleu, u poseti grobu Jean-Jacquesa

F SADRéAJ

756		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Rousseaua. HodoËaöÊe se u Palais Royalu smatralo prirodnim. Poöto se na smrt toliko oslawala, sada su Revoluciji samo grobovi mogli pomoÊi. Vesti o kraju Terora behu sve upornije. I najkrvoûedniji su listovi Trg Revolucije hvalili tiöim glasom. ÑFurije giqotineì, mahnite Jakobinke, koje su po ceo dan sedele na galeriji Konventa i, pletuÊi deci i gardistima Ëarape za zimu, zahtevale glave neprijateqa naroda, uÊutaöe. U Palais Royalu, uvek dobro obaveötenom, Dantonovim ubicama nije se davao ni jedan mesec. Narod se na pogubqewima proredi, dopuötajuÊi sebi kadikad i gnuöawe. Iz uöiju imuÊnijih graðanki nestaöe minðuöe u obliku patuqastih, bronziranih giqotina. Na ulici se viöe nije Ëula vesela pesma posveÊena pronalazaËu giqotine:

ÑEn rÍvant ‡ la sourdine

Jíai fait une machine,

Tralala, lala, lala, lalala, Lala, lalala,

Qui met les tÍtes ‡ bas!ì

(ÑRazmiöqajuÊi tiho u sebi, Napravio sam jednu maöinu, Tralala, lala, lala, lalala, Lala, lalala,

Koja skida glave!ì)

Popier je imao suviöe posla da o novim vetrovima ozbiqnije razmiöqa. U posledwe vreme nije se najboqe oseÊao. Patio je od jakih stomaËnih tegoba. Izmet mu je sve ËeöÊe otkrivao ûuÊkasto-beliËaste tragove nesvarenih presuda. A kad je, podstaknut sveûom veöÊu o blizini preokreta, na wega i mislio, i sam se zaËudi koliko

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	757

ga je on malo radovao. Ne pade u maloduöje. Nije u preokrete verovao. Pariz je ominozno liËio na dane u kojima je Danton iz wega otiöao, kad su svi zahtevali kraj Terora. A kraj je doöao Dantonu. Teror ga je preûiveo i postao joö ûeöÊi. Viöe ga je zabriwavalo öto Êe sudnicu revolucionarnog tribunala opet ispuniti poznate liËnosti, Ëije presude nije smeo jesti.

Prepavöi se da Êe, kad se Robespierre iz letargije vrati, bez wih potpuno ostati, Popier u julu, Messidoru, poËe jesti po dve presude dnevno. Samrtnika je bilo dovoqno da ih je i nekoliko mogao progutati, niko primetio ne bi. OgraniËewa nisu leûala u wegovim moÊima, voqi i revnosti pogotovu, nego u slabom trbuhu.

Ponekad je i povraÊao. Od toga je najviöe strahovao. Presudu rabaxije Marollesa, morajuÊi je brzo progutati, niti je usitnio, niti dobro saûvakao, i zamalo je nije ispovraÊao u krilo deûurnom sudiji.

8. Thermidora, ili 26. jula, Robespierre se pojavi u Konventu i odrûa govor koji ne uzbudi ni wegove sledbenike. Niko ga nije razumeo. Tricoteuses, pletiqe s galerije, ne ËujuÊi imena Ëija se smrt zahteva, ne shvatiöe da je Republika joö jednom u opasnosti. Æutke su plele svoje Ëarape, i niöta se ne zbi. U Kancelariji suda protumaËiöe dogaðaj nepovoqno po Nepodmitqivog. VeÊ sutradan, 9. Thermidora, pisar Chaudet se usudi da na Popiera iskali suzdrûavanu zavist. Predloûi mu, öapatom doduöe, da Robespierreovo ime veÊ sada u svoj Protokol upiöe.

ñ A moûeö i prestati da na wega liËiö ñ dodade zlobno.

F SADRéAJ

758		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Popier ga ne Ëu. Niti je, nekoliko sati kasnije, shvatio da je Konvent izglasao Robespierreovo hapöewe. Pred wim su, naslagane jedna preko druge, leûale presude Ëetrdeset petorici qudi, danaöwi obrok giqotine. Meðu wima beöe i wegov, presuda koju Êe danas za ruËak pojesti. Ovoga puta samo jedna. Samo jedan je muökarac toliko anoniman da ga bez rizika sme saËuvati. Nedoumica, zbog koje Chaudeta nije Ëuo, dosta je dugo onemoguÊavala ruËku da pristupi. »ovek se zvao Joseph Garinio. Bio je kuÊegazda iz predgraða. Stanari su ga optuûili da novac, visokom rentom od wih opqaËkan, poklawa kontrarevolucionarima. Popier u to nije verovao. Garinio je bio odan Republici. Ali bio je sviwa. Popiera je 1789, usred zime, iz rentiranog sobiËka izbacio.

Nije zasluûio da ûivi.

I on ga oötrim krasnopism u Protokol upisa. Tada se u wemu dogodi drugi, i od prvog moÊniji

preobraûaj.

Nije hteo da zbog Garinioa wegovu milost danas niko ne uûiva. Ne bi pravedno bilo. Ostala Ëetrdeset Ëetvorica behu uglednije liËnosti, kojih se ranije ustruËavao. Nije viöe oseÊao nikakav strah. »udio se kako ga je ikad i oseÊao.

äta je ono rekao onaj Chaudet? Neöto ruûno, svakako. äteta öto wegovo ime ne moûe upisati namesto nekog koga Êe meðu Ëetrdeset Ëetvoricom danaöwih osuðenika izabrati.

Vaqda Êe i to jednom moÊi.

Ne birajuÊi, rasejano, prepuötajuÊi se Êudima ruke, sa sveûwa na stolu uze presudu ArnoussÈu, Ëudaku koji je tvrdio kako Êe svako koga giqotina

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	759

ubije otiÊi pravo u raj, i pojede je sa slaöÊu öto je davno nije iskusio.

Iste veËeri, dok su u HÙtel de Ville, gde se stavio pod zaötitu Komune, hapsili Maximiliena Robespierrea, uhapsiöe u potkrovqu Palate pravde i wega. Nije se branio, Ëak ni raspitivao zaöto ga optuûuju.

Za svoj zavrtaw doznade sluËajno.

Graðanin ArnoussÈ je po svaku cenu hteo u raj. Kad je spisak za pogubqewe proËitan, pobuni se öto ga u wemu nema. Uporno je dokazivao da je i on na smrt osuðen. Deûurne sudije su imale muke s qudima koji su to poricali. Samo zbog neobiËnosti zahteva ViletÈ pristade da ga proveri. Zapisnik sa suðewa potvrdi ArnoussÈovu priËu. Kako je onda moguÊe da ga u spisku za pogubqewe nema? Pregledaöe Popierov Protokol. Ni tu ga ne naðoöe. Popiera uhapsiöe, ali da bi sigurni bili, zatvoriöe u Conciergerieju i sastavqaËa spiska Chaudeta. Dodadoöe im nekoliko prikladnih qudi, meðu wima ArnoussÈa, zaostalog od juËeraöwe ûetve, zavrtaw im proöiriöe do ezoteriËnog udruûewa koje je Ëinima htelo nauditi opötoj stvari, i tako se rodi joö jedna mraËna zavera protiv Republike.

Sudili su im istog dana kad i Robespierreu, na zasebnoj, jutarwoj sesiji.

PogubiÊe ih zajedno; 10. Thermidora ili 28. jula.

Od trenutka hapöewa dok na giqotini u vreÊu nije kinuo, ne progovori Popier ni jednu jedinu reË.

Beöe daleko.

F SADRéAJ

760		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Istorijski izvori tvrde da je tog dana, 10.

Thermidora (28. jula), godine 1794, s Robespierreom giqotinirano 104 osuðenika. Ova priËa veli da ih je bilo 107. Broj su popunili graðani ñ Jean-Louis Popier, koji je jeo smrt, ArnoussÈ, koji je voleo raj, i Chaudet, koji je umro nevin.

Zaöto ih nema u spisku za pogubqewe, a pogubqeni su, objasniti se ne moûe. Iz istih razloga, biÊe, iz kojih je nama toliko vremena trebalo da objasnimo zaöto su drugi qudi na smrt osuðeni, a ipak nisu umrli.

Ulice behu pune kao u dane narodnih svetkovina. Iako ih je po Revolucionarnom kalendaru bilo dosta, nikad ih dovoqno nije bilo za narod zaqubqen u slobodu. Kao da je Najviöe biÊe ponovo u prestonici Revolucije. Pariz je ispraÊao Robespierrea putem koji su uglaËali nemilosrdni toËkovi Vrline. Duga povorka dvokolica vukla se preko Pont-Neufa, ulicom Saint-HonorÈ, prema Trgu Revolucije.

Svi su gledali u Nepodmitqivog, mnogi hteli da ga dotaknu, neki i uspomenu na ovaj dan da ponesu, s wega zderu. U pocepanoj, prqavoj koöuqi, s krvavim zavojem oko vilice, klonuo na rukama prijateqa, nije izgledao straöan. Moûda zamiöqen, zaËuðen, zgaðen, ali ne straöan.

Svetina je urlala Ñ¿ bas le maximum!ì Opet se Ëula poskoËica:

ÑMonsieur Guillotin Ce grand mÈdecin,

Que líamour du prochain Occupe sans fin...ì

(ÑGospodin Giqoten Taj veliki lekar,

F SADRéAJ

BORISLAV PEKIÆ	761

Koga qubav spram bliûweg

Neprestano obuzima...ì)

Na posledwe taqige u nizu niko ne obrati paûwu, sve dok ûena, Germaine Chutier, preqa tek puötena iz tamnice, ne primeti sliËnost izmeðu osuðenika na wima i Robespierrea, kakav je nekad bio. Graðanka se na wega baci kamenom, viËuÊi: Ñ¿ bas le Maximilien!ì Svetina prihvati öalu obasipajuÊi dvojnika pogrdama i podsmehom.

Jean-Louis Popier niöta nije zapaûao. U modrom ûaketu, pod urednom, plavom vlasuqom, osluökivao je svirku daleke frule i kratkovidim oËima, kroz okrugle naoËare, posmatrao kako mu se s Place de la RÈvolution pribliûava giqo-tina.

Bio je u pravu. LiËila je na vreteno.

[1988]

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	763

Vidosav StevanoviÊ

INICIJALI

D. S. je (bio) moj otac. Nekoliko sluËajnih fotogra-fija sve je öto imam od wega, jedino vidqivo, a ukoËeno ñ sumwivo nasledstvo. Oni koji su ga nekada znali, redom su ga i doslovce zaboravili, a seÊawa na mrtve su inaËe falsifikati ñ qudi vam priËaju ono öto pretpostavqaju da ûelite Ëuti. Wegovi roditeqi takoðe nisu ûivi, odavno su pomrli i sahraweni; tako su nestali i posledwi kojima je bio vaûan i nezamenqiv.

D. S. je nestao; on je praznina.

Poginuo je mlad (imao je dvadeset tri godine) i slabe je tragove ostavio za sobom; sada sam dvadeset Ëetiri godine stariji od svog oca. Ne znam ga, nikada ga u stvari nisam zaista video, ali sve ËeöÊe mislim na wega; seÊam ga se i kada hoÊu da mislim na neöto veselije, na ûivot i buduÊnost. Sawam prazninu koja se zove D. S.; ne vidim niöta, ne nazirem lik, ali znam da je D. S.

Da li Êe moji sinovi jednom tako sawati, ne znajuÊi öta (koga) sawaju ñ glavu bez lica i lice bez crta, masku sna i ponora?

F SADRéAJ

764		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Moûda se D. S. (sam ili uz moju pomoÊ) polako vraÊa u ûivot, reinkarnira se psiholoöki i potajno, trudi se da osvoji oblik u kome Êe jedno vreme boraviti? (Ako postane onaj koji ovo piöe, biÊe nesreÊan, a ja sreÊan!) Ili ja to sebe podseÊam na dug sina prema ocu, kajem se u snu, a ne ûelim i neÊu da to sebi priznam na javi?

Mrtvi ne opomiwu; mi sami sebe opomiwemo. Intuicija je jedna zaista prodorna qudska

osobina; ona nalazi i tamo gde niöta ne traûimo. Ona svet koji je proöao vraÊa u svet koji Êe tek doÊi; ona otkriva puteve u dowi svet i oûivqava izgubqene, beznadne senke. OpisaÊu smrt D. S.-a kao da opisujem svoju; skriveni obrazac wegove propasti zapisan je negde u mojim genima i treba ga pronaÊi i deöifrovati. Umetnost je slutwa i, ponekad, otkrovewe tajne.

Pre nekoliko godina vozio sam auto pored zabaËenog grada koji deli reka zagaðena naftom i teökim industrijskim otpadom; dawu ñ zastiran dimovima, garavom izmaglicom, gustim smogom ñ prava je metafora ekoloöke katastrofe. Bila je vlaûna novembarska noÊ. Neöto izmeðu magle i kiöe vlaûilo je iskrpqeni kolovoz, farovi su osvetqavali neöto kolebqivo i neprepoznatqivo. Proreðena i ogolela öuma promicala je sa obe strane puta i kriva drveta behu kao sablasti koje se nadnose nad usamqenog putnika.

Jedna domaÊa priËa strave dala se zaËeti na tom mestu i tog trenutka, no samostvorila se druga i drukËija.1

1 Zastao sam da se odmorim. Moja supruga Marija uöla je u sobu. ÑIzaði!ì rekla je. ÑPomozi da naöeg suseda iznesu.ì Na vratima je bila plava devojka, sleðenog lica; gledala je nekako iskosa i uvis kao da je slepa. U stanu na spratu ispod bila su otvorena vrata, na okolnim stanovima

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	765

Tupo oseÊawe straha i muËnine (sliËno onom koje je ostavila tek zavröena fusnota) grËilo mi je utrobu. Ruke na volanu su podrhtavale i Ëinilo mi se da Êu, ako se ne oduprem napasti, skrenuti s puta ñ i veÊ sam zamiöqao kako letim, udaram u neöto, umirem, ali lagano i kao u snu, bezbolno. Magnoveni prizor beöe filmski, no privlaËan. äta se to dogaða sa mnom, pitao sam se? Zaöto imam neodoqivu ûequ da poðem nekim drugim pravcem, da budem neko drugi?

Zaustavio sam auto pored puta, ostavio upaqen motor i svetla; cigareta beöe gorka kao pepeo.

ÑSpavaj!ì rekao sam sebi kao bolesniku koga sam naöao pored druma i primio ga u auto. ÑSmrt nije u kolima ni na drumu. Ona je u tebi. Mami te, izaziva i privlaËi. Odoli joj nekako!ì

takoðe; nekoliko raöËupanih ûena u kuÊnim haqinama posmatralo je öta se zbiva i doöaptavalo se ñ i sve behu starice. Troje su se nadnosili nad muökarcem koji je nauznak leûao na podu, izmeðu kupatila i Ëiviluka, tamno bled i ûute koûe, nije se micao i kao da nije disao. Sitna ûena pridrûavala mu je glavu i plakala, jednoliËno i odsutno. ÑQubavi moja!ì govorila je, a reËi su joj zvuËale kao da dolaze sa gramofonske ploËe. ÑPomozite!ì zavapio je deËak u xinsu i uhvatio me za ruku; kasnije sam video da je mladiÊ, ali sitan, mladolik. ÑHitna pomoÊ dolazi!ì rekla je crvenokosa, zelenooka ûena koja se ispravila i zablesnula me belim, maltene nasmejanim licem. ÑNe dirajte ga! moûda je infarkt?ì Ëuo sam sebe kako jedva govorim. Sve vreme sam se stideo, oseÊao neku nejasnu krivicu; Ëinilo mi se da ta scena ima neke zaobilazne, tajne, ali neporecive veze sa mnom i da Êe ih sve otkriti i osuditi me. Desetak minuta kasnije hitna pomoÊ je ustanovila da je sused mrtav; pogodila ga je struja dok je popravqao stari bojler ñ izmeðu wegove glave i mojih nogu bila je samo tavanica. Sve je zabeleûeno onako kako se dogodilo i odmah. Ne mogu da dokuËim öta znaËi ova epizoda.

F SADRéAJ

766		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

I pomislih: ÑGovoriö kao u nekoj apstraktnoj prozi Ëijeg pisca ne uspevaö da se setiö!ì

SeÊawe je muËiteqsko oseÊawe, samo ponekad spasonosno; dolazi i prestaje kao kiöa. Neko kriptiËno, mraËno ime ñ teöko od nerazmrsivih slojeva znaËewa ñ plutalo je tog trenutka oko granica moje svesti, dodirivalo je i uznemiravalo, no nikako se nije uobliËavalo u slova. Nevidqivi predeo okolo pritiskao me je golotiwom i maglenom kiöom; bio sam kao gluv i slep, a naprezao sam se da vidim pejzaû, da ga prepoznam i da se spasem. U ûutoj svetlosti farova nazreh ñ kao tanak crteû ispod naslaga besmislenih linija ñ mlado, patniËko lice (wegove obrise, wegovu senku) koje sam ponekad sawao, moûda i sawao kako ga sawam.

Zapqusnula me bolna radost ñ kao da sam otvorio prozor i vrelu glavu isturio na neku toplu, letwu kiöu.

U blizini ovoga grada nalazi se selo u kome je D. S. nekada bio teöko rawen. Gde sam sad ja? I ko sam? Moûda sam i sam u tom selu, sedim i neöto oËekujem, osluökujem fijuk granata? No onu koja Êe me pogoditi svakako neÊu Ëuti, gluvi smo jedino za zvuk naöe sopstvene smrti ñ i slepi za krinke koje Êe ona uzeti na sebe.

ÑNajviöa tema poezije jeste Gaöewe Sunca, a potom Traûewe Oca...ì glasi jedan moj stih iz mladosti. Godina-ma sam, traûeÊi sebe, skupqao tragove koji su ostali iza D. S.-a ñ materijalnih je bilo malo i bili su bez znaËewa. Razgovarao sam sa wegovim preûivelim ratnim drugovima, komandirima, lekarima, politkomesarima, sa udovicama, majkama i siroËiÊima koji su ostali iza poginulih, sa sluËajnim i zlovoqnim svedocima. ProËitao sam sve öto se moglo naÊi

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	767

povodom te kampawe, kasnije nazvane Sremski front.2 Nijednu sitnicu nisam propustio, moûda Êe se sutra pokazati kao neöto vaûno, presudno i sudbonosno ñ po mene samoga, po one koji Êe doÊi posle mene.

Sretao sam pri tom svakojake qude ñ ludake, laûove, fantaste, ledene cinike, Êudqivce zelene od mrûwe, one koji su se potrudili da sve zaborave, one koji su se seÊali namerno i podrobno. Wihove stvarne likove poreðao sam oko crne mrqe koja je predstavqala lik D. S.-a kao greöne svece na svima ravnoduönom ikonostasu.

Nagnut nad karte, pratio sam kretawe vojski, sukobe i povlaËewa, pokuöavao da sebe zamislim kao stratega koji jednim potezom baca u bitku stotine hiqada qudi, znajuÊi da Êe jedni poginuti, drugi biti unakaûeni, a treÊi se pitati kako su

2SREMSKI FRONT, deo opöteg strategijskog fronta u Jugoslaviji uoËi zavrönih operacija Jugoslovenske armije (JA) za konaËno osloboðewe zemqe; protezao se izmeðu

Dunava, Bosutskih öuma i reke Save u Sremu gde je krajem januara 1945. posle ogorËenih borbi I armije sa HHHIV nemaËkim armijskim korpusom, bio stabilizovan na

liniji: istoËno od Mohova ñ istoËno od Tovarnika i sela Lipovac na Bosutu, i takav ostao do 12. IV 1945. kada je I

armija izvröila proboj. Nemci su ga obrazovali da bi spreËili nastupawe I armije (Srem) i III armije (Barawa) izmeðu Save i Dunava na zapad i obezbedili grupu armija

ÑEì koja se dolinom Bosne povlaËila na severozapad... U zoru 12. IV 1945. posle kraÊe artiqerijske i avionske pripreme, severna grupa I armije izvröila je proboj glavnog odbrambenog pojasa Sremskog fronta i bez zadrûavawa istog dana slomila otpor Nemaca na drugom odbrambenom pojasu, zauzela Vukovar i veÊ 13. aprila

oslobodila Vinkovce... ZnaËaj proboja Sremskog fronta bio je u tome öto su I i III armija bile u moguÊnosti da

ostvare brûe nastupawe izmeðu Save i Drave na zapad, pa tako sa II i IV armijom ubrzaju slom nemaËkih i kvislinökih trupa na naöem ratiötu. (Iz Male enciklopedije Prosveta)

F SADRéAJ

768		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

preûiveli. Zamiöqao sam vojne, politiËke i ostale ciqeve koji su izazivali tu klanicu ñ i niöta nisam shvatio, niöta razumeo.

