- •Постанак, развој и карактер епске поезије
- •Историјске прилике и епска поезија у нашој земљи
- •Песме дугог и кратког стиха
- •1 Неисторијске песме
- •2 Преткосовске песме
- •3 Косовске песме
- •4 Песме о Марку Краљевићу
- •5 Песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима
- •6 Песме о хајдуцима
- •7 Песме о ускоцима
- •8 Песме о ослобођењу Црне Горе и Србије
- •Лепота израза у нашој епској поезији
- •Теорије о феудалном пореклу јуначке епике
- •Песме старијих времена
- •1 Женидба душанова
- •2 Женидба краља вукашина
- •3 Зидање скадра
- •4 Женидба кнеза лазара
- •Vино пије силан цар Стјепане
- •5 Урош и мрњавчевићи
- •6 Зидање раванице
- •7 Милош у латинима
- •8 Марко краљевић и вила
- •9 Марко краљевић и љутица богдан
- •10 Девојка надмудрила марка
- •11 Марко краљевић и вуча џенерал
- •Iли грми, ил' се земља тресе?
- •12 Бановић страхиња
- •13 Клетва кнежева (одломак)
- •14 Цар лазар и царица милица
- •15 Кнежева вечера
- •16 Косанчић иван уходи турке (одломак)
- •17 Пропаст царства српскога
- •18 Три добра јунака
- •19 Мусић стеван
- •Vино лије Мусићу Стеване
- •20 Царица милица и владета војвода
- •21 Слуга милутин
- •22 Смрт милоша драгиловића (обилића)
- •23 Косовка девојка
- •24 Смрт мајке југовића
- •25 Марко краљевић и орао
- •26 Марко краљевић познаје очину сабљу
- •27 Марко краљевић и алил-ага
- •28 Марко краљевић и мина од костура
- •29 Марко краљевић и арапин
- •30 Марко пије уз рамазан вино
- •31 Марко краљевић и муса кесеџија
- •Vино пије Муса Арбанаса
- •32 Марко краљевић и ђемо брђанин
- •33 Марко краљевић и бег костадин
- •34 Лов марков с турцима
- •35 Марко краљевић укида свадбарину
- •36 Орање марка краљевића
- •Vино пије Краљевићу Марко
- •37 Смрт марка краљевића
- •38 Смрт војводе пријезде
- •39 Болани дојчин
- •40 Смрт војводе кајице
- •41 Облак радосав
- •42 Бановић секула и јован косовац
- •Vино пију два добра јунака
- •43 Секула се у змију претворио
- •44 Војвода јанко бјежи пред турцима
- •45 Попијевка ол свилојевића
- •46 Порча од авале и змајогњени вук
- •Vино пију до два побратима
- •47 Диоба јакшића
- •48 Јакшићи кушају љубе
- •49 Бог ником дужан не остаје
- •50 Женидба влашића радула
- •51 Женидба максима црнојевића
- •52 Смрт јова деспотовића
- •Песме средњих времена
- •53 Старина новак и кнез богосав
- •Vино пију Новак и Радивој
- •54 Новак и радивоје продају грујицу
- •Vино пије Новак и Радивој
- •55 Старина новак и дели-радивоје
- •Vино пије Старина Новаче
- •56 Грујица и паша са загорја
- •57 Женидба грујице новаковића
- •Vино пије Старина Новаче
- •58 Маргита дјевојка и рајко војвода
- •59 Иво сенковић и ага од рибника
- •60 Лов на божић
- •61 Женидба од задра тодора
- •62 Јанко од котара и мујин алил
- •63 Смрт сењанина ива
- •64 Сестра ђурковић-сердара
- •65 Сењанин тадија
- •66 Женидба милића барјактара
- •66 Женидба стојана јанковића
- •67 Ропство јанковића стојана
- •68 Човјек паша и михат чобанин
- •69 Виде даничић
- •Vино пије Мијат харамбаша
- •70 Љуба хајдук-вукосава
- •71 Удаја сестре љубовића
- •72 Бајо пивљанин и бег љубовић
- •73 Костреш харамбаша
- •74 Стари вујадин
- •75 Мали радојица
- •76 Јанко од коњица и али-бег
- •77 Вук анђелић и бан задранин
- •78 Предраг и ненад
- •79 Хасанагиница
- •80 Јетрвица адамско колено
- •Песме новијих времена
- •81 Перовић батрић
- •83 Почетак буне против дахија
- •84 Бој на чокешини
- •85 Кнез иван кнежевић
- •Vојску купи Кулин капетане,
- •86 Бој на мишару
- •Белешке о значају народне књижевности
- •О изучавању народне књижевности
- •О интернационалним мотивима
- •О певачима
- •О записивању и превођењу
- •О језику
- •Уз поједине песме у овој књизи
- •Речник мање познатих речи и историјских и географских имена
46 Порча од авале и змајогњени вук
Vино пију до два побратима
у Авали више Биограда:
једно бјеше Порча од Авале,
а друго је Ђерзелез Алија.
