- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
38 Смрт војводе пријезде
;есте књиге иду за књигама;
од кога ли, коме ли долазе?
Од Мемеда, од цара турскога,
а долазе до Сталаћа града,
до Пријезде, војводе сталаћке:
„О Пријезда, војводо сталаћка,
пошљи мени до три добра твоја:
прво добро — сабљу навалију,
која сече дрвље и камење,
дрво, камен и студено гвожђе;
друго добро — ждрала коња твога,
који коњиц може прелетити
засобице и по два бедена;
треће добро — твоју љубу верну“.
Гледи књигу војвода Пријезда,
ону гледи, другу ситну пише:
„Цар-Мемеде, турски господару,
купи војске колико ти драго,
под Сталаћа кад је теби драго,
удри Сталаћ како ти је драго,
ја ти добра не дам ни једнога:
ја сам сабљу за себе ковао,
а ждрала сам за себе ранио,
а љубу сам за себе довео;
па ти не дам добра ни једнога“.
Диже војску турски цар Мемеде,
диже војску, оде под Сталаћа;
био Сталаћ три године дана,
нит' му одби дрва ни камена,
нит' га како може освојити,
ни пак како може оставити.
Једно јутро уочи недеље
попела се Пријездина љуба
на бедена малена Сталаћа,
па с бедена у Мораву гледи,
ал' Морава мутна испод града,
па беседи Пријездина љуба:
„О Пријезда, драги господару,
ја се бојим, драги господару,
нас ће Турци лагумом дигнути“.
Ал' беседи војвода Пријезда:
„Мучи, љубо, муком се замукла!
Гди ће бити лагум под Моравом?“
Потом дошла та недеља прва,
и господа отишла у цркву,
и божју су службу остајали;
кад господа изишла из цркве,
тад беседи војвода Пријезда:
„О војводе, моја десна крила,
крила моја, с вама ћу летити,
да ручамо, да се напијемо,
да на граду врата отворимо,
да на Турке јуриш учинимо,
па што нама бог и срећа даде!“
Па Пријезда љубу дозиваше:
„Иди, љубо, у пивнице доње,
те донеси вина и ракије“.
Узе Јела два кондира златна
па отиде у пивнице доње.
Кад госпођа пред пивницу дошла,
ал' пивница пуна јаничара:
папучама пију вино ладно
а у здравље Јелице госпође,
с покој душе Пријезде војводе.
Кад то виде Јелица госпођа,
та кондиром о камен удари,
па потрча у господске дворе:
„Зло ти вино, драги господару!
Зло ти вино, а гора ракија!
Пивница ти пуна јаничара:
папучама пију вино ладно,
а за моје здравље намењују,
а тебека жива сарањују,
сарањују, за душу ти пију“.
Онда скочи војвода Пријезда,
те на граду отвори капију,
па на Турке јуриш учинише,
те се бише и секоше с Турци,
док погибе шездесет војвода,
њи шездесет, иљада Турака.
Тад се врати војвода Пријезда,
па за собом затвори капију,
па потрже сабљу навалију,
ждралу коњу одсијече главу:
„Јао ждрале, моје добро драго!
Та нека те турски цар не јаше!“
Преби бритку сабљу навалију:
„Навалија, моја десна руко!
Та нека те турски цар не паше!“
Па отиде госпођи у дворе,
па госпођу привати за руку:
„О Јелице, госпођо разумна,
или волиш са мном погинути,
ил' Турчину бити љуба верна?“
Сузе рони Јелица госпођа:
„Волим с тобом часно погинути
нег' љубити на срамоту Турке;
нећу своју веру изгубити
и часнога крста погазити“.
Узеше се обоје за руке,
па одоше на беден Сталаћа,
па беседи Јелица госпођа:
„О Пријезда, драги господару,
Морава нас вода одранила,
нек Морава вода и сарани!“
Па скочише у воду Мораву.
Цар је Мемед Сталаћ освојио,
не освоји добра ни једнога.
Љуто куне турски цар Мемеде:
„Град-Сталаћу, да те бог убије!
довео сам три иљаде војске,
а не водим него пет стотина“.