U brdovitom öumadijskom selu, kitwastom kao razglednica iz unutraöwosti, pronaöao sam vedrog, riðeg Ëoveka blistavih zuba, rekoöe mi (a on to zatim potvrdi) da je rawen istom granatom kojom je i D. S. Dok mi je pokazivao oûiqak na snaûnoj, miöiÊavoj butini, uËini mi se da se obojica nekako udaqavamo i postajemo mladiÊi koji leûe zgrËeni u mraku osluökujuÊi fijuk granata, i znaju da neÊe Ëuti upravo onu koja Êe ih pogoditi.

Wegova belolika snaha posluûila nas je hladnom vodom i zaöeÊerenim voÊem na terasi nove kuÊe, za stolom prekrivenim zelenom muöemom. Poluokrenutom, osmehnula mi se prisno kao da me prepoznaje i Ëaðavi plamen uzdrûanog, kquËalog seksa suknuo je iz wenih modrih oËiju; lice joj odjednom bi drukËije, muöko ñ lice mog mladog oca. Grejalo nas je proleÊno sunce, okolo je sve cvetalo i mirisalo, dok se riði zajedno sa mnom vraÊao u isti takav cvetnomirisan dan na kraju rata. Kad je zavröio svoju priËu, sedeli smo dugo i Êutali kao dvojica koji su se naj-zad sreli i koji se razumeju; snaha se viöe nije pojavqivala i jedino sam je Ëuo kako pevuöi po kuÊi, veselo i pomalo prezrivo. Poöao sam, a on me je ispratio do kapije; za trenutak mi je zadrûao ruku meðu tvrdim dlanovima teûaka i zagledao mi se u oËi kao da ûeli videti ko sam i kakav sam.

Onda me je oËinski poqubio u obraz.

D. S. je rawen u praskozorje, dok se magla vaqala oko staje iza koje su spavali ñ wih nekoliko obeznawenih mladiÊa, ophrvanih umorom maröeva i juriöa, drhtavicom Ëekawa. Eksplozija ih je

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	769

razbacala kao krpene lutke, no svi su, mada kontuzovani ili zabezeknuti, odmah skoËili i maöili se oruûja, jedino je D. S. ostao na zemqi. Jedno parËe granate pogodilo ga je u desnu pleÊku, drugo u levi kuk, ali on niöta nije oseÊao ñ ni bol ni strah. Leûao je okrvavqen na zemqi, svestan, pribran kao da se odavno probudio, ne jauËuÊi, ne govoreÊi, i posmatrao ih ñ onako unezverene, qute, takoðe okrvavqene ñ öirom otvorenim, zaËuðenim oËima. Hteo je neöto da ih upita, ali je zaboravio reËi; nikako nije mogao da poveûe misao i jezik.

Moûda nije verovao da se to baö wemu desilo i to na samom kraju rata, kad je veÊ sawario kako se vraÊa kuÊi, roditeqima, ûeni i sinu (meni)? A moûda je upravo bio nazreo, obavijeno maglom i nevestinskim velom, bledo, jutarwe lice smrti kako stoji iza leða onih koji su pritrËali da pomognu i posmatra ga netremice, ne trepÊuÊi.3

3Posledwe pismo D. S.-a nekako se saËuvalo i pronaðeno je na dnu drvenog sanduka s kojim je nekada wegov deda, a moj pradeda otiöao u Balkanske ratove i koji se sam (sanduk) vratio kuÊi. Slova pisana olovkom izbledela su, a negde su sasvim neËitka ñ tragovi nerazumqivog na grubom, ûutom papiru istrgnutom iz ðaËke sveske. Prepisujem samo ono öto se da proËitati. ÑPetak 2. 1945. april. Selo Ase kod Bijeqine. Dragi moji roditeqi danas dobih vreme da vam se javim da sam zdravo i dobro koje i vama ûelim kao i od boga zdravqe... Kad primite ovo pismo vi napiöite öta ima novo. Da dolazite daleko je ali ako sluËajno poðete naÊi Êete me kod Beqine ili u Beqini jer mi oËekujemo svakog Ëasa da uðemo u wu... Ako sluËajno polazite ponesite mi jedan veö jer joö nisam primio ovde i to mi je muka noÊu i kad se odmaramo... Guw mi je propao izbuöili ga meci u juriöu ali mene ni okrznuli... Ne morate mnogo da brinete. Nije nam lako ali mora tako da bude... Sad primite pozdrav svi. Prvo pozdravqam malog Vidu potom oca mamu i Olgu sve naöe roðake i komöije. Sad primite pozdrav od mene...

Moja adresa je ovako prva artileriska brigada Ëetvrti minobacaËki divizion...ì

F SADRéAJ

770		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

KomadiÊi granate raspröili su se svuda okolo, izrawavali mirnu, sivu kobilu privezanu za obliûwi jasen, rasporili joj trbuh i prebili zadwe noge; leûala je na boku i staklastim oËima gledala D. S.-a. I wemu se uËini da je to ûena, velika i bezbriûno gola, krvavih butina, koja ga bestidno izaziva, tresuÊi majËinskim dojkama, a kosa joj se vije po zemqi kao divqa trava na vetru.

I vide jasen pred naöom kuÊom, zasaðen na dan wegovog roðewa, kako öumi liöÊem i maöe granama kao da ga doziva; pod wim beöe sinija i na woj Ëetiri tawira, Ëetiri viqiöke i Ëetiri noûa i dosta mirisave, tek sa raûwa skinute uskröwe jagwetine ñ a nas (dedu, babu, majku i mene) ne opazi, ne Ëu i ne oseti.

Lekara nisu imali ili je bio zauzet drugim rawenicima; Ëitavu noÊ ih je bombardovala nevidqiva nemaËka artiqerija, urlajuÊi ravnoduöno i pravilno kao dobro podmazan mehanizam. Previla ga je krupna, gruba sestra sa kosom kratko oöiöanom kao u muökarca i tvrdim, hrapavim dlanovima. Nije jaukao, nije se ûalio, Ëinio se odsutan, udaqen, pospan. Samo je rekao: ÑMajko, hoÊe li mi odseÊi nogu? Ja sam seqak.ì Ona mu je odgovorila, osmehnuvöi se iznenaðeno: ÑSve Êe biti kako vaqa, druûe! Pobjeda je naöa!ì

I otiöla je teökim, trapavim korakom nadniËarke.

Stavili su ga na volovska kola koja su se, ökripeÊi, dovukla iz komore; onaj öto je sedeo iza kaqavih volova bio je mröav, poguren i lice mu niko nije zapamtio. Riði drug moga oca niöta viöe nije umeo da mi ispriËa; on se sluËajno naöao na vaöqivom Êebetu pored nepoznatog saborca i

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	771

nenamerno je upio wegovu posledwu toplotu. Sat-dva kasnije krenuli su na juriö protiv nevidqivog neprijateqa ñ magla se naglo digla i mlado sunce ih je zablesnulo, uËinilo tromim, pa su trËali teturajuÊi i jedva otvarali usta da viËu.

D. S. je nestao iz vidokruga i ûivota svojih vröwaka i u wima se viöe nikada nije pojavio, osim kao deo priËe ñ moûda i kao ove reËenice koje nesigurno ispisujem.

Silazak u Had je simboliËna slika smrti ñ kao i hriöÊanska predstava o duöi koja se pewe u nebo. Agonija D. S. bila je neöto treÊe ñ ne pad, ne uzlet, veÊ putovawe kroz ravnicu, lagano kretawe koje se, kada i kola sa Êutqivim vozarem u taËku na vidiku, pretvara u nepomiËnost. Umesto da se vraÊa kuÊi, umesto da se udaqava (kako bi se jednom ipak okrenuo), on je odlazio treÊim pravcem, putem koji niko nije znao, koji nije bio upisan na vojnim kartama. Moûe se reÊi da je iöËezavao, bledeo, gubio crte. Bio je (i sada je) senka koja nestaje, putnik koji ne ostavqa tragove za sobom, otac zaustavqen u vremenu i spreman da saËeka svoga sina i wegove sinove.

Ako imaginacija umetnika, Ëoveka koji piöe, ne moûe to sebi da predstavi i drugima prikaûe, onda ne moûe niöta. Pouzdana provera izraza i stila jeste opisivawe tuðe-svoje smrti.

Plodna ravnica je pantagruelovska slika obiqa, jedrih plodova, druslih ûena, masne zemqe koja hiqadostruko raða, pijanih ûetvi, sveËanosti bez granica. Ona je, s druge strane, tuûna kao napuöteni salaö, punokrvno depresivna i pritisnuta mislima o samoubistvu; usred jednoliËnog, beskrajnog prostora Ëovek je siÊuöan

F SADRéAJ

772		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

i beznaËajan, niötavan kao trava koja truli i preobraûava se u ðubre.

No D. S. nije mogao (i da je hteo) videti niöta od toga, jer wegovo vidno poqe beöe suûeno i van wega su ostali zvonici, dudovi, visoke drvene kapije sa nadstreönicama, ðermovi u poqima, crveno i ûuto cveÊe koje se tek dizalo iz crne, hladne zemqe. Kola na kojima je on leûao imala su kanate i on je, kad god je otvarao oËi, gledao jedino prostrano, plavo i duboko nebo, otvoreno kao bunar bez dna, kao ponor koji se, umesto da ga guta, sruËuje odozgo.4

Pogrbqena leða svog Êutqivog, bezimenog vozara uskoro je prestao i da zapaûa. ReËi su mu se otkidale sa usana mrtve i osuöene; govorio je nikom i niko ga nije Ëuo.

To nebo je i danas isto. Moûda Êe ga promeniti tek moguÊa ekoloöka katastrofa, ali onda neÊe biti nas da to primetimo i opiöemo; umreÊe samo i bez svedoka, zaboravqeno kao ona ökripava kola koja se polako miËu ravnicom i lagano nestaju. PutujuÊi tuda (sluËajno ili namerno), nekoliko puta sam ga posmatrao oËima koje su se trudile da budu kao oËi D. S.-a u onim Ëasovima iöËekivawa ñ providne poput stakla i bestrasne. Uzalud;

4ÑNad wim ne beöe niöta osim neba ñ visokog neba, ne vedrog, ali ipak neizmerno visokog, s pepeqastim oblacima koji su mileli preko wega. íKako preko ovog visokog, beskrajnog neba mile oblaci lagano, mirno i sveËano, ne onako kao öto sam ja trËaoí ñ pomisli knez Andreja ñ íni onako kao öto smo trËali, vikali i tukli se...

Kako ja ne videh ranije ovo visoko nebo? I kako sam sreÊan öto sam ga najzad poznao. Da! sve je prazno, sve je varka ovog beskrajnog neba. NiËeg, niËeg nema sem wega. Ali ni wega nema, niËeg sem tiöine, mira. Pa hvala Bogu!...í (L.N. Tolstoj, RAT I MIR, tom prvi, str. 444, Prosveta ñ Rad 1968, preveli s ruskog Milovan i Stanka GliöiÊ, redaktor Milan –okoviÊ.)

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	773

maötati se d‚ jedino ûmureÊi, s pogledom okrenutim unutra.

Psiholoöka identifikacija je nemoguÊa; ostale su nepotpune, mawe ili viöe pogreöne projekcije, neodreðene sawarije. Ostaje li nam iöta osim slutwe? A proznim piscima iöta osim pretpostavke? A kad slutimo, kad pretpostavqamo, ne naruöavamo li time osnovni postulat istine ñ wenu proverqivost i dokazivost?

D. S. neÊe ni posthumno uspeti da postane neko drugi. Ja nikada neÊu biti on, neÊu biti Ëak ni kao on. Vino wegove mlade krvi kanulo je na tuðe usne, a moje su ispucale i suve kao u dugoj groznici ûeði za artikulacijom. Iz mog ugla, smrt je doûivotna razlika meðu nama, sutra i zauvek; mi smo na razliËitim putevima koji se nikada i nigde ne ukrötaju ñ wegovo kretawe je sferiËno, a moje kruûno, somnambulno, sliËno psu koji juri sopstveni rep. No razmiöqawa o smrti niöta ne vrede; i sama smrt je bezvredna, ali nam svaki sekund ûivota Ëini dragocenim, jedinim; wena patetika je groteskna i straöna, a romantika joj zaudara kao gangrenozna rana.

Dubok, straöan bol prelazi granice duöe i duha i sam sebi postaje anestetik; prostor ispuwen bez-bolom zvoni od nagoveötaja kraja, posledweg daha, tihog umirawa. U jednom magnovenom, slasnom trenutku D. S. je pojmio da ga viöe niöta ne boli. Odjednom. Niöta. Lebdeo je kao maslaËak na blagom vetriÊu koji pirka sa brda ñ i video je poqe zapqusnuto belim glavama maslaËka i öumoviti breûuqak na kome je roðen i kuÊu koju je ostavio kad je poöao u rat, napuötenu i oronulu, napadanu kreötavim jatima vrana i gavranova. Nije viöe

F SADRéAJ

774		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

oseÊao razmrskano telo ni zagnojene rane ñ niöta osim sebe kao neöto neodreðeno, lelujavo, treperavo-prolazno öto uzleÊe, kruûi i vraÊa se svom poËetku. Prestali su strah i strepwe, sve se nekako udaqilo i smawilo do siÊuönog, nevidqivog.

Bila je noÊ; ûmirkave zvezde su polako promicale unatrag; teöki mirisi blata, ritina i mrtvaja vejali su odasvud; ökripali su i cvileli nepodmazani toËkovi na kolima koja kao da su poûurila, pojurila; vozareva leða su se ispravila i on sam je porastao, raskrupwao se do diva koji zaklawa vidike kao brdo öto se pretvara u planinu.

Usamqen izmeðu neba i zemqe, D. S. je pojmio da ipak nije sam, da je samo Ëestica, jedna zvezda meðu milijardama, crvenkasta svetlost male, izgubqene radosti usred beskonaËnog prostora; i wegovi bliûwi (svi osim mene, wegovog jedinog sina) behu tople, ugodne zvezde koje tiho pevuöe, trnuÊi i nestajuÊi, gubeÊi lica i sjaj...

Cigareta beöe gorka kao pepeo. Sedeo sam u autu (ruke na volanu, glava na rukama) i osluökivao kiöu ñ veËan, jednoliËan i uvek nov öum, dirqivo dosadan i meni neobiËno, tuûno uzbudqiv; romiwala je öapuÊuÊi kao starica koja plaËe na tuðem grobu. Nije mi se spavalo, ali nisam mogao da vozim; umor mi nije dao da krenem. Motor zbog neËeg nisam iskquËio, tiho je radio i kazaqka za benzin pomakla se prema nultom podeoku. Sam sebi sam izgledao kao zalutali vozaË koji nekoga Ëeka na dogovorenom mestu, drema, budi se i krajiËkom razuma pokuöava neöto da shvati ñ neöto kiöno, drevno i nequdsko.

F SADRéAJ

VIDOSAV STEVANOVIÆ	775

Ko sam ja zaista? Koga to Ëekam? I gde, ako sebi smem da dopustim noÊnu radoznalost?

ÑKreÊi!ì rekao je glas iza mene. ÑDaleko nam je putovati!ì

Ko zna koliko dugo nisam skinuo nogu sa gasa; vozio sam oprezno i nespretno kao na poligonu za veûbawe. Motor je ravnomerno radio, ali se kazaqka za benzin nije pomerala (moûda se pokvarila) i svetla farova behu ûuÊa i slabija nego inaËe; Ëinilo se da se akumulator ispraznio. Bio je to isti put kojim sam se, pre nekoliko sati ili mnogo godina vraÊao kuÊi ñ izlokan i krivudav, ponoÊno prazan kao da je zatvoren ili zabrawen. Sa strane ne ugledah ni jednu saobraÊajnu tablu ili znak, nikakav orijentir; sve beöe isto i ponavqalo se poput pustiwskog krajolika.

Pejzaû svetlucave kiöe i proreðenih öuma sa ogolelim drveÊem kretao se unatrag, ali kao da je kruûio ili bio sferiËan ñ malo kasnije opet se pojavqivao spreda i ponovo odlazio unatrag, jureÊi i preobraûavajuÊi se u mahnitu filmsku sliku koja brzinom hoÊe da bude ûiva.5

5ÑPo sebi prostor i vreme se sastoje od niötavila... Stoga su oni u suötini psihiËkog porekla... Ali ako su prostor i vreme prividna svojstva tela koje se kreÊe, stvorena neophodnoöÊu razumevawa posmatraËa, onda wihova relativizacija pomoÊu psihiËke uslovqenosti u svakom sluËaju nije viöe nikakvo Ëudo, veÊ se nalazi u podruËju moguÊeg. Ova moguÊnost, meðutim, nastupa tek onda kada psiha ne posmatra spoqna tela veÊ kad posmatra samu sebe... Fenomen sinhroniciteta dakle sastoji se od dva faktora: 1. Nesvesna slika dolazi direktno (verbalno) ili indirektno (simbolizovano ili naznaËeno) u svest kao san, doseÊawe ili slutwa. 2. Sa ovim sadrûajem koindicira objektivne ËiweniËno stawe...ì (K. G. Jung, SINHRONICITET KAO PRINCIP AKAUZALNIH VEZA, kwiga DUH I éIVOT, str.139 ñ 151, Matica srpska, 1984, preveli s nemaËkog Desa i dr Pavle MilekiÊ)

F SADRéAJ

776		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

ÑDa ne znam ko si, ne bih te prepoznaoì, rekao je glas iza mene. ÑSve vreme sam mislio da si drukËiji. Bodar, veseo, sreÊan, ispuwen sobom. Dok sam prilazio kolima, osetio sam tvoj strah ñ treperio je kao letwa jara nad putem. Bilo mi te je ûao. I zamalo sam se vratio .ì

ÑZaöto si me ostavio?ì rekao sam.

Vozio sam mahinalno, ne videÊi niöta; volan mi se Êudqivo pomerao u rukama. Sawario sam kako sam zaspao u voûwi i kako Êu se probuditi u bolnici, umotan zavojima, glavobolan i zaboravan posle anestezije, nesvestan svoje proölosti. Ako ne umrem, moûda Êe se preda mnom otvoriti novi ûivot ñ jednostavniji i Ëistiji.

Put je nestao, ali kao da smo se ispravili i proöli pravo uvis. Nisam viöe sedeo zavaqen na sediötu, krova nada mnom nije bilo; leûao sam na leðima, oduzetih udova i ukoËenog tela, i posmatrao nebo nad sobom.

Bilo je crno kao pokrov i prazno, nezvezdano. Magline i galaksije tumarale su po wemu kao biblijska stada ovaca bez pastira, ali ja ih nisam video. Odjednom. Niöta.

[1989]

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	777

Mihajlo PantiÊ

DAN ZA KLENOVE

»im se sunce prikloni zapadu i, za trenutak, obnavqajuÊi Ëin svakodnevnog krunisawa sveta, zasedne na vrh velike planine, silazim na reku. Letwi dan je dug, neprolaz-no dug, i do noÊi je joö daleko, gotovo puna tri sata. Kroz moËvarnu livadu i gusti vrbak dolazim do vode, Ëist, kao da idem na sveto krötewe. Povröina reke je nepomiËna; ni daöka vetra, ni najmaweg talasa. Nagnem se. Dve pastrmke, moje stare, dobre poznanice, dostojanstveno, ne previöe ûurno, odmaknu se od kraja, prema dubini vira. Pastrmke su neobiËna stvorewa, nalik ribama: siguran sam da nastaju kristalizacijom duboke vodene plaveti, tamo, izvan pogleda, gde voda gusne do dalekog zaborava i preobraûava se u novo, riboliko telo, neöto sliËno raðawu larvi jeguqe iz zemqine utrobe, kako je uËio jedan sredwovekovni hiromant, mistiËar i zoolog.

Ribolov sam na toj reci ñ Ëije ime zbog wene svetosti ne ûelim da pomenem ñ uvek poËiwao odatle, od tog vira. Najpre ne bih niöta Ëinio. Seo bih na travu i Ëitao vodu. Pastrmke bi mi sve

F SADRéAJ

778		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

rekle: ako bi wihove glave bile okrenute prema matici, a wihova tela uz to joö bila blago iskoöena prema povröini, imao sam se Ëemu nadati. Reka je u tom delu uvek toliko brza da Êe vam se u jednom trenutku hipnotiËki privideti da u svojoj silini u stvari stoji. Ne znam koliko bih tako snatrio nad vodom. Ponekad svega minut-dva, ponekad sat ili duûe, a ponekad, mada iznimno retko, i sam bih padao u nekakav daleki i duboki samozaborav, u stawe intenzivno prisutnog odsustva svih Ëula i svih misli, smeÊuÊi s uma zbog Ëega sam zapravo tu. Ustao bih posle toga i vratio se kuÊi, bez trunke dvoumqewa i bez kajawa öto sam propustio lovne sate. Tako je jednostavno bilo i tako je, joö jednostavnije, moralo biti.

U stvari, obiËno bih poËiwao lov hvatajuÊi onu neprimetnu senku koja upozori dan da je poËeo da stari. Jedva se d‚ naslutiti kako ta senka padne na vodu i za stepen ili dva zbije svetlost. Ako trepnete u pogreöan Ëas, propustiÊete da vidite kako se vazduh oko vas, u magnovewu vida, muwevito razredi i odmah potom slije u prvu bleðesivu nijansu tek izglednog letweg sutona. To, taj preobraûaj, to starewe dana, pokrene ribu. Ona to oseti mnogo boqe od nas, jer je riba Ëisto, pulsirajuÊe Ëulo, boûanski stvor u saglasju sa vodom, kiöom, vetrom, vazduhom, biqem, suncem i mesecom. Samo onaj ko uËi, ko je spreman da neprestano uËi, moûe, jednom, izbrusiti instinkt za taj trenutak, moûe nauËiti da Ëita vodu.

Posle te senke, kao neki wen brzoroðeni sin, naiðe prvi sutonski povetarac. Ako je dah od severa, sveû, moûda Êe se desiti dobar lov, ako je jug, mlak i pospan, riba Êe biti nezainteresovana i

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	779

troma. Najpre u kraju, u hladu, nad vodenom travom koja leluja u brzaku, ispod guste vrbove kroöwe, iskoËi mala pastrmka. Zatim joö jedna, pa joö jedna, Ëuje se veÊ i jedno zamamno pqus!, oho-ho, gospodin Glad udruûen sa gospoðicom Igrom pokrenuo je i veliku gospodaricu vira i veÊ se svuda unaokolo Ëuje veseli pqusak po povröini reke. Trapava ûuta muöica, zakratko, teturavo zaleluja nad ogledalom vode, i veÊ je nema.

Retko sam lovio pastrmke. Postoji bezbroj objaöwewa zbog Ëega sam to nekako nerado Ëinio. Uglavnom, bio sam uveren da lovom pastrmki otkidam neöto iz te besprekorne ravnoteûe, da sasvim nepozvan ruöim jedan red koji je stariji od mene, od svih nas. Ostavqao sam ih na miru, osim u danima kada je u meni bujao neodoqivi, prastari zov lovca, kada su demoni nekih dalekih predaka kroz mene dolazili po svoje. Ja sam viöe voleo klenove, ribu koja u tom kraju nije bila na nekoj naroËitoj ceni, naprotiv, smatrana je, iz mnogih razloga, nuûnim zlom. A ako bi se, i kada bi se, klen veÊ i uhvatio na muöicu namewenu pastrmki, bio je uz psovku vraÊan u vodu a ponekad bi, bogme, ruka nekog qutitog ribolovca, sasvim varvarski, wime treskala o obalu. Klen iz bistre vode ñ a zaboravio sam da vam kaûem da je to bila najbistrija reka na svetu, zaista, bez preterivawa, najbistrija reka na svetu ñ velim, klen iz bistre vode je lukavac, oprezwak i pametwakoviÊ prvog reda. Prvih godina nisam mu, Ëak ni svetim sluËajem, mogao niöta. Gotovo da sam oËajavao, ali ne previöe, znao sam da treba biti strpqiv, polako, Ëekajmo, svi Êemo jednom doÊi na svoje. Ne uobraûavam: klenovi su mi se podsmevali, svakom

F SADRéAJ

780		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

mom pogreönom pokretu, svakom naopakom pokuöaju, svakom ponuðenom mamcu. Izaðem, recimo, na vodu i rasplaöim jato klenova koje se izleûava na suncu. Oni se izmaknu na sigurno odstojawe, opet se podignu na povröinu, i stanu da me radoznalo posmatraju, Ëasna reË, da me posmatraju. Drugi put, da promenim priËu, prikradam se, puzeÊi kroz travu, gotovo prekinem dah i nadnesem se iznad vira. Spustim udicu sa zanosnim mamcem, viöwom, crvom ili skakavcem, najlepöem macanu do samih usta. On ga prezrivo dotakne i okrene se, neöto mu je tu sumwivo, ne zna öta, pa baö zato i sumwa...

Ili, seÊam se i ovoga. Zastanem pred delom reke na kojem se obiËno okupqaju veliki klenovi. Ako trenutno nisu tu, ako je pre mene proöao neki pecaroö ili Ëobanin, ako je neko zvere siölo da se nalopÊe vode u ûarki letwi dan i poplaöilo ih, niöta zato. Uzmem öaku sitnog öqunka, sednem tako da mi senka ne pada na reku i polako poËnem da na jedno te isto mesto, u pravilnim razmacima, bacam kamenËiÊe. BuÊ-buÊ-buÊ. Ne proðe viöe od dva-tri minuta, evo ih. Najpre neki maliöan brzo preleti taj prostor, pa potom pristignu i ostali, polako ali sigurno, kao po nekom redu, sve jedan veÊi od drugog, a na kraju se nekako preko voqe, ali da overi taj dogaðaj i da potvrdi svoj nesumwivi autoritet, lewo dovaqa i glavni macan, öiroke i pqosnate glave i tela kao mawi torpedo, onaj kome se sa deset metara zabelasa ûdrelo kada sa povröine pokupi velikog skakavca.

Dakle, sada smo kod skakavaca. Velikog, zelenog livadskog skakavca koji u letwe dane, naroËito za vreme koöevine okoloreËnih livada,

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	781

zna da, neoprezan, skoËi u vodu. Pravo u klenove Ëequsti, a ni pastrmka ga ne odbija, naprotiv. Klen se, rekoh, u tim krajevima ne lovi, i na moje pitawe retkim ribolovcima (jer Ñribareì tamo smatraju dangubama, ali dostojanstvenim dangubama na glasu) kako bi ga trebalo loviti, dobijao sam mahom isti, nezainteresovan odgovor: ÑNe znam, brate, vaqda na skakavca.ì Nije to neka veötina loviti klena u sijeroj ili zamuÊenoj vodi, Ëinio sam to mnogo puta i na jezerima i na rekama. Kada ne opaûa dobro, klen uzima mamac samouvereno, nekako radosno i bez dvoumqewa, ali ovo je bila prozirna reka, ponavqam, najbistrija reka na svetu, i tu je klen mogao da me vidi kako pred noÊ niz planinsku padinu silazim na obalu (i video me je, nego öta), a nekmoli kada naivno pokuöavam da mu poturim mamac pod wuöku, makar se taj mamac zvao veliki zeleni livadski skakavac.

Elem, deset godina spremao sam se za taj dan, dan za klenove. Isprva, rekoh li veÊ, nisam znao gotovo niöta. Ali polako, neprimetno, najpre koûom i rebrom, Ëistom intuicijom, a tek potom i razumom koji za ribolov nije najvaûnija stvar (jeste vaûna, ali ne i najvaûnija), poËeo sam da urawam u taj svet i da postajem wegov deo. Deset godina je, mereno nekim drugim merama, mnogo vremena, viöe nego dovoqno da se promenimo i mi i sve oko nas, ali deset godina u ribolovu je samo jedan pristojan period, neophodan taman za osnovno raspoznavawe onih sila na kojima poËiva ta strast, stara taËno onoliko koliko je star i naö rod. U toj strasti se angaûuje sve, i predoseÊaj, i sva Ëula, i znawe, i razum, i talenat, i veötina i sreÊa i, konaËno, ono neöto najdubqe u nama, jedno magnoveno towewe u

F SADRéAJ

782		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

pralik. I sluËaj, naravno, jer ribolov nije niöta drugo nego pokuöaj da pripremimo i izazovemo taj Ëarobni sluËaj da riba baö toga dana, baö na tom mestu, baö u tom trenutku, baö naöu udicu proguta, sa baö tim, naöim, ponuðenim mamcem. Nema zbora: ribolov je Ëisto naliËje smrti, Ëiji sluËaj pokuöavamo da poniötimo nekim drugim iöËekivawem, iöËekivawem neËije druge smrti; on je apsolutna, radosna pohvala ûivotu, veËni damar nabujale materije.

Deset godina sam, gledajuÊi, loveÊi i uËeÊi svakog dana poneöto novo, skupqao energiju koja se izlila jednog jutra. Sve öto su mi rekli, proverio sam, jer je ribolov, znatnim svojim delom, zapravo neprenosivo iskustvo. Sve se u wemu d‚ nauËiti, ali ono neponovqivo, ono glavno, onaj oseÊaj za ribu i za Ëitawe vode, to se neguje kao najdragoceniji talenat, to se ne stiËe, veÊ sa samo usavröava, pod uslovom da imate u sebi öta da usavröavate. Moje uËewe je poËelo sa zelenim skakavcem, koji se kao mamac mora upotrebqavati u taËno odreðeno doba godine, u taËno odreðeni deo dana, sat posle praskozorja ili sat pre sutona. Nekada u svanuÊe, nekada u suton, nekada nikada, a nikada nikada usred bela dana, u vedrini, po suncu i bezvetrici. Tada se klen sunËa i drema i nije mu do jela, pa makar jato skakavaca velikih kao vrapci palo odjednom u reku. Ako ceo dan sipi kiöica i duva vetar koji pravi male talase, to je veÊ neöto drugo, tada se klen, razdraûen hrani ceo dan, klen radi u kiöi. Ali posle kiöe klen ne uzima sa povröine. Posle kiöe on se primiri i moûete, pred veËe, uhvatiti tek pokojeg neiskusnog ripca. Kada se voda pomuti, klen izbije u kraj, u

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	783

pliÊak, i slabo uzima, a ako se voda bistri, on se vraÊa na svoja uobiËajena, omiqena mesta. Na jednom se mestu klen hrani a na drugom sunËa, a kada mu je glava okrenuta niz maticu, on samo prolazi, nije raspoloûen da prezalogaji.

Na toj reci nauËio sam joö neöto. Joö mnogo toga. Ne pokazuj se klenu, tvoja senka nipoöto ne sme biti na vodi, i mamac bacaj ili puötaj öto daqe od sebe, po pravilu uvek uz onu obalu reke uz koju ne stojiö: sve to govorio sam sebi posle mnogo neuspeönih dana u kojima sam Ëinio upravo suprotno. S vremenom, poËeo sam da izbegavam ona mesta koja su me mamila na prvi pogled, jer u ribolovu prvi pogled uvek vara, vaqa proËitati neki tajni znak, otkriti neki jedva vidqiv signal, izbegavati ono öto ti se daje samo od sebe, prelagano, znaËi laûno. Sve treba zasluûiti. A kada veÊ klen uzme mamac i krene sa wim u dubinu, najvaûnije je savladati ono uzbuðewe koje nadolazi u bilu i u grlu, snaûno udahnuti vazduh i ostati pribran do onog sudbinskog trena u kojem ga treba nabosti na udicu, odluËnim a jedva primetnim, savröeno usaglaöenim trzajem ötapa i ruke, iz lakta, ne iz zgloba öake. Koliko puta sam samo poûurio sa trzajem i koliko puta sam gledao kako, nadmudrivöi me, veliki klen, otkaËen sa udice, odlazi u vodu da se tog leta viöe ne vrati, uprkos svim ponovqenim a uzaludnim pokuöajima da ga ponovo prevarim. Naboden klen neÊe ponoviti udarac, ali nenaboden a prevremeno potegnut, moûda hoÊe. TaËnije, ponekad hoÊe, ponekad neÊe, probajte. Gotovo sam siguran da to hoÊe li se vratiti ponuðenom mamcu koji je veÊ jednom gutao, ili mu se neÊe vratiti, zavisi od individualnih

F SADRéAJ

784		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

karakteristika svake pojedinaËne ribe, svaka od wih ima neöto svoje, neöto öto je, ma koliko to neverovatno zvuËalo, izdvaja od ostalih predstavnika vrste. Klenovi, dakle, nisu skakavci, oni jedu skakavce.

VeËe pre toga dana za klenove izaöao sam na reku, ponovio svoj mali ritual, ali nisam pecao, neöto mi nije dalo. Vratio sam se kuÊi spokojan, nepogreöivo znajuÊi da sve treba ostaviti za ujutru, ne samo zato öto je jutro mudrije od veËeri, veÊ i zato öto za sparnih dana, a taj je dan zaista bio pakleno sparan ilinötak, klen jede samo zarana, za vreme one kratke jutarwe sveûine. Nahvatao sam skakavce u poqu, nedaleko od mesta na kojem Êu loviti, a to nikako nije bez znaËaja, klenu treba nuditi hranu od one vrste koju najËeöÊe jede i prema kojoj je, stoga, najmawe nepoverqiv. Otiöao sam na poËinak, miran, kao pred priËest. Probudio sam se lak, taËno u sekund, meni za ribolov ne treba sat, joö jednom proverio veÊ sinoÊ spremqen pribor i spustio se, svojom stazom, na reku, da, stazom kojom osim mene niko nikada nije iöao, ili je iöao tako davno da sam se jedva toga setio. Dohvatio sam se vode, pozdravio sa dve znane pastrmke, sa dva ûiva kristala u prebistroj gorskoj vodi, i otiöao na mesto na kojem su me Ëekali veliki klenovi.

To mesto je u stvari bilo sastavak moje reke i jedne wene male ali snaûne pritoke, na kraju poqa, pre ulaska u klisuru. Mala, koËoperna reka zaustavqala je na svom uöÊu, koliko je mogla, silinu moje reke, dodajuÊi joj joö poneku kap snage... Jutarwa izmaglica vukla se nad vodom; sveûina je, usred leta, ulazila pod koûu, sunce se

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	785

joö nije promolilo. Stao sam pored velike vrbe, dobro skriven, iznad velikog zelenog razliva. Prva svetlost padala je na vodu tako da se ni u woj, ali ni iz we, niöta nije moglo videti. Rasklopio sam ötap, namestio plovak na taËno odreðenu dubinu, proverio jaËinu predveza i raspored sitnih kuglica olova, otvorio kutiju sa skakavcima i nanizao dva na udicu, od glave prema repu. Otkinuo sam im noge i velika opnasta krila i laganim pokretom ötapa odbacio ih na desetak metara od sebe, tamo gde se brza voda deli od spore. Nisam Ëekao ni sekund, nije bilo potrebe da Ëekam, bio je to dan za klenove. Tek öto se plovak ispravio, a ja otpustio prvi metar strune da mamac prirodno klizne vodenim tokom, javi se klen. Uzeo je mamac samouvereno. Pravo govoreÊi, imao je razloga za tu samouverenost, kilometrima unaokolo niko nije lovio klenove, naroËito ne tog jutra, bio sam s‚m, apsolutno s‚m, nad vodom, u praskozorje, s‚m u svemiru, sa klenovima, koji su hteli da se igraju jedne stare igre ribe i ribolovca.

Rekoh, klen je uzeo mamac hladne glave, plovak je ûustro skrenuo ukoso, u dubinu, zaustavio sam vazduh, izbrojao do pet i povukao vrh ötapa ka sebi, taËno onako kako treba i onoliko koliko treba. ätap se savio i dve-tri sekunde niöta se nije deöavalo, baö niöta. Vreme je stalo, a onda iznova poteklo, zajedno sa vodom, dole, izvan mog pogleda. Na samom kraju moje produûene ruke, jer struna je produûena ruka, neöto se ipak zbilo. Drûao sam ötap, ne popuötajuÊi, nameran da Ëekam na tom mestu do kraja sveta, ako to bude potrebno, ili, dobro, barem do onoga trenutka dok ne saznam

F SADRéAJ

786		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

öta se zbiva. Polako, vrlo, vrlo polako, riba je krenula ka povröini, ali ne zadugo; odmah je uzvratila naglim begom u dubinu. Izdrûao sam taj beg, potom joö jedan, pa joö jedan, sve slabiji od slabijeg. Bilo mi je potrebno nekoliko minuta da pod noge, do trave, privuËem velikog klena, baö onog koji posledwi dolazi na moj poziv u igri sa öqunkom. Okrenuo se na bok, video sam ga u svoj wegovoj raskoöi: krvcrvena peraja, srebrnobeli trbuh, zagasito ûute bokove sa magiËno sloûenom krquöti u kojoj je zapisana istorija i sudbina sveta, smaragdnozelena leða i krupnu, zatupastu glavu sa velikim, öiroko otvorenim ustima. U dva-tri navrata veÊ se bio napio vazduha i leûao je tu, preda mnom, nadohvat ruke, smoren, pomerajuÊi samo ökrge. Sagnuo sam se, ne popuötajuÊi strunu, i pokuöao da ga dohvatim levom rukom. Obala je bila visoka. Kleknuo sam na kolena, obala je i daqe bila visoka. Podigao sam mu glavu iz vode. U Ëasu kada sam rukom posegao prema wegovom uspravqenom telu, on je posledwi, oËajniËki put otresao repom i predvez je pukao. Udica je bila duboko zarivena u wegovom ûdrelu, video sam to sasvim dobro, ali tanki predvez nije izdrûao i klen je, kao nekakav veliki beli kamen, naprosto propao u dubinu.

Drhtao sam. Nisam bio nervozan, nisam bio oËajan, nije me bilo strah, jednostavno, drhtao sam, bio je to Ëisti organski drhtaj, moj odziv na klenov drhtaj, susret jednog intenzivnog ûivotnog trena i jednog niöta mawe snaûnog predsmrtnog grËa. I to se razreöilo tako kako se moralo razreöiti. Otvorio sam torbu, izvadio novu udicu sa predvezom, namestio je na osnovnu strunu, opet

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	787

ponovio izbaËaj, sve taËno u dlaku, i opet se sve taËno u dlaku ponovilo, kao da je udario wegov brat blizanac, samo öto wega nisam dovukao do obale, otkinuo je udicu posle kraÊe borbe, odmah poöto sam mu prvi put izvukao glavu na povröinu. Bio je divaq i neustraöiv borac, i nije mi se dao. Ono öto je potom usledilo, vredno je priËe, jer se ponovilo po treÊi, pa zatim i po Ëetvrti put, sve isto da istije ne moûe biti, i sve to za mawe od petnaest minuta, u ciglo Ëetiri izbaËaja. Bila je to velika klenovska porodica sa mnogo braÊe blizanaca i sestara bliznakiwa u jutarwem lovu. TreÊeg sam vukao dosta dugo, otkaËio se kada sam veÊ mislio da ga sigurno imam. Nikada ne treba sebi reÊi da neöto imamo pre nego öto ga zaista imamo, naroËito ne onda kada je to veÊ gotovo izvesno, Ëas pre, i nikako ne u ribolovu. »etvrti, najveÊi, a o wihovoj stvarnoj veliËini ni ne treba govo-riti, jer to prevazilazi priËu, otiöao je na najglupqi moguÊi naËin. UËinio sam sve kako sam Bog zapoveda, a on me je, Bog, toga jutra gledao sa neba i uûivao, gotov da zatraûi da i on jednom zabaci, jer, bio je to boûanski dan za klenove, jedan u deset godina, ili jedan posle deset godina, a deset godina je dovoqno da se promeni svet; velim, uËinio sam sve kakao je reËeno i zapisano u velikoj zvezdanoj kwizi sudbine, izdrûao sam sve wegove udare, sva lukavstva, izbacivawa iz vode, sumanuti beg u maticu, pokuöaj zabijawa u travu i najzad ga dovukao do obale. VideÊi da mu ne mogu niöta, da ne postoji naËin da ga nekako dohvatim, skoËio sam u vodu, hladnu jutarwu vodu, trupaËke, do pojasa, klizajuÊi nogama po kosom dnu i pokuöavajuÊi da ga paûqivo prihvatim prstima ispod ökrga. On je

F SADRéAJ

788		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

bio prisebniji od mene. Jednostavno je udario glavom u moj kuk i spao sa udice.

To je veÊ bilo previöe. Stajao sam u vodi, gotovo sulud i oËajan, na ivici sebe. Kao trgnut iz nekog magnovenog, jedva zamislivog sna, odjednom probuðen, zateËen savröenoöÊu igre u kojoj sve, ama baö sve, prema najËistijim moguÊim pravilima, uprkos mom trudu i veötini, igra protiv mene. VeÊ sledeÊeg trenutka znao sam da greöim, da je to zabluda, da lepota toga Ëina nije u tome öto igram protiv nekoga, lepota je u tome öto smo svi igrali, i ribe, i ja, i reka, i gospodin Bog, i gospodin SluËaj, deset godina saûelo se u jednu jedinu sekundu prosvetqewa, deset godina bilo mi je potrebno da shvatim da je suötina lovne lepote u tome da se svi igraju i da niko ne bude pobednik.

Nekako sam se izvukao iz vode i uspravio. Voda se cedila sa mene, posledwe pramewe jutarwe magle diglo se sa reke, sunce je promolilo svoj prvi zrak. Stajao sam ispuwen do posledweg damara i pitao se öta daqe da radim. Jutro je veÊ osvajalo, u vodi se razaznavala svaka sitnica, svaki kamen i svaka vlat i ja sam znao da je odgovor samo jedan, da igru treba nastaviti sve dok postoji i najmawa moguÊnost da ona bude igrana. Opet sam otvorio kutiju sa udicama i, mimo dotadaöwih pravila o tankom predvezu i mawoj udici, izabrao jednu veliku udicu sa vrlo jakim predvezom. Nanizao sam tri skakavca. Nad glavom mi je minula ona senka koja upozorava dan da je postao mlad. Sve unaokolo, u vodi i u vazduhu, bilo je prozirno vidno, mogao si satima da gledaö, Êutke, u neöto, i da ti posle toga to neöto, drvo, kamen, planina, voda ili riba, samo od sebe, svojim nemuötim glasom, objavi sopstvenu

F SADRéAJ

MIHAJLO PANTIÆ	789

suötinu i kaûe öta zapravo jeste, to neöto. Zabacio sam udicu öto sam daqe mogao, pod grane iznad druge obale, u posledwi zatamweni kvadrat vode, ne veÊi od otvora bunara, u kojem je odbijao da se probudi neki odocneli demon mraka. I riba je udarila odmah, nemojte misliti da nije, vukla je kao da joj je to bilo posledwe, i bilo joj je posledwe. Izvukao sam je i poûqivo poloûio u vlaûnu, visoku travu, nije se otimala, prihvatila je to mirno, kao posledwi znak sudbine. Onda sam zabacio u najbrûi deo reke i pustio strunu da se slobodno odmotava, sve negde tamo dokle sam mogao da pogledom pratim plovak. I kad mi je veÊ izlazio iz vida, kada sam samo pretpostavqao da je to joö uvek moj plovak (da li je ili nije), uËinilo mi se da je otiöao pod vodu. Povukao sam najsnaûnije öto sam mogao i osetio jak trzaj, vrlo, vrlo jak trzaj, pojaËan snagom reËne matice. DovlaËio sam ga dugo, i paûqivo, uz vodu, ne misleÊi ni na öta, ne misleÊi da ga imam, sve dok ga zaista nisam imao. I wega sam spustio u travu, bio je isti kao i prethodni.

Nisam hteo da prestanem, samo viöe nisam znao gde da zabacim. Onda mi je ruka sama hitnula strunu sa udicom i mamcem u vodu plahe, koËoperne reËice, dubina nije bila dobro podeöena i plovak je skakao preko oblutaka, ali Ëim je uöao u mirnu vodu velike reke i uspravio se, odmah je potonuo. Snaga me polako napuötala, jedva sam ga nekako izvukao. Bilo je dosta, za taj dan, boûiji dan meðu svim boûanskim danima, mada se u toj strasti pravi strasnik ne moûe nadostiti, nikada dok hoda ovim svetom. Znao sam to, tada, dok sam se sa klenovima u torbi pewao uz osunËanu planinsku padinu, kao

F SADRéAJ

790		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

öto to znam i sada, deset godina posle, poöto se joö jednom promenio svet, i ja zajedno sa wim. Samo se ribe, ta reka i ta strast nikada ne mewaju. I ja zajedno sa wima.

Ponekad, u snu, ili u mislima, odem na tu reku. Pa sednem na vodu, i Êutim.

[1998]

F SADRéAJ

BIBLIOGRAFIJA

I KOMENTARI

Nemam nameru da tvrdim kako su ovde, hronoloöki, sloûene sve antologije (zbornici, panorame...) srpske pripovetke do danas objavqene. Ne postoji naËin da se makar i bibliografski registruje svaka takva kwiga, a za to ima viöe opravdawa: naöa bibliografija nije vaqano sreðena, svaka kwiga posveÊena srpskim pripovetkama nije objavqena sa reËima Ñantologijaì ili Ñzbornikì u naslovu ili podnaslovu, vreme istraûivawa, svrha ove antologije, priroda moga Ñglavnogì posla, raspad bivöe drûave... itd.

Ali ono öto sam pregledao, sve do Ëega sam uspeo da doðem, zahvaqujuÊi i pomoÊi prijateqa (od kojih na prvom mestu pomiwem kritiËara, proznog pisca i mojeg drugara Marka NediÊa i moju prijateqicu iz tzv. svetskih vremena Silviju –uriÊ), sloûio sam paûqivo, podatak do podatka, i propratio komentarima.

1. Andra GavriloviÊ: Niz starijih pripovedaka, Srpska kwiûevna zadruga, Kolo 4, kw. 24, Beograd 1895, str. 31 + 211.

SADRéAJ. A. GavriloviÊ: Pregovor. Pavle PopoviÊ äapËanin: »etiri karanfila. Damjan PavloviÊ: Jelka. Kosta Ruvarac: KarlovaËki ðak. Milo (Milisav MilosavqeviÊ): Greh. –orðe ZvekiÊ: Naöa sestra Milka. Na Badwi dan.

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	793

Jedna od retkih kwiga iz proölog veka koja je iskquËivo posveÊena priËima. Kwiga pripovedaËa koje je uzela Ñjektika, muza srpskaì: äapËanina u 19, PavloviÊa u 26, Ruvarca i ZvekiÊa u 27 i MilosavqeviÊa u 28. godini. PriËe karakteriöe romantiËarska usplamtelost i moralistiËka intonacija.

2. Dragoslav IliÊ: Iz velikih dana, antologija pripovedaka, Drûavna ötamparija, Beograd 1940, str. 292.

SADRéAJ. D. IliÊ: Nekoliko reËi uz ovu zbirku. Petar KoËiÊ: Kod Markonova toËka. Grigorije BoûoviÊ: Zlate iz Slatine. Velimir éivojinoviÊ: Musa i Marko. Branislav NuöiÊ: »etrdeset hiqada muËenika. Veqko PetroviÊ: Zemqa. MomËilo MiloöeviÊ: Pod sneûnim pokrovom. Milica JankoviÊ: »arape. Stojan V. éivadinoviÊ: –aËka Ëeta 1896. Stevan JakovqeviÊ: Na leðima jeûa. Aleksandar –uriÊ: Ka pobedi. Branimir ÆosiÊ: Osloboðewe. Dragiöa VasiÊ: U gostima. Veqko MiliÊeviÊ: Neznani vojnik. Ivo AndriÊ: Rzavski bregovi.

Kratak uvodni tekst prati ovu kwigu objavqenu uoËi rata. ÑVeliki dogaðaji iz vremena 1912-1920. godine i besprimerne patwe srpskog naroda naöli su odjeka i u pripovedaËkoj literaturiì, piöe prireðivaË. Takvih pripovedaka nema mnogo u srpskoj kwiûevnosti, ali je moguÊe uporediti ih Ñsa najËuvenijim svetskim pripovetkama ove vrsteì. I mada sve priËe karakteriöe Ñvisoko patriotsko oseÊaweì u wima nema ÑniËeg sredwovekovno-riterskog, öto bi podseÊalo na kult boga rata i na uzdizawe

F SADRéAJ

794		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

vojniËkog pozivaì. Kwiga je na prvom mestu namewena omladini.

3.Mladen St. –uriËiÊ i Borivoje JevtiÊ:

Savremena srpska pripovetka, Srpska kwiûevna zadruga, Kolo 44, kw. 305, Beograd 1943, str. 286.

SADRéAJ. B. JevtiÊ i M. S. –uriËiÊ: Predgovor. Grigorije BoûoviÊ: Najteûi uzmah. Vladimir Velmar-JankoviÊ: Dve Marije. éivan DeveËerski: Pod ûutim liöÊem. Mara –orðeviÊ-Malagurska: Rodi, pa sarani. Trifun –ukiÊ: Konduit-lista Marka MiÊunoviÊa. Mladen St. –uriËiÊ: »itakoviÊ. Duöan –uroviÊ: To nije tako prije bilo. Stojan V. éivadinoviÊ: Rusi. Dragutin J. IliÊ-Jejo: Pogodba. Milica JankoviÊ: Posledwa fijoka desno. Borivoje JevtiÊ: Nemuöti razgovori. Anðelko KrstiÊ: Kaleö Dimko, srmaÊeö. Desanka MaksimoviÊ: Grom. Todor ManojloviÊ: ÑPismo za Parizì ili Ribampre Suûaw. Marko MarkoviÊ: Na boku. MomËilo MiloöeviÊ: Azil. MomËilo NastasijeviÊ: Zapis o darovima moje roðake Marije. Jovan Palavestra: Presuda BeÊir-paöe. Petar S. PetroviÊ: Doktor MariÊ. Rastko PetroviÊ: Za kiËevskoe, za makedonskoe. Duöan RadiÊ: RaspeÊe. Milivoje RistiÊ: Zlatni zubi. Svetislav StefanoviÊ: Iskuöewa. Nikola TrajkoviÊ: Greh Arnautina sa suhom rukom. Branko ÆopiÊ: Nasradin-hoxina laû. Miloö Crwanski: Posle majËine smrti.

Ova kwiga je, u stvari, Ñzbornik srpske pripovetke u razdobqu izmeðu dva svetska rataì. Urednici su hteli da Ñdadu ûivu kwiguì, Ñne samo jeziËko i dijalektoloöko bogatstvo, veÊ i

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	795

bogatstvo motiva i tema, psiholoökih fiksirawa, socioloökih i etiËnih Ëiwenica, opisa i karakternih portretaì. Pisci su poreðani azbuËnim redom, a iz izbora su na zahtev Uprave SKZ iskquËene priËe koje su ranije objavqene u Zadruginim izdawima. Kada je nova vlast 1945. godine poniötila rad Zadruge tokom rata, ova kwiga je izbrisana i iz bibliografije.

4. ***: Kroz borbu i stradawa. Zbornik priËa, Srpska kwiûevna zadruga, Kolo 44, kw. 301, Beograd 1947, str. 414.

SADRéAJ. Uprava: Povodom obnove Srpske kwiûevne zadruge. Ivo AndriÊ: Æilim. Gojko BanoviÊ: Zapis o bezimenoj. »edo VukoviÊ: ÑPrst boûijiì. Miodrag –urðeviÊ: Moj brat. Velimir éivojinoviÊ: Za velike zime. Boûidar KovaËeviÊ: Jevrejsko dete. Mihailo LaliÊ: Rade BaöiÊ. Desanka MaksimoviÊ: HoÊu da se radujem. Duöan MatiÊ: Alimpije SaviÊ izmeðu ûivota i smrti. Milorad PaniÊ-Surep: Poruka rudniËkog Ëobanina. Veqko PetroviÊ: Razgovoru nikad kraja. Emil PetroviÊ: Krvavi komedijaöi. Milivoj RistiÊ: Sin. Isidora SekuliÊ: Zapisi o mome narodu. Usvojenac DiniÊ. Meöa SelimoviÊ: Prva Ëeta. Todor ToöiÊ: Susret. Branko ÆopiÊ: Sukob u planini. Bogdan »ipliÊ: Susret u noÊi. Rodoqub »olakoviÊ: Teöka noÊ.

Kwiga nema potpis prireðivaËa, a uvodni tekst ÑPovodom obnove Srpske kwiûevne zadrugeì potpisala je Uprava. ÑOvu prvu kwigu kojom obnavqa i produûava svoj rad Srpska kwiûevna zadruga posvetila je straönim i svetlim danima Narodno-oslobodilaËke borbe i stradawa iz kojih

F SADRéAJ

796		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

su poöli putevi kojima srpski narod u Ëvrstoj neraskidivoj zajednici sa ostalim naöim narodima kreÊe u lepöu buduÊnost.ì

5. Ratibor –urðeviÊ: Naöe pripovetke, zbirka srpskih pripovedaka, HriöÊanska zajednica mladih qudi, Hanover (NemaËka) 1949, str. 120.

SADRéAJ. R. –urðeviÊ: Predgovor. Milovan GliöiÊ: Prva brazda. Janko VeselinoviÊ: Kumova kletva. BraÊa. Mali pevaË. Simo Matavuq: Povareta. Pilipenda. Svetozar ÆoroviÊ: Bogojavqenska noÊ. Omer-aga. Petar KoËiÊ: Jablan. Borisav StankoviÊ: Naö BoûiÊ. Ivo Æipiko: DeËica. Milan VukasoviÊ: TriË.

U predgovoru prireðivaË govori jedino o seriji koju pokreÊe HriöÊanska zajednica u egzilu, a u napomeni kaûe da ova kwiga Ñne predstavqa pokuöaj sastavqawa antologijeì i da je ona samo Ñzbirka srpskih pripovedaka odabranih iz dela koja su nam bila dostupnaì.

6. Velibor GligoriÊ: Antologija srpske proze, 1-2, Nolit, Beograd 1955, str. 332 + 388.

SADRéAJ. 1. kwiga. V. GligoriÊ: Predgovor. Stjepan Mitrov Qubiöa: Kawoö MacedonoviÊ. Laza LazareviÊ: Prvi put s ocem na jutrewe. Sve Êe to narod pozlatiti. Stevan Sremac: Kir Geras. Ibiö-aga. Radoje DomanoviÊ: Danga. Voða. Simo Matavuq: Povareta. Pilipenda. Borisav StankoviÊ: –urðev-dan. U noÊi. Pokojnikova ûena. Petar KoËiÊ: Kroz meÊavu. Mejdan Simeuna ðaka. MraËajski proto. Ivo Æipiko: Na moru. 2. kwiga. Veqko PetroviÊ: Buwa. Salaöar. Backo i wegova sestra. Ivo AndriÊ: Put Alije –erzeleza. Anikina

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	797

vremena. Most na éepi. Rastko PetroviÊ: Qudi govore. Isidora SekuliÊ: Gospa Nola. Isak Samokovlija: Jevrejin koji se subotom ne moli bogu. Jovan PopoviÊ: U kukuruziötu. Branko ÆopiÊ: Glas iz djetiwstva.

Jedna od retkih kwiga koja pokriva duûi period srpske pripovetke, kraj proölog veka i vreme do Drugog svetskog rata. Autor neÊe da sastavi zbornik veÊ pravi Ñnajuûi i najstroûi izborì i neÊe da ide za Ñistorijskim razvitkom srpske prozeì. Kaûe da, osim izbora u ökolskim uxbenicima, nije mogao da se osloni na ranije izbore, jer Ñtemeqnijeg rada na antologiji srpske proze nije ni biloì.

U antologiju je uneo onu prozu Ñkoja ima osnovne osobine pripovetke i noveleì. Wegov osnovni kredo glasi: ÑDistanca je pridonela stvarawu uslova da se literatura srpske proze devetnaestog veka i vremena do 1914. godine kritiËki hladnokrvnije i objektivnije sagleda. Literatura izmeðu dva rata joö uvek je u ûivoj diskusiji...ì Zbog toga je wegova druga kwiga donela izbor proze Ñpre nego öto je ona kritiËki prouËena i ispitinaì.

7. Petar XaxiÊ: Posleratna srpska pripovetka, Progres, Novi Sad 1960, str. 336.

SADRéAJ. P. XaxiÊ: Posleratna srpska pripovetka. Ivo AndriÊ: PriËa o vezirovom slonu. Isidora SekuliÊ: Deca. Antonije IsakoviÊ: Dvoje. Miodrag BulatoviÊ: Qubavnici. MomËilo Milankov: Neznanka. Miodrag PavloviÊ: Povratak. Voja »olanoviÊ: Zlodusi svaËijeg kutka.

F SADRéAJ

798		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ova kwiga ima jedan od najduûih predgovora u kojem najmawe reËi ima o Ñstrogomì izboru. PrireðivaË govori o Ñprocesu usavröavawa naöe danaöwe pripovetkeì, o Ñsumraku rodaì, kao i da Ñzaista nema mesta veliËawu wenih rezultataì. Posle Drugog svetskog rata Ñrazvija se i izvesna proza koju bismo mogli prihvatiti kao totalnu negaciju tradicijeì, ali AndriÊ Ñne raskida sa tradicijomì veÊ joj Ñdaje sasvim nov vidì.

Piöe o Ñjakoj struji regionalistiËke pripovetkeì, ali i da priËa Ñviöe nema ambiciju da bude epski prikaz dogaðajaì veÊ samo Ñteûwu za saûimawem, podrazumevawem, sublimacijomì. Po wemu su pripovedaË i romansijer Ñsamo dva prividno divergentna trenutka u jednoj istoj liËnostiì, a krilaticu da je Ñlaköe napisati roman no dobru pripovetkuì pripisuje pripovedaËima koji se melanholiËno seÊaju Ñzlatnog dobaì u kojem je pripovetka Ñbila sinonim za prozuì.

8.Boöko NovakoviÊ: PripovedaËi, 1-2, SKZ i Matica srpska, Srpska kwiûevnost u sto kwiga, 11-12, Beograd 1963, str. 332 + 360.

SADRéAJ. 1. kwiga. B. NovakoviÊ: Trenuci pripovetke. Bogoboj AtanackoviÊ: Buwevka. Milan –. MiliÊeviÊ: Od nevoqe divqak. Kosta Ruvarac: KarlovaËki ðak. Milorad P. äapËanin: Katanska buna. Jovan GrËiÊ Milenko: Sremska ruûa. Pavle MarkoviÊ-Adamov: »iËa-Mijini dani. Ilija I. VukiÊeviÊ: PriËa o selu VraËima i Simi Stupici. 2. kwiga. Veqko M. MiliÊeviÊ: Mrtvi ûivot. Milutin UskokoviÊ: Pod arwevima. Anðelko M. KrstiÊ: VeËito duûni. PeËalbarova ûena.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	799

Oskrnavqeno bratstvo. Duöan RadiÊ: Dr SviliÊ ordinira od 8 do 11. Milica JankoviÊ: Najgori razred. Borivoje JevtiÊ: Tabanaöica. Ninova kÊi. Hamza Humo: SluËaj Raba slikara. Dragiöa VasiÊ: U gostima. ResimiÊ doboöar. Pogibija JaÊima Medenice.

PrireðivaË je priredio prve dve kwige u seriji ÑSrpska kwiûevnost u sto kwigaì. Smatra da srpska pripovetka stoji Ñizmeðu blistave proölosti i neizvesne buduÊnostiì, i da Ñnema viöe one plejade velikih pripovedaËaì (a u to vreme piöu I. AndriÊ i V. PetroviÊ, A. IsakoviÊ, M. BulatoviÊ...)

PodseÊa na SkerliÊeve reËi iz 1905. da je pripovetka postala Ñnacionalni rod srpske kwiûevnostiì i reËi S. VuloviÊa koji je 25 godina ranije dizao srpsku pripovetku u nebo. Smatra da postoji terminoloöka zbrka oko pojmova Ñromanì i Ñpripovetkaì i da Ñsa Prvim svetskim ratom prestaje prevlast pripovetkeì.

Mewa skerliÊevski ugao gledawa na I. VukiÊeviÊa (govori o rableovskim i sviftovskim crtama ÑPriËe o selu VraËima...ì), a sam pravi geografsku kartu srpske proze. U predgovoru ove kwige objavqeni su redovi prve posleratne pohvale majstorstvu D. VasiÊa.

9. Predrag Palavestra: PripovedaËi, 3-4, SKZ i Matica srpska, Srpska kwiûevnost u sto kwiga, 98-99, Beograd 1966, str. 360 + 338.

SADRéAJ. 3. kwiga. P. Palavestra: Razvojni tok savremene srpske proze. Miodrag BorisavqeviÊ: Vukovi. Wih dvoje. Mehmed SelimoviÊ: Magla i mjeseËina. »edomir

F SADRéAJ

800		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

MinderoviÊ: Seoba. Nedeqa. Uska ulica. DomaÊi zadatak o kravi. Erih Koö: TeferiË pod Majevicom. Najlepöe godine. Alija Xevenica. »ovek koji je znao gde je sever a gde jug. Æamil SijariÊ: Kamber Kuka. Snaha. Bunar. Boöko PetroviÊ: Ciganska pesma. Miodrag –urðeviÊ: Odloûeno vreme. Slobodan XuniÊ: Zidovi. 4. kwiga. Vojislav »olanoviÊ: Eros i Tanatos. Antonije IsakoviÊ: Crveni öal. VeËe. Paprat i vatra. Dvoje. Podne. Aleksandar Tiöma: LiËnost. MomËilo Milankov: Neznanka. Risto TrifkoviÊ:

SebiËnost. Pavle Ugrinov: Υλανχοσ. Radomir KonstantinoviÊ: Fina sjajna stvar. Miodrag BulatoviÊ: Qubavnici. Otpadnik. Malo sunce.

PrireðivaË je priredio druge dve kwige u seriji ÑSrpska kwiûevnost u sto kwigaì. Raspravqa o poloûaju romana i pripovetke krajem proölog i poËetkom ovog veka. Po wemu izmeðu dva rata dolazi do Ñpostepene urbanizacije srpske prozeì, a Ñza nepunih deset godina posleratnoga rascvetavawa, roman se razvio u najznaËajniji oblik savremene kwiûevnostiì.

Ispisuje panegirik ratnoj kwiûevnosti (Pesma, Daleko je sunce), a onda zapisuje kako se Ñu posleratnoj srpskoj pripoveci i romanu primeÊuje sve jasnija teûwa za proöirivawem tematskih okvira proznog kazivawaì. Tako –avoli dolaze postaju Ñjoö smeliji prodorì i Ñdokaz jedne nove koncepcije o odnosu umetnosti i ûivotaì.

Novi pisci su Ñrasporeðeni u öirokoj amplitudi od psiholoökog romana, ispovedne hronike, mitoloöke alegorije i fantazmagoriËne vizije do novih viðewa rata, savremene gradske priËe, malograðanskih balada i suptilne poetske

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	801

proze samoposmatraËke zamiöqenosti, oni u srpsku kwiûevnost nose sveûinu vere i oËekivawaì.

Ove Ëetiri kwige (NovakoviÊeva i Palavestrina, 31 pripovedaË, 53 pripovetke) nisu ni antologija ni zbornik, iako su u wima vidqivi tragovi antologijskog pristupa. One pokrivaju dug period, ali zbog koncepcije biblioteke u wih nisu ukquËeni oni pisci koji su dobili samostalne kwige.

10. Petar XaxiÊ: Vreme neprolazno. Zbornik priËa, Srpska kwiûevna zadruga, Kolo 59, kw. 401, Beograd 1966, str. 330.

SADRéAJ. P. XaxiÊ: Predgovor. Isidora SekuliÊ: Deda Maöa. Veqko PetroviÊ: Prepelica u ruci. Ivo AndriÊ: Bife ÑTitanikì. Jovan PopoviÊ: Brile. Meöa SelimoviÊ: Tuða zemqa. Erih Koö: TeferiË pod Majevicom. Mihajlo LaliÊ: Kopni snijeg. Branko ÆopiÊ: Prepiska oko krave. Jara Ribnikar: Zaseda. Antonije IsakoviÊ: Paprat i vatra. Miodrag PavloviÊ: Maska. Sveta LukiÊ: Za dvadeset i Ëetiri Ëasa. éivojin PavloviÊ: Legenda. Branimir äÊepanoviÊ: Pre istine.

Sam autor kaûe da wegov zbirka pripovedaka Ño ratu i oruûanom delu revolucijeì, pre moûe biti nazvana Ñpanoramom no antologijom srpske pripovetkeì, kao i da bi on sam Ñûeleo da kwiga bude mnogo boqa no öto jesteì. Ne smatra da je wegov izbor autora neka vrsta literarne egzekucije, ali tvrdi da je bio strogo nauËan i da ÑestetiËki kriterijum smatra presudnimì. A zna i potpisuje reËi: ÑNajboqe prolaze zbornici koji se brojem

F SADRéAJ

802			ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A
	autora opasno		pribliûavaju telefonskom
	imeniku.ì

11.Qubiöa JeremiÊ: Nova srpska pripovetka, Kwiûevna omladina Srbije, Beograd 1972, str. 320.

SADRéAJ. Q. JeremiÊ: Uvodne napomene. 1. deo. Miodrag BulatoviÊ: Qubavnici. Otpadnik. Antonije IsakoviÊ: Kaöika. Molba iz 1950. MomËilo Milankov: Zaverenici. Branimir äÊepanoviÊ: Krik. Ono drugo vreme. éivojin PavloviÊ: Sabqa. Jakov Grobarov: Nepozvani gost. Na dnu. CveÊe za moju majku. Mirko KovaË: Tripo –apiÊ, teökaö. Dragoslav MihailoviÊ: Lilika. Barabe, kowi i gegule. Vidosav StevanoviÊ: éuta groznica. éitije Cifronija i äoje. Milisav SaviÊ: Bugarska baraka. Prolaze li vozovi ibarskom dolinom. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: Peti vojnik. 2. deo. Tomislav Gotovac: Grupno uûivawe. Vujica Reöin TuciÊ: Strugawe maöte. Bora ÆosiÊ: Legenda o Ëarobnoj godini. Danilo Kiö: Livada, u jesen. Pavle Ugrinov: Voûwa tramvajem. Vladimir Stojöin: NajveÊa qubavnica na svetu. Slavko Lebedinski: ätap gospodina Balzaka. Filip David: Skaska o meseËevim koËijama. Marko NediÊ: Svetlost. Mitko Maxunkov: UskrsnuÊe. Milorad –uriÊ: Ogromwak. Vojislav V. JovanoviÊ: Skice. Ratko AdamoviÊ: éuta podmornica. Moma DimiÊ: AvijatiËari u autobusu. Zvonimir KostiÊ: PriËa o stubalskom grobqu. Dragi BugarËiÊ: Mita Bednik bez bicikla. Milica MiÊiÊ: Crnina. Miodrag VukoviÊ: Sagovornicima.

PrireðivaË sam kaûe da wegova kwiga sadrûi pripovetke koje Ñnajboqe predstavqaju tematski

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	803

opseg i umetniËke domete jednog od istaknutih tokova naöe savremene kwiûevnosti.ì Wegov izbor Ñantologijski je samo u nekim crtamaì, a ÑuvröÊene su najboqe do pripovedaka i najizrazitiji meðu pripovedaËima...ì

Definiöe pojam nove pripovetke: a) u odnosu prema konceptu stvarnosti u kwiûevnom delu i b) u odnosu prema pripovedaËkom jeziku i metodu. PripovedaËi u izboru hoÊe da Ñsloûenost i tragiku savremenog ûivotnog iskustva ove sredine uËine dostupnim umetnostiì, za wih je bitna Ñsumwa u oblasti samog literarnog postupkaì. U delima postoji Ñdruötveno kritiËka perspektivaì.

Zbog ûeqe Ñda ni jedan od neobuhvaÊenih vidova srpske pripovetke ne bude omalovaûenì, podelio je kwigu Ñna centralni deo i na tri boËna, naporedna odeqka drugog delaì. U prvom delu je Ñantologijsko ötivoì 11 pisaca, a u drugom a) Ñtekstovi prozaista Ëiji je dar uspeönije izraûen u obimnijim proznim celinamaì, b) Ñnapori pripovedaËa privrûenih fantasticiì, v) Ñpripovetke autora joö neizgraðenog pismaì.

12.Vidosav StevanoviÊ: Najmlaða srpska proza, Koraci, 7-8, jul-avgust, Kragujevac 1975, str. 56.

SADRéAJ: Radovan Beli-MarkoviÊ: Smrt u varoöici. Radoslav BratiÊ: Qubavi Katarine VladimiroviË. Milenko VuËetiÊ: Zlatni lanËiÊ. Radomir Gluöac: Vlaûna Panonija. Miodrag JankoviÊ: Leti crve, leti. Velimir ObradoviÊ: Najdanovo vrelo. Slaven RadovanoviÊ: Kqeötavica. Jovan RaduloviÊ: Pilip Koluvija i

F SADRéAJ

804		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

wegovi sinovi. Milisav SaviÊ: Zelena reka wenog tela.

Ovaj Ëasopis nije jedini koji je svoje stranice otvorio srpskoj prozi. Ovde je prireðivaË sakupio od tada mladih pisaca wihove radove i sloûio ih, azbuËnim redom, bez ikakvih napomena i komentara. Izbor je viöe panorama nego zbornik ili antoligija.

13. Mitko Maxunkov i Jasmina RackoviÊ:

Pripovetke o Beogradu, 1-2, Narodna kwiga i Biblioteka grada Beograda, Beograd 1978, str. 400 + 344.

SADRéAJ. 1. kwiga. M. Maxunkov, J. RackoviÊ: Nekoliko uvodnih napomena. Boûidar KovaËeviÊ: Esnafski qudi. Milorad PaviÊ: Borba petlova. Milan –. MiliÊeviÊ: Qubav. Dragutin IliÊ: Iguman Pajsije. Jovan IliÊ: Starina Tucak. Hajim S. DaviËo: Perla. Stevan Sremac: Kir Geras. Quben Karavelov: Nakazao je Bog. Milovan GliöiÊ: äetwa posle smrti. Laza LazareviÊ: Vetar. Simo Matavuq: Aranðelov udes. Vlajkova tajna. Greöno dete. Borisav StankoviÊ: PeËal. Janko VeselinoviÊ: Jeftina posla. Jedna uspomena. »edo qubavi. Borisav StankoviÊ: Moj novi izdavaË i prodavac kwiga. Radoje DomanoviÊ: Kako se proveo Sveti Sava u v. ûenskoj ökoli. 2. kwiga. Milutin UskokoviÊ: Kad ruûe cvetaju. éivot i delo Danila PeriöiÊa. Miodrag BorisavqeviÊ: äpijunka. MomËilo NastasijeviÊ: Na odsustvu. Ilija StanojeviÊ: Naöi psi. Radivoje BojiÊ: Staro mesto. Miloö Crwanski: Moj prijateq koji je proöao. Veqko PetroviÊ: Pesma u podne. Mrak. Dragutin IliÊ-Jejo: Pogodba. Branimir ÆosiÊ: Dvoriöte.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	805

Ivo AndriÊ: Zeko. Nadeûda IliÊ-TutunoviÊ: Prepuna Ëaöa. Frida FilipoviÊ: Sasvim fini gospodin. Ivo AndriÊ: Razarawa. Isidora SekuliÊ: Deda Maöa.

PrireðivaËi istiËu da Ñova kwiga nije antologija, a nije sasvim ni zbornik ni tematski izbor, veÊ meöavina svega toga.ì Trudili su se da u kwigu uvrste Ñsve vaûnije pripovetke koje prikazuju grad u teökim, sudbonosnim situacijama, u prelomnim istorijskim trenucima, a da opet ne izostave one koje slikaju ostale oblike ûivota u wemu i doËaravaju atmosferu minulih dana.ì

Ne gube iz vida Ñestetske kriterijumeì, tvrde da su izabrane pripovetke ÑumetniËki zrela ostvarewaì, ali unose i one priËe koje im nisu bile Ñpo ukusuì.

Pored pripovedaka, u Ñdrugom tokuì izbora, kurzivom su ötampani odlomci iz putopisa, zapisa, studija... Prva kwiga obuhvata period do kraja 19. veka, druga 20. vek do kraja Drugog rata, a treÊa koja nije objavqena trebalo je da pokrije posleratni period.

Troja je propala da bi ponovo oûivela u pesmi, u priËama koje je Homer uneo u Odiseju. Beograd postoji od 878. Prvi pravi pripovedaËi o Beogradu su GliöiÊ i Sremac, a prvi opis grada dao je Konstantin Filosof: grad sa sedam vrhova (Ñbeöe vaistinu sedmovrhì) i gorwim gradom koji ima ÑËetvora vrataì i peta koja vode u unutraöwi grad, sve sa mostovima Ñkoji se diûu verigamaì.

14.Harita et Francis Wybrands: La nouvelle prose Serbe, Editions Albatros, No 16, Paris, mars 1979, p. 112.

F SADRéAJ

806		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

SOMMAIRE. H. et F. Wybrands: PrÈsentation. Miodrag Bulatovic: Les amoureux. Antonije Isakovic: Le deuxiÈme rÈcit ‡ Tcheperko. Branimir Scepanovic: Le cri. Danilo Kis: La praire en automne. Mirko Kovac: La vie de Malvina Trifkovic. Dragoslav Mihailovic: La couronne de Petrija. Vidosav Stevanovic: Konstantin Gortcha. Milisav Savic: Le trou. Miroslav Josic Visnjic: Le roman de la mort de Galerie. Vojislav Jovanovic: Daimonion I.

Jedan od retkih izbora (antologija) srpske proze u inostranstvu. U posleratnom periodu uglavnom su ötampane kwige jugoslovenske proze u kojima je srpska pripovetka bila predstavqana po kquËu. Iako je izbor naslovqen Nova srpska proza, i donosi viöe odlomaka iz veÊih proznih celina nego pripovedaka, u istom broju ötampane su i pesme nekoliko srpskih pesnika (B. MiqkoviÊa, S. RakitiÊa, M. PetroviÊa, G. –oga). Autori ovog izbora su i wegovi prevodioci.

15. Boûo VukadinoviÊ: Antologija srpske fantastike, Zamak kulture, VrwaËka Bawa 1980, str. 278.

SADRéAJ. B. VukadinoviÊ: Umesto predgovora. Gavrilo St. VencloviÊ: Povest o trgovcu. Dr P. MihailoviÊ: Mrtva a ûiva. Dragutin IliÊ: Pod zemqom. Igumanova sen. Ilija VukiÊeviÊ: PriËa o selu VraËima i Simi Stupici. Jovan GrËiÊ Milenko: U gostionici kod ÑPolu zvezdeì na imendan öantavog torbara. Milovan GliöiÊ: Posle devedeset godina. Zaduönice. Danica MarkoviÊ: Doziv neËastivog. MomËilo NastasijeviÊ: Zapis o darovima moje roðake Marije. Miloö Crwanski: Vrt blagoslovenih

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	807

ûena. Radojica éivanoviÊ-Noje: San. Rastko PetroviÊ: NemoguÊi ratar. Aleksandar VuËo: Quskari na prsima. Miodrag BulatoviÊ: Rat je bio boqi. Miro GlavurtiÊ: Kowokradica. Mirko KovaË: Elida umire meðu svojima. Borislav PekiÊ: »udo u Gadari. Dobrica ÆosiÊ: Pepeo. Filip David: »etiri priËe. Bunar u tamnoj öumi. Vladan RadovanoviÊ: NoÊnik. Boûidar MilidragoviÊ: Umetnik Zolt. Mitko Maxunkov: General. Milorad PaviÊ: Ikona koja kija. Bahus i Leopard. Miodrag JankoviÊ: Grabovica. Duöan Jaglikin: Visokomoralni ubica.

PrireðivaË smatra da wegov izbor Ñsamo u jednom smislu moûe da bude antologiËan: tu su retke stranice uspele fantastike koja je ikada stvorena na tlu srpske literatureì, a mnoge priËe u antologiji Ñsadrûe fantastiku samo u elementimaì.

Ne zna se ko je priredio fragmente iz zaostavötine, uz tekst objavqen u Delu, marta 1969, kao predgovor, kao uvod u ovaj izbor novije srpske fantastike. (Naðene su dve poËetne stranice zamiöqenog teksta.)

Prihvata termin ÑfantastiËni realizamì od äarla Forta. Okruûeni smo realnim Ëudima: stvarnost u kojoj ûivimo punija je misterijama od one iz doba vampira, jer Ñono öto odvaja nauËnu fantastiku od dobre literarne fantastike koja je nadilazi, to je viöe stepen umetniËke uobraziqe, veÊa briga za literarnu tradiciju, i dubqi filozofski i psiholoöki interes za stvarnog Ëoveka i wegovu sudbinu u vremenuì.

F SADRéAJ

808		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

16. Milivoje MarkoviÊ: Novija srpska pripovetka, MoguÊnosti, 7-8-9, Split 1983, str. 509-754.

SADRéAJ. M. MarkoviÊ: Novija srpska pripovetka. Slobodan XuniÊ: Zidovi. Antonije IsakoviÊ: Pismo iz 1971. Boöko PetroviÊ: Plod. Duöan KaliÊ: DoruËak u travi. »edomir Braöanac: Drvo ûivota. Miodrag BulatoviÊ: PriËa o sreÊi i nesreÊi. MomËilo Milankov: Odlomci tragawa za Majom. Aleksandar Tiöma: »ovek u mleËnom restoranu. Danilo NikoliÊ: Skupqawe plodova. Milorad PaviÊ: Lozinka. Radovan édrale: Krilati bik. Dragoslav MihailoviÊ: »ija to duöa ovuda tumara. Sveta LukiÊ: –avolov öegrt. Branimir äÊepanoviÊ: Odbrana. Bora ÆosiÊ: Beleöke o najnovijem zanatu, muökom. éika LaziÊ: SluËaj za upotrebu. Mladen Markov: Banatski voz. Danilo Kiö: Ulica divqih kestenova. Mirko KovaË: Igwat ili kuÊa za ruöewe. Danko PopoviÊ: Natalijin hrast. éivojin PavloviÊ: »vakin iz Crevare. Mirjana StefanoviÊ: Prequbav. Bogdan äekler: Kukavci. Milenko JevtoviÊ: Filip i drozd. Filip David: Slepa ptica. Svetozar VlajkoviÊ: DoruËak. Vidosav StevanoviÊ: Jeremijina smrt. Slavko Lebedinski: Nedokazani pokojnik. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: Pijana Jelena. Milisav SaviÊ: Bugarska baraka. Dragi BugarËiÊ: Olovni vojnici u kuÊi Polanskih. Ratko AdamoviÊ: Dimitrije osvetnik. Milenko VuËetiÊ: Zaseda. Boûidar MilidragoviÊ: Kamen. –uro DamjanoviÊ: Kako me vidiö, nako me piöi. Boûur HajdukoviÊ: Odluka. David Albahari: äetwe pored reke. Slaven RadovanoviÊ: Ruûni jahaË. Miodrag RackoviÊ: Igra na sreÊu.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	809

Saöa Haxi TanËiÊ: SklapajuÊi oËi. Mirjana PavloviÊ: Grejawe lampama. Boöko QubinkoviÊ: Dnevnik. Marina KostiÊ: Magnina. Novica SaviÊ: Sudbina.

Namera prireðivaËa je da ukaûe na Ñraznovrsnost i brojnost pripovedaËkih postupakaì. Sam piöe da wegov izbor Ñnije raðen kao antologija veÊ kao panoramaì koja pokazuje razvoj srpske pripovetke i wena umetniËka i tematska odreðewa.

Ispisuje hvalospev drugoj polovini 19. veka i narodnoj priËi kao temequ srpske pripovetke, a period posle Drugog rata je doba Ñpraznog umetniËkog hodaì, sve do ÑpripovedaËa talasa iz 1969".

Smatra da srpska pripovetka Ñodoleva vremenu, sigurno se nosi sa romanom i ne retko biva boqaì i da je teûe pisati pripovetku nego roman (öto je tvrdio i V. PetroviÊ). Ona Ñtraûi maksimalnu sintezu i uopötavaweì.

17.Pavle ZoriÊ: Savremena srpska pripovetka, Slovo qubve, Beograd 1983, str. 344.

SADRéAJ. P. ZoriÊ: Predgovor. Ivo AndriÊ: Letovawe na jugu. Branko ÆopiÊ: Pohod na mjesec. Dragoslav MihailoviÊ: Gost. Aleksandar Tiöma: Hiqadu i druga noÊ. Branimir äÊepanoviÊ: Ono drugo vreme. Slobodan XuniÊ: Pod kiönom zvezdom. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Ulica Gospodar-Jovanova. Miodrag BulatoviÊ: VideÊemo posle. Danilo Kiö: Iz baröunastog albuma. Bora ÆosiÊ: U slavu mladih avijatiËara i ostalih. Milorad PaviÊ: Tajna veËera. Antonije IsakoviÊ: Tren (kazivawa »eperku). éivojin PavloviÊ:

F SADRéAJ

810		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Hob . Mirko KovaË: Rane Luke MeötreviÊa. Vidosav StevanoviÊ: Jutarwi disk xokej (MagoË). Danilo NikoliÊ: Spisak greöaka.

Autor ove kwige je Ñimao na umu tekstove a ne imenaì, pa smatra da wegova Ñantologija nije sastavqena tako da zadovoqi svaËiji ukusì. I misli da bi Ñnajlaköe bilo predstaviti sve struje, sve kwiûevne tehnike i postojeÊe vizije, sve znaËajnije stvaraoceì.

Poöto ne pravi izbor Ñni za daleku buduÊnost, ni za Narodnu bibliotekuì, smatra da je dovoqno Ñstrasno se odluËiti za ono öto volimoì. Wegov Ñsubjektivni principì u bodlerovskom smislu je Ñsuprotnost ökolskom objektivizmu koji sve prihvata s podjednakom ravnoduönoöÊu...ì Bira priËe Ñu Ëijem se reËniËkom mehanizmu oseÊa gustina ûivotaì, priËe koje su Ñliöene zanimqive radwe i stereotipne psiholoöke analize, graðene van kalupa starinske naracije...ì, priËe koje afirmiöu ÑpripovedaËki jezik, maötovit, subjektivan, imaginativan, osloboðen kliöea, razigran, ekstatiËan ili ironiËan, ali nikad sputan duhom tradicionalne povesti i hroniËarskog beleûewaì, koje Ñdonose neöto novo na planu sadrûaja, narativne tehnike, vizijeì. A sve su razvrstane u tri grupe: poetske, iracionalne i ironiËne.

18.Radivoje MikiÊ: Srpska pripovetka 1950-1982, Kwiûevna omladina Srbije, Beograd 1984, str. 278.

The Sebian Short Story 1950-1982 (anthology), The Association of Serbian Writers, Relations, 4 (12), Beograd, Winter 1983, p. 360.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	811

SADRéAJ. R. MikiÊ: Jedan pogled na srpsku pripovetku. Antonije IsakoviÊ: Berlin capput. Miodrag BulatoviÊ: Zaustavi se, Dunave. Aleksandar Tiöma: äkola bezboûniötva. Branimir äÊepanoviÊ: Ono drugo vreme. Dragoslav MihailoviÊ: Putnik. Danilo Kiö: Grobnica za Borisa DavidoviËa. Mirko KovaË: Slike iz porodiËnog albuma MeötreviÊa. Filip David: PriËa o turskom ËasovniËaru. Vidosav StevanoviÊ: Plod Ëreva tvojego. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: »estita Jelena. Milisav SaviÊ: Kapetan Vuk. Vojislav V. JovanoviÊ: Dvoglava korwaËa. David Albahari: PriËe koje jedni drugima priËamo. Radoslav BratiÊ: Slika bez oca. Milica MiÊiÊ-Dimovska: PoslastiËareva smrt. Radomir Gluöac: Svi tuku Mariju. Mirjana PavloviÊ: Ja i Brka Ëinimo kupastu komplementarnu formu. Jovan RaduloviÊ: Peto pismo.

Poöto antologiËar treba da izloûi Ñstvarne kriterijume izboraì ili da kolebawa prikrije ÑrazliËitim relativizacijamaì, ovaj prireðivaË kaûe da je wegov izbor ima ÑdelimiËno antologijski karakterì. I da ne moûe Ñsasvim jasnoì da odgovori na pitawe öta je svojim izborom hteo i öta sam izbor pokazuje.

Kao i Q. JeremiÊ, misli da sa IsakoviÊem i BulatoviÊem ÑpoËiwe jedan nov tok u naöoj pripovedaËkoj umetnostiì, kao i da je Ñproza novog stilaì uËvrstila i Ñosnaûila vezu naöe savremene proze sa nasleðemì.

Wegov izbor Ñpokazuje smerove kojima se kretala srpska prozaì. Srpska pripovetka se ukazuje i kao Ñlaboratorijski ûanr, ûanr unutar kojeg su se odvijali razliËiti eksperimenti,

F SADRéAJ

812			ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A
	ukrötala		i susretala razliËita iskustva i

tradicijeì.

Ova antologija objavqena je u zimu 1983, u prevodu na engleski jezik (The Sebian Short Story 1950-1982), u Ëetvrtom broju Ëasopisa Relations, koji izdaje Udruûewe kwiûevnika Srbije.

19.Gojko TeöiÊ: Antologija srpske avangardne pripovetke (1920-1930), Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad 1989, str. 584.

SADRéAJ. G. TeöiÊ: Kontekst za Ëitawe pripovetke srpskog modernizma i avangarde. Miloö Crwanski: Apoteoza. Legenda o muökom. Raj. Dragiöa VasiÊ: U gostima. Vitlo. Ivo AndriÊ: Put Alije –erzeleza. Iskuöewa u Êeliji br 38. MomËilo NastasijeviÊ: Lagarije po noÊi. Zapis o darovima moje roðake Marije. Branimir ÆosiÊ: EgipÊanka. Hamza Humo: SluËaj Raba slikara. Aleksandar IliÊ: Sajuz-broj. Todor ManojloviÊ: Pesnik palikuÊa i Ëetiri hrabra vatrogasca. Ilija M. PetroviÊ: Bajka o belom princu, Ëarobnom potoku i rumenoj zemqi. Vladan StojanoviÊ Zorovaveq: Kantefabula. Boûidar KovaËeviÊ: Gospoða vampirica. Stanislav Krakov: Kestewe. AlhimiËar. Revolucionar. Rade Drainac: Sablasni pacovi. Rastko PetroviÊ: Pustiwak i medenica. NemoguÊi ratar. Xungla, kujna, koËijaö i noÊ. Stanislav Vinaver: Gromobran Svemira. VeËe na Okeanu. Karaule. Dragan AleksiÊ: Piötaqka ide ulicom i gosp. Tipka. SluËaj sa hirurgom. Boöko Tokin: Alaska. Qubomir MiciÊ: äimi na grobqu Latinske Ëetvrti. Branko Ve Poqanski: 77 samoubica. Moni de Buli: Konstrukcija jednog sna. Marko RistiÊ: Biser-java

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	813

etika darovanih vrednosti. Aleksandar VuËo: Uvod u prvu konaËnu kwigu. Vane éivadinoviÊ Bor: Inkvilini. Oskar DaviËo: Paket udaqen od mene celom svojom daqinom. KoËa PopoviÊ: Prodana sudbina. Rastko PetroviÊ: Qudi govore.

Ova kwiga Ñsrpskog modernizma i avangardeì ima (uz prolog i epilog) tri dela: 1. Modernizam - izmeðu tradicije i avangarde, 2. Avangarda - razarawe priËe i 3. Nadrealizam ili razorena priËa. ÑAvangardaì je za ovog prireðivaËa preimenovawe brojnih izama (sumatraizam, ekspresionizam, dadaizam, kosmizam, hipnizam, zenitizam, svetokretizam, nadrealizam, dijalektiËki realizam itd.), a pojmom ÑModernaì oiviËeno je razdobqe izmeðu 1892. i 1914. godine. Za wega je treÊa decenija Ñzlatno doba srpske pripovetkeì.

ÑModernizacija narativne strukture znaËila je izneveravawe realistiËkog postupka, istovremeno i osavremewivawe fabule koje je iölo i do razbijawa fabulativnog niza i unoöewa u tekst fragmentarnosti kao novog tipa organizovawa narativne graðe.ì

PoetiËki radikalizam u prozi razara Ñi formu, i znaËewe, i fabulu, i ûanr, i postupak u celiniì. Iako su mnogi delovi romana iz tog perioda oblikovani kao priËe, nije unosio odlomke.

20.Marinko ArsiÊ Ivkov: Srpska anatemisana pripovetka, Altera, Beograd 1989, str. 96.

SADRéAJ. M. ArsiÊ Ivkov: Predgovor. Dragiöa VasiÊ: Vitlo. Stanislav Krakov: Crveni pjero. Vladimir Velmar-JankoviÊ: Glose jednog

F SADRéAJ

814		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

putnika. Svetislav StefanoviÊ: Iskuöewa. Stojan V. éivadinoviÊ: Mile DikiÊ. Grigorije BoûoviÊ: »udni podviûnik. Niko BartuloviÊ: Izdajstvo Ilije BeriÊa. Radoje M. JankoviÊ: Duhovi. Velislav SpasiÊ: Qubavne iluzije. Ranko MladenoviÊ: Letopis o venËawu s pevcem. Jezdimir DangiÊ: Sirotiwska pesma. Mladen St. –uriËiÊ: Sa pogreba jednog matroza. MomËilo MiloöeviÊ: Azil. Dragutin IliÊ-Jejo: Smrt srpskog domaÊina.

Posle Antologije udvoriËke poezije autor je stupio na teren koji je veÊ tada obeleûio Gojko TeöiÊ. Svoj izbor zove zbornikom koji je okrenut Ñnaöim savestima (a to baö nisu najboqi Ëitaoci)ì. Drvqe i kamewe istresa na Ñfakultetske katedre, profesore, ökole, kritiËare, pisce istorija kwiûevnosti, urednike, izdavaËe...ì

Krivica anatemisanih je mnogo mawa i ÑËesto je samo moralne prirode, pa zasluûuje i moralnu osuduì. Navodi kako su sve etiketirani anatemisani pisci: zloËinac, faöista, izdajnik naroda, kwiûevni ötakor, kwiöki gwavator, pesniËka niötarija, matoro mrtvoroðenËe, opskurant, mucava klikuöa ...

Zbog obima i nedostatka sredstava izostavqeni su neki pisci, a drugi su uvröteni i sa slabijom priËom. Smatra da je proza treÊe decenije fragmentarna, Ëesto autobigrafska. D. VasiÊa stavqa u vrh srpske proze, S. Krakova u vrhunske stiliste, a G. BoûoviÊa meðu najveÊe srpske pripovedaËe.

21.Predrag Palavestra: Kwiga srpske

fantastike XII-XX vek, I-II, Srpska

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	815

kwiûevna zadruga, Kolo 82, kw. 541-542, Beograd 1989, str. 308 + 364.

SADRéAJ. 1. kwiga. P. Palavestra: KritiËke odlike srpske fantastike. Pop Dukqanin: Legenda o svetom Vladimiru. Srpska Aleksandrida: Aleksandar u tamnom vilajetu i na kraju sveta. Nepoznati pisac: Dva apokrifa. Stefan PrvovenËani: »uda svetog Simeona. Teodosije Hilandarac: »udotvorstva svetog Save. Iskuöewa svetog Petra Koriökog. Arhiepiskop Danilo II: »uda arhiepiskopa Arsenija. Grigorije Camblak: »uda na grobu Stefana DeËanskog. Patrijarh Pajsije: Objavqivawe Uroöa kao svetiteqa. Gavril StefanoviÊ VencloviÊ: Povest o trgovcu. Milovan VidakoviÊ: Ostrvo duhova. Jevstatije MihajloviÊ: Mesto tainstva otkrovitelno. Atanasije NikoliÊ: Vjerni pobratim. Ilija OgwanoviÊ: –avolski poslovi. Stjepan Mitrov Qubiöa: Tenac. »edomiq MijatoviÊ: Ispovest jednog kaluðera. Jovan GrËiÊ Milenko: U gostionici kod ÑPoluzvezdeì. Milovan GliöiÊ: NoÊ na mostu. Posle devedeset godina. Ilija VukiÊeviÊ: PriËa o selu VraËima i Simi Stupici. Radoje DomanoviÊ: Danga. Lazar KomarËiÊ: Jedna ugaöena zvezda. Pera TodoroviÊ: Snoviðewa na Terazijama. Simo Matavuq: Priviðewe naöeg xentlmena. Naumova slutwa. Laza KostiÊ: Dnevnik. Mileta JaköiÊ: Misterije. Danica MarkoviÊ: Doziv neËastivog. 2. kwiga. Dragiöa VasiÊ: Vitlo. Ivo AndriÊ: Jelena, ûena koje nema. Letovawe na jugu. Miloö Crwanski: Priviðewa. MomËilo NastasijeviÊ: Zapis o darovima moje roðake Marije. Rastko PetroviÊ: Putnik bez senke i drugi zapleti. Qubiöa JociÊ: Ulica ÑDva vetraì. Nema

F SADRéAJ

816		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

mleka kupa bez guötera. Erih Koö: Ledeno doba. Dobrica ÆosiÊ: Bajka. Slobodan XuniÊ: Obrok. Miodrag PavloviÊ: Crna kula. Milorad PaviÊ: Suviöe dobro uraðen posao. Ikona koja kija. Borislav PekiÊ: »udo u Vitaniji. Dragoslav MihailoviÊ: Nebeski sviraËi. Miodrag BulatoviÊ: Pigal gori. éivojin PavloviÊ: Oni viöe ne postoje. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Ulica gospodar-Jevremova. Danilo Kiö: Enciklopedija mrtvih. Branimir äÊepanoviÊ: Ono drugo vreme. Mirko KovaË: ProzraËno telo. Filip David: Jedna noÊ u Varöavi. Der Hund. Vidosav StevanoviÊ: Zmijsko vreme. Milisav SaviÊ: Vuk. David Albahari: Jevanðeqe po mom ocu. Saöa Haxi TanËiÊ: Savröen oblik. Velimir Æurgus Kazimir: Kruûna amfibija Teofila Samotrake. Nemawa MitroviÊ: Snovi i dani. Svetislav Basara: Zigmund Frojd: SluËaj Ernesta M..

PrireðivaË smatra da je Ñsvet fantastike postao privlaËan: qudi su se umorili od istineì i da Ñkoreni srpske fantastike seûu duboko u proölost, jednim krakom u staru slovensku mitologiju, a drugim - moûda Ëak i jaËim - u nepoznato praistorijsko duhovno nasleðe Balkanaì. Fantastika je sruöila zidove Ñizmeðu ove i one strane ûivotaì, ona je realizam Ñu viöem smisluì. Bogatstvo fantastiËnih ûanrova: od grobqanskih priËa do nauËne fantastike.

Za wega je VencloviÊ rodonaËelnik srpske fantastike, a AndriÊ Ñjedan od najizrazitijih pisaca fantastiËnih priËa u modernoj srpskoj kwiûevnostiì. Wegov je zakquËak Ñda je jaËina obnove fantastiËne kwiûevnosti u srazmeri s pobunom protiv totalitarizma, protiv nasiqa

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	817

istorije i opsesivne i monistiËke strukture vladajuÊih ideologijaì, ali citira i Rozmari Xekson: ÑSvojom strukturom i semantikom, fantastika navodi na poniötavawe svakog poretka koji se pokazao nasilniËkim ili nedovoqnim.ì

U ovom izboru Ñceloviti fragmenti iz veÊih proznih celina sa izrazitim fantastiËnim odlikama tretirani su ravnopravno s fantastiËnim priËamaì. (Ni u fusnotama ne pomiwe sliËan izbor koji je napravio B. VukadinoviÊ.) Od pedesetak pisaca jedna petina pokriva sedam i po vekova, a ostali neöto viöe od posledweg veka.

22.Gojko TeöiÊ: Utuqena baötina (antologija cenzurisanih pripovedaka), Dositej, Beograd 1990, str. 444.

SADRéAJ. G. TeöiÊ: Uvod: posle ÑzloËinaì i kazne. Dragiöa VasiÊ: U gostima. ResimiÊ doboöar. Rekonvalescenti. Vitlo. Osveta. PriËa o Lazaru Pardonu, Ëoveku koji nije gospodin. Stanislav Krakov: Kestewe. Saputnik. AlhimiËar. Doûivqaj sujevernog Ëoveka ili gospoða u kupatilu. MediËijevska Venera. PriËa o mladom gospodinu Hilendarskom. Vladan StojanoviÊ Zorovaveq: Palidrvce. Niz vetar. Dragan AleksiÊ: äampion oËiju i uzdaha. Beton, traverza, srce od oranice i AnËika Libliher. Boöko Tokin: Veliki pesnik Triptikus. Marks, Makroskop, Miki. Todor ManojloviÊ: ÑPismo za Parizì ili Ribampre Suûaw. Aleksandar IliÊ: Karazemansko. Qubomir MiciÊ: Revolucija u gradu Belome 7777 traûi se Ëovek. Vane éivadinoviÊ Bor: Snovi. Vlastimir S. PetkoviÊ: Skandal. Miodrag MihajloviÊ

F SADRéAJ

818		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Svetovski: SeÊawe na Oblomova. Maskenbal na kosturnici. Grigorije BoûoviÊ: Zlate iz Slatine. Stal Kijeva. Najka. Tivaidska napast. Niko BartuloviÊ: Tri divna druga. Hipotetikon. Qubav na odru. Svetislav StefanoviÊ: Iskuöewa. Jezdimir DangiÊ: VeËno gladan. Veselin FilipoviÊ: Kad qubav proðe. Vladimir Velmar-JankoviÊ: Promaöen Ëas. Radosti moga prijateqa pesnika Marka. Branko MaöiÊ: Prva vatra. Radivoje BojiÊ: U delirijumu. MomËilo MiloöeviÊ: Odlikovawe. Borivoje JevtiÊ: O Ëoveku bez ruke. äume. Nikola TrajkoviÊ: éetva. Stojan V. éivadinoviÊ: PriËa osuðenoga na smrt.

Ova antologija je osobit Ñindex autorum prohibitorumì, a reË je o prozi koja je Ñsastavni deo baötineì. Najavqena je kao poËetak Ëitavog venca kwiga i radova koje su Ñideoloöka anatema, zabrana, cenzura, livkidacija...ì izbrisali iz srpske kwiûevnosti.

ÑRevolucionarni makijavelizam i jednoumqe su... negovali svesno i dugotrajno falsifikovawe kwiûevne istorijeì, smatra prireðivaË, a Ñideoloöko jednoumqe, osvetniËki duh, primitivizam ideoloökih Ëistunaca... Ëine crne mrqe naöe kwiûevne i kulturne istorijeì.

Ovde su prvi put posle rata ötampani radovi mnogih autora, sa biografskim podacima i kritiËkom ocenom. AntologiËar se ne bavi ÑpolitiËkim i ideoloökim rehabilitacijama, veÊ kwiûevnoistorijskim, kulturoloökimì.

23.Miroqub JokoviÊ: Najlepöe srpske priËe, po izboru pripovedaËa, Fond za finansirawe kulture, Raöka 1990, str. 212.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	819

SADRéAJ. M. JokoviÊ: Uvodna reË ili slovo o razlikama. Jara Ribnikar: Maki, moj Maki. Erih Koö: Jutro. Antonije IsakoviÊ: Obraz. Aleksandar Tiöma: Celog sebe. Danilo NikoliÊ: Jedna uporna uspomena. Pavle Ugrinov: Hrt u pokretu. Milorad PaviÊ: ÑVexvudovì pribor za Ëaj. Miodrag BulatoviÊ: Qubavnici. Dragoslav MihailoviÊ: Ujka Dragi sedi pod jabukom. Borislav PekiÊ: Smrt na Golgoti. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Papagaj. éivojin PavloviÊ: U osvit. Mladen Markov: Ruka koja daje i ruka koja prima. Danilo Kiö: Slavno je za otaxbinu mreti. Petar PajiÊ: Lagano su umirale stvari. Branimir äÊepanoviÊ: Krik. Jakov Grobarov: Oktobarski sluËaj. Mirko KovaË: Otac i wegove reËi ili nebeski zaruËnici. Svetozar VlajkoviÊ: Jutro putuje ka nama. Filip David: Dva zapisa. Ratko AdamoviÊ: Niko. Ismet Rebrowa: Spomenik. Vidosav StevanoviÊ: Inicijali. Mirjana PavloviÊ: »iöÊewe magistralnog puta. Moma DimiÊ: NoÊ pod Kosmajem. –uro DamjanoviÊ: Trihin. Milisav SaviÊ: Prolaze li vozovi ibarskom dolinom. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: Grupni nekrolog. Radovan Beli MarkoviÊ: ävapsa kosa. Milica MiÊiÊ Dimovska: Roðendan. Slaven RadovanoviÊ: Armej Kolotkov. David Albahari: Jerusalim. Radoslav BratiÊ: Kobila Zeka rûe u noÊi. Saöa Haxi TanËiÊ: Osvajawe. Duöan PreleviÊ: Grozda i Kozak. Tiodor RosiÊ: éuti pas. Jovan RaduloviÊ: Qeto na planini. Svetislav Basara: Pismeni zadatak iz srpskohrvatskog jezika na temu nesanica. Predrag MarkoviÊ: DeËje radosti. Miladin MiËeta: Ledene duöe. Mihajlo PantiÊ: Poslepodne. Nebojöa JevriÊ: Prijateqi.

F SADRéAJ

820		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Veötim pokretom. Nemawa MitroviÊ: Nekrolozi, promocija. Vladimir Piötalo: Veötica.

PrireðivaË zapisuje: ÑOvo je prvi antologijski izbor... pravqen uz punu saradwu sa najöirim krugom savremenih srpskih pripovedaËa.ì I nastavqa: ÑSve dosadaöwe antologije... sastavqene su na osnovu odreðenih kritiËkih naËelaì, a ovaj izbor Ñne poËiva ni na kakvim normativnim naËelimaì. I on ukazuje na problem termina: kratka priËa, pripovetka i novela, a smatra da je wegova antologija dokaz za Ñpostojawe viöe stilskih orijentacijaì.

Autori su uz priËe (najboqa, najdraûa) davali i kratka obrazloûewa za izbor. Postoje dva izdawa: 1. u Ëasopisu Raöka, 2. kao zasebna publikacija.

24.Aleksandar Jerkov: Antologija srpske proze postmodernog doba, SKZ, Antologije, Beograd 1992, str. 478.

SADRéAJ. A. Jerkov: Postmoderno doba srpske proze. Ivo AndriÊ: Uvod. Vladan Desnica: Delta. Miloö Crwanski: Balugxija, naö kapuÊehaja, u Berlinu. Bora ÆosiÊ: Naracija, podlistak, esej. Pavle Ugrinov: Neuteöni jad teËe Goa. Dragoslav MihailoviÊ: Gost. Vidosav StevanoviÊ: Jutarwi disk xokej (MagoË). Boöko PetroviÊ: Novela od Virðilija. Aleksandar Tiöma: NajveÊi znalac na svetu. Dragan StojanoviÊ: Orfej ili Umetnost fuge. Sava Damjanov: Elegija. Mihajlo PantiÊ: Vonder u Berlinu. Milenko PajiÊ: Nova biografija Salvadora Dalija, paranojiËna verzija. Dragan VelikiÊ: éena iz kataloga. –orðe Pisarev: Radoznala Ana i kovËeg. Danilo Kiö:

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	821

Enciklopedija mrtvih (»itav ûivot). Borislav PekiÊ: »ovek koji je jeo smrt 1793. Milorad PaviÊ: ÑVexvudovì pribor za Ëaj. Filip David: PriËa o turskom ËasovniËaru. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Ulica Filipa ViöwiÊa. Mirko KovaË: Susret s Valentinom. David Albahari: äetwe pored reke.

Svetislav	Basara:	Falseland...	zemqa
krivotvoriteqa. Radoslav PetkoviÊ:			Kratka

istorija besmrtnika. Predrag MarkoviÊ: Tavorska svetlost. Miroslav Tohoq: Glose o svjetlosti i praznini. Mileta ProdanoviÊ: Deglií impiccati. Vladimir Piötalo: Ambasadorski manifest. Nemawa MitroviÊ: Rase. Sreten UgriËiÊ: Vaskrsavawe.

PrireðivaË smatra da se postmoderna (postmoderno doba) naslawa na nekoliko modernizama u srpskoj kwiûevnosti 20. veka. Ako postoji Ñmoderna s poËetka vekaì, pa Ñmodernizam izmeðu dva rataì, pa Ñposleratni modernizamì, onda je period Ñod sredine öezdesedihì post od posta postmoderne. Postmodernizam je Ñotkrioì Ëitavu lepezu Ñstrategija pripovedawaì, ÑautopoetiËkih komentaraì, Ñfragmentarnostì itd. Autor antologije smatra da su Ñistraûivawa kwiûevne forme, suoËavawa sa pripovedaËkim subjektom i ponirawe u svest pripovedaËa i junakaì dovela do ÑpoetiËkog znawa na kome poËiva postomoderna strategija pripovedawa.ì Postmoderna je oslowena na razlikovawe i Ñrazdvajawe priËawa i iskustva ûivota, teksta i stvarnostiì. ÑPoetika pripovedawaì je Ñjedno od sredstava oblikovawaì.

AntologiËar tvrdi da pisac koji ûivi u postmodernom dobu (a savremeni pisci u drugom i ne

F SADRéAJ

822		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

mogu da ûive) Ñnema viöe o Ëemu da pripoveda osim da se upusti u istraûivawe veÊ postojeÊih priËaì, tj. Ñkazano pojednostavqeno, umesto da se pripoveda da bi se ispriËala priËa, priËa se kazuje da bi se pripovedalo: pripovedawe ne moûe biti dovröeno u priËiì. ÑPisci osamdesetih ne polaze od nekog specifiËnog ûivotnog iskustva koje nuûno mora biti saËuvano u priËi, veÊ od novog razumevawa pripovedawa i novog oseÊawa za kwiûevni oblik.ì

Koreni postmoderne padaju na poËetak 20, pa na kraj 19. veka, pa na Francusku revoluciju, pa Ëak seûu do 5. veka u kojem poËiwe istorija modernog. A Ñpostmoderni kwiûevni senzibilitetì, po ovom prireðivaËu, nije Ñvrednosnoì odreðewe. ÑPisci koji danas privlaËe paûwu Ëesto veÊ sutradan tonu u zaborav pa takvu sudbinu neÊe izbeÊi ni poneki autor iz ove antologije.ì

25.Boban KneûeviÊ: Nova (alternativna) srpska fantastika i Sava Damjanov: Nova (postmoderna) srpska fantastika, Studentski izdavaËki centar, Beograd 1994, str. 244+ 214.

SADRéAJ. 1. deo. B. KneûeviÊ: Nova (slipstream) srpska fantastika. Dragan R. FilipoviÊ: Beûim u noÊ. Aleksandar MarkoviÊ: Avanture belih nosoroga: Ekstazi. Qiqana PraizoviÊ: Herbarijum. Zoran JaköiÊ: Paragraf sedmi. Veronika Santo: Vrt pramËanih figura. Zoran StefanoviÊ. Na proleÊe, qubiÊemo se. Vladimir LazoviÊ: Preko duge. Radmilo AnðelkoviÊ: Dan Mitre. Zoran NeökoviÊ: PredveËe se nikako ne moûe... Goran Skrobowa: Qubavnici. Ilija BakiÊ: OËi Janusa. Oto

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	823

Oltvawi: UmiruÊi leptir. Boban KneûeviÊ. Prosjak i kockar. 2. deo S. Damjanov: Srpska fantastika od sredweg veka do postmoderne. Milorad PaviÊ: Blato. Zapis na kowskom Êebetu. VeËera u krËmi ÑKod znaka pitawaì. Miodrag VukoviÊ: PiletiÊ, kvoËkica. David Albahari: Nema pesma. Velimir Æurgus Kazimir: Jedno shvatawe Vizantije. Milenko PajiÊ: Nova biografija Horhe Luisa Borhesa (1899-1984). Qiqana JokiÊ Kaspar: Oboûavalac. Svetislav Basara: Fatalna ûurka. Vasa PavkoviÊ: Monstrum. Radoslav PetkoviÊ: Kratka istorija besmrtnika. Predrag MarkoviÊ: Tavorska svetlost. Mihajlo PantiÊ: Orguqe i jezera. Miki äepard: O Hipnosu koji boravi na ostrvu Lemnu kao gospodar svih bogova i qudi. Mileta ProdanoviÊ: Gospodara wegovog glasa. Nemawa MitroviÊ: Trn. Vladimir Piötalo: Milorad PaviÊ: Izabranik. Sreten UgriËiÊ: Devica i jednorog.

U istoj kwizi, sa jedne i druge strane, ötampane su ove dve antologije. PrireðivaËi imaju razliËit i pristup i izbor. Zanemaruju i VukadinoviÊevu i Palavestrinu kwigu sliËne sadrûine.

KneûeviÊ uvodi termin Ñalternativna fantastikaì, govori o tome da su pisci fantastike Ñzanemareni od glavnog toka kwiûevne kritikeì i daje izbor priËa pisaca okupqenih oko kluba ÑLazar KomarËiÊì. Po wemu je PaviÊ Ñsamo za korak izbegao sudbinu alternativnog piscaì.

Damjanov srpsku fantastiku od sredweg veka do danas deli na Ëetiri perioda, a PaviÊa uzima za rodonaËelnika moderne fantastike, iako ÑfantastiËki tok srpske kwiûevnosti...

F SADRéAJ

824		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

predstavqa joö uvek nepoznanicuì. Piöe da ÑfantastiËku komponentuì treba sagledavati u kontekstima Ñprevladavawa racionalno-logiËkog diskursaì i Ñnapuötawa tradicionalnog logocentrizmaì.

Po wemu je fantastika Ñpotreba da se literarno predoËi jedna apsolutna stvarnost, u kojoj ne postoje racionalno-logiËke podele i Ëvrste granice izmeðu realnog i nadrealnog, moguÊeg i nemoguÊegì, ali se i pita da li je moguÊe Ñgovoriti o fantastici povodom proznog sveta u kome je sve moguÊeì.

26. Aleksandar Jerkov: Antologija beogradske priËe, 1-2, Vreme kwige, Beograd 1994, str. 1-336 + 337-700.

SADRéAJ. 1. kwiga. Rastko PetroviÊ: NemoguÊi ratar. Jakov IgwatoviÊ: Jedan slepac. Dragutin IliÊ: Iguman Pajsije. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Ulica Filipa ViöwiÊa. –ura JaköiÊ: Uskok. Vladan –orðeviÊ: Kapetan Veqko. Lazar KomarËiÊ: Posledwe zbogom. Milorad P. äapËanin: Opasan drug. Radoje DomanoviÊ: Kako se proveo sveti Sava u Viöoj ûenskoj ökoli. Milovan GliöiÊ: äetwa posle smrti. Janko VeselinoviÊ: »edo qubavi. Borisav StankoviÊ. Jovo-to. Simo Matavuq: Aranðelov udes. Branislav NuöiÊ: Nezvani tutor. Veqko PetroviÊ: StruËwak. Stanislav Krakov: äahovski turniri. Stevan Sremac: Buri i Englezi. Hajim S. DaviËo: Perla. Boûidar KovaËeviÊ: Esnafski qudi. Stanislav Vinaver: Pismo gospodina Trajka ÆiriÊa. Veqko MiliÊeviÊ: éili Diperoaj. Miloö Crwanski: Moj prijateq koji je proöao. Dragiöa VasiÊ: Ispovest

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	825

jednog smetewaka. Miodrag BulatoviÊ: Qubavnici. 2. kwiga. Duöan Vasiqev: Umirawe. Ivo AndriÊ: PorodiËna slika. Pavle Ugrinov: UskrsnuÊe slikara i pesnika. Branimir ÆosiÊ: Susret. Milutin Kaöanin: Na pijaci. Bora ÆosiÊ: Zanat sveËarski u novim uslovima. Qubiöa JociÊ: Proletwi san. Isidora SekuliÊ: Deda Maöa. MomËilo Milankov: Pasijans. Danilo NikoliÊ: San i nesan. Vidosav StevanoviÊ. Jutrawi disk xokej (MagoË). –orðe Jakov: 241/2. Aleksandar Tiöma: Jalousie. Mirjana PavloviÊ: Izmeðu dva sluöawa ÑMamm blueì. Mihajlo PantiÊ: Podvoûwak. Mileta ProdanoviÊ: U sazveûðu Ëarobnih imena. Voja »olanoviÊ: Moira. Dragan KolareviÊ: VozaË na liniji 26. Borislav PekiÊ: SviraË iz zlatnih vremena. David Albahari: Nema pesma. Radoslav PetkoviÊ: Kratka istorija besmrtnika. Rade Drainac: Branko Leptir. Milorad PaviÊ. VeËera u krËmi ÑKod znaka pitawaì. Jovica AÊin: Laûni bibliotekar. Vladimir Piötalo: Milorad PaviÊ: Izabranik. A. Jerkov: Odbrana i posledwi dani.

PrireðivaË ove kwige, u kojoj ima malo navodnika, pokupio je iz raznoraznih enciklopedija podatke o gradovima, pa ta saznawa u predgovoru prodaje Ëitaocu kao urbofiliju. TragajuÊi za razlikom izmeðu urbane i ruralne istine, nalazi da su Ñuzroci netrpeqivosti prema gradu i graðanskom nasleðu mnogo dubqiì od komunistiËke polovine veka.

Danaöwem Ëoveku je vaûnije kako on sam vidi proölost a ne kako su je videli savremenici (navodi PaviÊevu kritiku SkerliÊa: umesto pisaca koje treba Ëitati nudi dela koja se mogu

F SADRéAJ

826		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ëitati), Ëitaoce krsti titulama Ñagresivni prostakì i Ñpolu-intelektualacì, a smatra da silazak seqaka u gradove razara urbanu kulturu.

Tvrdi da su Ñruralna i urbana imaginacija srpske kwiûevnosti u najmawu ruku ravnopravneì, jer gradovi kod AndriÊa nisu Ñneutralna mesta dogaðaja, veÊ se oblikuju kao kwiûevne figure, urbani likoviì. Svuda nalazi ÑurbopoetiËke odlike prozeì kao öto muû Ëija ûena je trudna svuda vidi trudnice. A kod novijih pisaca otkriva graðewe neke vrste Ñposturbaneì proze.

Tek u ÑNapomeniì pomiwe da sliËnu kwigu M. Maxunkova i J. RackoviÊ nije video Ñsve dok nije zavröio svoj izborì, ali je podudarnost u izboru priËa velika. Wegova Ñantologija nije isto öto i antologija priËa o Beograduì. Ona ÑpoËiwe mitskim prelaskom iz sela u grad, zatim se istraûuju veze sa folklorom i priËe o poreklu, duhu mesta, herojstva i tako daqe...ì, a formirana je od fraktala (mawih delova koji ponavqaju izgled celine).

27. Vladimir CvetanoviÊ: Antologija kosovskometohijskih pripovedaËa (1871-1941), Srpska kwiûevna zadruga, Beograd 1994, str. 316.

SADRéAJ. V. CvetanoviÊ: Pisci kojima se treba vraÊati. Manojlo –orðeviÊ Prizrenac: Potowi NemawiÊ. Piötoq. Nikodim S. SaviÊ: Nakina brdila. Zarija R. PopoviÊ: Na izvoru Morave. Neoplakani grob. U majstorovoj kuÊi. Prva pomoÊ. Majka. Beûanka. Borba u Velikoj HoËi. Povratak. Grigorije BoûoviÊ: Suq-kapetan. Tivaidska napast. Zlate iz Slatine. MuËnih dana...

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	827

Stojna DeviËka. Pesma. »udni podviûnik. Bitoqski bogaqi. Petar PetroviÊ: Parastos. JaniÊije N. PopoviÊ: MuËenik. Toma K. PopoviÊ: Srpska krv. Dimitrije FrtuniÊ: VeËno uteöewe. Dan mrtvih. Velimir C. ParliÊ: »ovek prodaje petla. Hlebovi.

Ova kwiga pokriva jedan duûi period (sedam decenija) i jedan srpski okrug, po tome je specifiËna. PrireðivaË deli srpsku pripovetku na Kosovu i Metohiju u tri perioda: 1. posledwe tri decenije 19. veka, 2. do osloboðewa od Turaka i 3. izmeðu dva svetska rata. NajveÊi znaËaj pridaje priËama Z. PopoviÊa i G. BoûoviÊa (koji nije Ñsamo dijalekatski i regionalniì pisac), ali daje i priËe gotovo nepoznatih stvaralaca.

28.Danilo NikoliÊ: Posledwe priËe napisane rukom, Kwiûevna omladina Srbije, Beograd 1995, str. 140.

SADRéAJ. D. NikoliÊ: Umesto predgovora. »edomir Braöanac: Sjajni mesec iznad gore. Momo Kapor: 1950. Petar PajiÊ: Pogibije moga dede. Branko –urðulov: Muû. –uro DamjanoviÊ: Jevtaö, kad doðe zima. éivorad-éika LaziÊ: »ovek iz voza. Svetozar VlajkoviÊ: DoruËak. Vera KolakoviÊ: »ovek koji nije proËitao nijednu kwigu. Leposava Milanin: értve. Mirjana PavloviÊ: Avantura u spavaÊim kolima. »edomir MirkoviÊ: Izbor. Miodrag RackoviÊ: Ogledalo koje se od daha lomi. Qubiöa JovanoviÊ: Kaöike. Janko VujinoviÊ: Dva starca, ûena rodiqa i muöko roðeno. Radosav StojanoviÊ: Katarina. Duöan PreleviÊ: Miris formalina. Danko PopoviÊ:

F SADRéAJ

828		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Natalijin hrast. Boûidar MilidragoviÊ: éena iz Vitine.

PrireðivaË u podnaslovu piöe: ÑAntologija pripovedaka i pripovedaËa koji dosad nisu bili zastupqeni u antologijama savremene srpske prozeì (iako to nije sasvim taËno), a u predgovoru piöe o veËerwim sedeqkama i priËama na wima. Za priËu koristi i termine: dukat, melem i telegram. ÑPriËa je metak i meta, istovremeno.ì

U napomenama govori o deceniji lutawa rukopisa ove kwige koju on naziva joö i: Ñalbumì. I wemu su autori (kao i M. JokoviÊu) pomagali da bira. Poöto Ñsvaka generacija pisaca vröi kwiûevni lapot nad prethodnomì, smatra da su wegovi motivi bili Ñnaivni, Ëedni, uzaludniì, kao i da su u wegovoj kwizi Ñisto tako sjajni, isto tako moderni, isto tako duboki pripovedaËi i wihove pripovetke kao devet desetina onih u drugim antologijamaì.

29.Miroqub JokoviÊ: Najlepöe priËe savremenih srpskih pisaca, Raöka ökola, Beograd 1995.

SADRéAJ. M. JokoviÊ: Uvodna reË ili slovo o razlikama. Antonije IsakoviÊ: Obraz. Aleksandar Tiöma: Celog sebe. Danilo NikoliÊ: Jedna uporna uspomena. Milorad PaviÊ: ÑVexvudovì pribor za Ëaj. Miodrag BulatoviÊ: Qubavnici. Dragoslav MihailoviÊ: Kako to da napiöem, drugar. Borislav PekiÊ: Smrt na Golgoti. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Papagaj. éivojin PavloviÊ: U osvit. Mladen Markov: Ruka koja daje i ruka koja prima. Danilo Kiö: Slavno je za otaxbinu mreti. Branimir äÊepanoviÊ: Krik. Momo Kapor: Dar. Mirko KovaË: Otac i wegove reËi ili nebeski

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	829

zaruËnici. Filip David: Dva zapisa. Vidosav StevanoviÊ: Inicijali. Milisav SaviÊ: Titova sahrana. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: NoÊni umetnici. Radovan Beli MarkoviÊ: NoÊ u belom satenu. David Albahari: Jerusalim. Miodrag VukoviÊ: Bogie wogie. Radoslav BratiÊ: Svaða. Vida OgwenoviÊ: Dvoboj. Saöa Haxi TanËiÊ: Osvajawe. Tiodor RosiÊ: éuti pas. Jovan RaduloviÊ: Qeto na planini. Svetislav Basara: Pismeni zadatak iz srpskohrvatskog jezika na temu nesanica.

U drugom izdawu ove kwige mnogi autori su zamenili priËe. Objavqene su radovi 24 autora iz prvog izdawa i dodata 3 pisca, a 20 je izostalo. Sa öturim obrazloûewem: da ne bi preöao dogovoreni obim, ÑukquËio je autore bez kojih se ontoloöki pejzaû savremene srpske kwiûevnosti ne moûe zamislitiì. Ostale je ostavio za drugi tom.

Poöto izbor nije pravqen da se pokaûu Ñprelomna mesta posleratne srpske kwiûevnostiì, prireðivaË je Ñpribegao jednoj vrsti demokratske kwiûevne komunikacije koja je vrlo omiqena u anglosaksonskom svetuì. Po wemu, izbor je pokazao Ñda pripovedaËi i kritiËari govore razliËitim jezikom Ëak i kada govore o istim problemimaì.

30.Vasa PavkoviÊ i Dejan IliÊ: »arobna öuma, srpska erotska priËa, Radio B92, Beograd 1996, str. 216.

SADRéAJ. V. PavkoviÊ i D. IliÊ: Eros na srpskom. Danilo NikoliÊ: Ne mogu niËeg da se setim. Judita äalgo: Black & white. Pavle Ugrinov: Labudovo jezero. Slatka zamka. Milica MiÊiÊ Dimovska: Melanija. Jovica AÊin: Zamagqewe. David Albahari: Lolita, Lolita. Qubica ArsiÊ:

F SADRéAJ

830		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Onaj drugi öto Ëeka u tamnoj noÊi. Qiqana –urðiÊ: Senka tvog osmeha. »arls SimiÊ i Vladimir Piötalo: Transformacije Romea. Vladimir Piötalo: Wujork ili goruÊi grmovi. Mirjana PavloviÊ: Lepota simetrije. Vasa PavkoviÊ: Qiqana u Ëetiri godiöwa doba. Jelena Lengold: Lift. Labud DragiÊ: Uranak. Mihajlo PantiÊ: Ma koji Frojd. Miodrag VukoviÊ: Rwez odlazi iz priËe. Ratko DangubiÊ: KaËket. T. H. RaiË: ZbiberËe. Duöica Pavkov: Noa. Sava Damjanov: Preobraûaji. –orðe Pisarev: Munadalida. Nemawa MitroviÊ: KrËma uz put. Poseta. Zoran ÆiriÊ: Spust. Jasmina Vrbavac: NoÊna priËa. Vule éuriÊ: ProqeÊe je gadno, naroËito noÊu. Srðan VaqareviÊ: Stolwak. Slobodan IliÊ: Dreamwood. Goran PetroviÊ: ReËi.

Ovaj zbornik objavqen je najpre u 20. broju ReËi. Urednici su pozvali tridesetak pisaca da uËestvuju Ñu projektuì nazvanom ÑErotska priËaì a onda su Ñstupili u kontakt sa joö nekolicinom savremenih srpskih pisacaì, u ukquËii ih Ñu projekatì.

Pojavu erotskih motiva u srpskoj kwiûevnosti vide u delu StankoviÊa, UskokoviÊa, Sremca, onda dolaze Crwanski, Rastko PetroviÊ i VasiÊ..., a öto se poimawa erotike tiËe, Ñrazlike su mnogo primetnije nego kada je vrednost u pitawuì. Epsko Ñkao u suötini nadliËno i tanatoidnoì dominantno je, ali i Ñerotski, intimni principì paralelno postoji u delima srpskih pisaca.

Na kraju izbora su ÑpriËe mlaðih srpskih pisaca raznovrsnih poetiËkih opredeqewa, koji potvrðuju razliËitost i vitalnost savremenih oblika pripovedawa.ì

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	831

31. Mihajlo PantiÊ: Antologija srpske pripovetke (1945-1995), Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997, str. 408.

SADRéAJ. M. PantiÊ: Predgovor. Ivo AndriÊ: Letovawe na jugu. Miloö Crwanski: Moj prijateq koji je proöao. Vladan Desnica: Posjeta. Skender KulenoviÊ: Sveto pravilo trojno. Mihailo LaliÊ: »udnovati pukovnik Srb. Branko ÆopiÊ: Pohod na mjesec. Boöko PetroviÊ: Plod. Slobodan XuniÊ: Oskoruöa. Voja »olanoviÊ: Moira. Antonije IsakoviÊ: U znaku aprila. MomËilo Milankov: Julski dan bez neba. Aleksandar Tiöma: Bez krika. Danilo NikoliÊ: Ciganski noû. Pavle Ugrinov: Hrt u pokretu. Miroslav PopoviÊ: Dvoje. Milorad PaviÊ: Ruski hrt. Miodrag BulatoviÊ: PriËa o sreÊi i nesreÊi. Borislav PekiÊ: »ovek koji je jeo smrt. Dragoslav MihailoviÊ: Lilika. Svetlana Velmar-JankoviÊ: Stara Ëaröija. éivojin PavloviÊ: »vakin iz Crevare. Danilo Kiö: Enciklopedija mrtvih. Filip David: Slepa ptica. Vojislav V. JovanoviÊ: Sviwa, sviwe, sviwa. Vidosav StevanoviÊ: Inicijali. Milisav SaviÊ: Prolaze li vozovi ibarskom dolinom. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: Umetnik na armoniki. Radovan Beli MarkoviÊ: ävapska kosa. Radoslav BratiÊ: Ogledalo. David Albahari: Pokuöaj opisa smrti Rubena RubenoviÊa, bivöeg trgovca ötofovima. Svetislav Basara: Izgubqen u samoposluzi. Radoslav PetkoviÊ: Graditeq veöala. Mileta ProdanoviÊ: U sazveûðu Ëarobnih imena. Nemawa MitroviÊ: San rata. Vladimir Piötalo: Veötica. Goran PetroviÊ: Ostrvo.

F SADRéAJ

832		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

Ovo je jedna od retkih antologija koja pokriva polovinu ovoga veka i daje radove zavidnog broja pripovedaËa.

PrireðivaË smatra da Ñsavremena srpska pripovetka, bogata najrazliËitijim poetiËkim oblicima, i varajinatama, kao i dugim nizom izuzetnih, antlogijskih ostvarewa, ukquËujuÊi tu i kratku priËu koja se intenzivno razvila u posledwoj Ëetvrtini XX veka, sigurno ide i u red najznaËajnijih umetniËkih vrsta savremene srpske kwiûevnostiì.

Kao i Q. JeremiÊ i R. MikiÊ, i ovaj prireðivaË u prvi red posleratnih srpskih pripovedaËa stavqa BulatoviÊa i IsakoviÊa, a pita se Ñotkud povlaöÊen status pripovetke u novijoj srpskoj kwiûevnostiì? Ona je u srpskom jeziku ostala Ñverna svom prvolikuì, oËuvala je Ñsvoj mitski potencijal i ûivu snagu svoje reËiì.

Autor ovog izbora, kao retko ko, priznaje da Ñova kwiga jeste antologijski izbor tih priËa i, ne u mawoj meri, tih pripovedaËaì. On hoÊe da predstavi ÑpoetiËku raznolikostì, Ñpluralizam i polimorfizamì koji je nastupio sredinom pedesetih godina.

32. Vasa PavkoviÊ: Tajno druötvo, antologija mladih srpskih pripovedaËa, Kov, Vröac 1997, str. 160.

SADRéAJ. Srðan VaqareviÊ: ÑMoûda bi trebalo da piöeö dnevnikì. Narcis AgatiÊ: U rupi. Zoran ÆiriÊ: Ulciw 94. Vule éuriÊ: Menstrualnu krv na pijaci muûevi prodaju za marke. Veselin MarkoviÊ: Sviwe iz Gadare i drugi kritiËari. Nina RabrenoviÊ: Kwige. Jelena RosiÊ:

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	833

Moje babe. Vladimir TasiÊ. Posledwe otkriÊe profesora Korbena. –orðe Jakov: Smrt detiwstva. Mikailo Bodiroga: Princeza u Besetri. Goran PetroviÊ: Iz hronike tajnog druötva. Dejan IliÊ: Kao da je bilo juËe. Zoran PeöiÊ: Kratki intervju sa Karlom Luisom. V. PavkoviÊ: Pogovor.

Pogovor za ovu antologiju pisan je u duhu maksime Ñvreme brzo proðeì (reË je o periodu 1991-1996). Ovi pisci se oslawaju na ÑpoetiËka uporiöta prethodne generacije, tzv. mlade srpske prozeì, oni ne osporavaju prethodnu generaciju, po obiËaju koji je postao Ñdominantan principì u srpskoj kwiûevnosti. PrireðivaË je sve pisce podelio u öest grupa: 1. Ñtzv. preformulisane realistiËkeì, 2. Ñfikcijsko-frakcijske prethodniceì, 3. ÑintimistiËko-lirskeì, 4. ÑfantastiËneì, 5. Ñmetafikcijskeì i 6. ÑapsurdistiËko-destrukcijskeì proze.

33.Mihajlo PantiÊ: »itawe vode. Srpske priËe o ribolovu, Stubovi kulture, Beograd 1998, str. 216.

SADRéAJ. Miodrag BorisavqeviÊ: Na letovawu. Skender KulenoviÊ: Agan. Milovan –ilas: Gora i voda. Slobodan XuniÊ: Veliki ribolov. Antonije IsakoviÊ: Riba. Danilo NikoliÊ: »uvar malog jezera. Stevan RaiËkoviÊ: Jedne veËeri na LavaËu. Zoran JoksimoviÊ: DeËak brani reku. éivojin PavloviÊ: Na Zjapini. Mladen Markov: Raðawe monstruma. Boûin Janevski: Pred zalazak sunca. Ibrahim HaxiÊ: Mladica. Miroslav JosiÊ ViöwiÊ: PriËa o riba(ri)ma. Vasa PavkoviÊ: Medaqon koji donosi sreÊu. Miloö Komadina: Jasenica. Mihajlo

F SADRéAJ

834		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

PantiÊ: Dan za klenove. Isidora SekuliÊ: Jedno pismo iz Norveöke. Mihailo PetroviÊ Alas: Sa okeanskim ribarima udiËarima. Miloö Crwanski: Na ribawu sa mesecom. Rastko PetroviÊ: »udni i divqi pejzaû Dalmacije.

Jedna od retkih tematskih antologija u ovom veku.

Kratko uvodno slovo prireðivaËa poËiwe reËima: ÑEvo jedne kwige kojoj ne treba ni predgovora ni pogovora. Jer se qudska strast, a ovo je upravo kwiga o velikoj ribolovnoj strasti, opire svakoj analizi i svakom komentaru.ì Kwiga je pravqena birawem priËa i naruxbinom kod odreðenih autora, ona je Ñsamo jedan moguÊi izvod iz velike priËe o strasti koja se i na naöem jeziku pripoveda od kada taj jezik postojiì.

34.Radmila J. Gorup i Nadezda Obradovic: The Prince of Fire, an Anthology of Contemporary Serbian Short Stories, University of Pittsburgh Press, USA, 1998, str. 374.

CONTENTS. Charles Simic: Foreword. R. J. Gorup: Introduction. Aleksandar Tisma: The Whole Self. Milorad Pavic: The Wodgewood Tea Set. Borislav Pekic: Megalos Mastoras and His Work, 1347. A. D. Miodrag Bulatovic: The Lovers. Dragoslav Mihailovic: Catch a Falling Star. Svetlana Velmar-Jankovic: Sima Street. Zivojin Pavlovic: The Question. Mladen Markov: The Banat Train. Grozdana Olujic: The African Violet. Danilo Kis: The Lute and Scars. Momo Kapor: The gift. Branimir Scepanovic: The Scream. Mirko Kovac: The Other Side of Our Eyes. Slavko Lebedinski: Sweet Turtledove. Filip David: The Prince of Fire. Vida Ognjenovic: The Duel. Vidosav Stevanovic: D. S. Ratko Adamovic: Souls of Stone.

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	835

Moma Dimic: Night Under the Kosmaj. Milisav Savic: The Locksmith Was Better. Miroslav Josic Visnjic: The Forest of Perpetual Darkness. Milica Micic Dimovska: Smiles. Radoslav Bratic: A Picture Without Father. David Albahari: The Great Rebellion at the Stuln Nazi Camp. Sasa Hadzi-Tancic: Skull Towwer. Tiodor Rosic: The Jellow Dog. Radosav Stojanovic: The Clock in the Roofbeam of Hvosno. Jovan Radulovic: Linea Grimani. Dragan Velikic: A Woman from a Catalogue. Radoslav Petkovic: The Plague Report. Svetislav Basara: A Letter from Hell. Mihajlo Pantic: The Morning After (Remake). Mileta Prodanovic: Deglií Impiccati. Nemanja Mitrovic: In the Mountains. Vladimir Pistalo: Man Without a Face.

Ova antologija, objavqena na kraju ovog veka u Americi, retka je meðu kwigama srpske proze (pored u ovoj bibliografiji pomenutog francuskog izbora) koje su objavqene u inostranstu. U woj ima 35 pripovedaËa sa po jednom priËom (dvadesetak prevodilaca), a gotovo sve su preuzete iz drugih inostranih izdawa i Ëasopisa.

P. S.

Iz ove bibliografije izostavqene su i neke kwige koje sam pregledao, koje ni po jednom kriterijumu nisam mogao svrstati u grupu antologija, izbora, pregleda, panorama... srpske pripovedaËke umetnosti. Ovde Êu ih ovlaö pomenuti i dati osnovne podatke:

1.Antologija, drugi deo, prozni pisci, Nica (Francuska) 1917. Svi tekstovi su pisani rukom, litografisani u 600 primeraka. SastavqaË M. PavloviÊ piöe: ÑOva zbirka

F SADRéAJ

836		ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDA»A

proznih sastava raðena je jedino zbog potrebe koja se jako oseÊala pri predavawu srpske kwiûevnosti na maturantskim teËajevima u Nici.ì Pored priËa i proznih odlomaka, ovde su prepisani i kritiËki tekstovi, istorijski, dramski...

2.Zbornik priËa, Kwiûevna omladina Srbije (urednik M. SaviÊ), Beograd 1978. Jedini zbornik koji je ötampan bez ikakvih predgovora, komentara, podataka. A znam da je to ono öto je stiglo na uredniËki sto i öto je na predwoj klapni i u impresumu upisano: Ñizbor s konkursaì RepubliËke konferencije Saveza socijalistiËke omladine Srbije i Kwiûevne omladine Srbije.

3.Beogradske priËe (TirnaniÊ, OklopxiÊ, PreleviÊ i priËe sa konkursa), Beograd 1991. Kwiga ne daje podatke o autoru izbora ni priËa trojice autora ni onih koji su priËe poslali na nekakav konkurs.

4.Antiratne priËe, KadiwaËa, Uûice 1996. PriËe sa dva konkursa upravnog odbora ustanove Spomen obeleûje ÑKadiwaËaì na koji je stiglo 338 radova, a izabrano je i ötampano 23 priËe, azbuËnim redom.

5.Antologija savremene srpske pripovetke, Narodna kwiga i Dokumentarni program Televizije, Beograd 1998. Proöle godine pojavilo se prvo kolo od pet kwiga Antologije (A Tiöme, A. IsakoviÊa, B. PetroviÊa, é.

PavloviÊa i D. MihailoviÊa), u Ñreûijiì Televizije i Narodne kwige. U drugom kolu

F SADRéAJ

MIROSLAV JOSIÆ VIäWIÆ	837

biÊe objavqeno joö pet kwiga srpskih pripovedaËa. I ponovo nismo dobili antologiju pripovedaka (osim u imenu) veÊ autora.

6.Osim pomenutih, u ovu bibliografiju nisu upisane ni kwige koje imaju regionalni znaËaj, kakva je primera radi Antologija pripovjedaËke proze Crne Gore 1918-1965. Milorada StojoviÊa (Obod, Cetiwe, 1965), u kojoj su objavqene priËe S. AsanoviÊa, S. BulajiÊa, B. BulatoviÊa, M. BulatoviÊa, ». VukoviÊa, M. GlavurtiÊa, M. –onoviÊa, D. –uroviÊa, D. Kiöa, M. KovaËa, M. LaliÊa, N. LopiËiÊa, V. MartinoviÊa, B. PekiÊa, B. Prwata, M. RaûnatoviÊa, R. RatkoviÊa, R. RotkoviÊa, Æ. SijariÊa i B. äÊepanoviÊa.

7.Izbori jugoslovenske pripovetke, u bivöim i sadaöwoj drûavi ili u inostranstvu, takoðe nisu uneti u ovu bibliografiju. »ak ni onda ako su u takvim kwigama objavqene priËe jedino srpskih pisaca. Dobar primer je

Savremena jugoslovenska proza (Obrazovawe, Novi Sad, 1997), bez autora izbora, kwiga u kojoj su priËe A. Tiöme, M. PaviÊa, B. PekiÊa, M. BulatoviÊa, é. PavloviÊa, D. Kiöa, F. Davida, V. StevanoviÊa, M. SaviÊa, M. JosiÊa ViöwiÊa, D. Albaharija, S. Basare, D. VelikiÊa, R. PetkoviÊa, V. PavkoviÊa, V. Bajca i M. PantiÊa.

Na kraju, ostaje moja nada da Êe ovu bibliografiju dopuniti drugi: struËniji, strpqiviji, pedantniji... koji Êe dopisati i boqe komentare.

F SADRéAJ