Кад се ладна напојише вина
и јуначки ћеив задобише,
ал' говори Порча од Авале:
„Побратиме, Ђерзелез-Алија,
ти се налиј вина изобила,
виноград је нама до чардака,
имам доста у подруму вина,
имам доста вина и ракије“.
Њему вели Ђерзелез Алија:
„Залуду ти, побратиме драги!
Залуду ти вино и ракија,
кад не имаш крчмарице младе
да нам служи вино и ракију,
те немамо шале ни маскаре“.
Мучно бјеше Порчи од Авале,
па говори Ђерзелез-Алији:
„Побратиме, ти се напиј вина,
док ја одем стојну Биограду,
довешћу ти крчмарицу младу,
ја ђевојку, ја невјесту младу“.
А пита га Ђерзелез Алија:
„Када одеш стојну Биограду,
бојиш ли се још кога до бога?
Бојиш ли се два Јакшића млада?“
Ал' му вели Порча од Авале:
„Ој, бога ми, побратиме драги,
ја с' не бојим никога до бога,
не бојим се два Јакшића млада;
ал' се мало, побро, прибојавам,
прибојавам Змајогњанин-Вука
из простране Сријем-земље равне,
из онога села Купинова;
далеко је село Купиново,
а пространа Сријем-земља равна,
ту се Вуче ни десити неће”.
Па повика Порча од Авале:
„Слуге моје, извед'те ми ђога!“
Докле Порча седло опремио,
дотле слуге изведоше ђога:
довати се ђогу на рамена,
право оде низ поле Врачара
докле дође тихој води Сави,
па се Порча покрај Саве фула.
А да видиш два Јакшића млада!
Пију вино на кули Небојши
и с њима је Змајогњанин Вуче.
Тури очи Змај од огња Вуче,
тури очи уз ту воду Саву,
док угледа Порчу од Авале,
па говори Змај од огња Вуче:
„Видите ли, два Јакшића млада,
ко се оно низа Саву фула?“
Погледаше два Јакшића млада,
познадоше од Авале Порчу,
па говоре Змајогњанин-Вуку
„Побратиме, Змајогњанин-Вуче,
оно ј' курва од Авале Порча:
дана нема кад се не привлачи
и по једног роба не одводи,
ја по мртву не односи главу“.
А да рече Змајогњанин Вуче:
„Мили боже, на свем' тебе фала!
Ево има девет годин' дана
како с' молим тебе истиноме
не би ли се с Порчом удесио,
ти ми даде данас га десити“.
Па још рече Змајогњанин Вуче:
„Поскочите, два Јакшића млада,
нађидерте сироту ђевојку,
обуц'те јој свилу и кадифу,
подајте јој злаћену маштараву,
пољите је Сави на обалу,
не би ли се Туре преварило,
не би ли се мало забавило,
док опремим себе и кулаша“.
Скочи Вуче опремат кулаша,
а Јакшићи нареде ђевојку,
ођеше је што се љепше може,
дадоше јој злаћену маштраву,
послаше је Сави на обалу.
Таман цура на обалу дође,
она стаде воду заватати,
док ето ти од Авале Порче,
божју помоћ цури називао;
она њему помоћ приватила,
па је цури Порча говорио:
„Ој, бога ти, лијепа ђевојко,
доват'дер ми воде у маштрави,
да с' налијем студене водице!“
Говори му лијепа ђевојка:
„Одјаш' коња, незнани јуначе,
одјаш 'коња, па се напиј воде!“
Ал' јој вели Порча од Авале:
„Ој, бога ми, лијепа ђевојко,
кљусина је моја дурновита:
кад одјашем, узјати се не да,
већ ми додај воде у маштрави,
ја сам јунак врло ожеднио“.
А ђевојка њега послушала,
завати му воде у маштрави,
пружи њему воду и маштраву:
не шће Порча воде, ни маштраве,
већ ђевојку за бијелу руку,
па је баци за се на ђогата,
притеже је свиленијем пасом,
па побјеже уз поље Врачара.
Све то гледа Змај од огња Вуче,
па с' довати на свога кулаша,
па полеће уз поље Врачара;
кад је мало Порчу сустигао,
па је онда Порчи говорио:
„Стани, курво, од Авале Порча!
Стани мало, да се огледамо!”
Кад га Порча виђе и познаде,
потурио у траву ђевојку,
па он бјежи уз поље Врачара,
за њим трчи Змајогњанин Вуче,
за њим трчи, стићи га не море.
Догнаше се Авали планини:
угледа их Ђерзелез Алија,
па је слуге своје сазивао:
„Слуге моје, затвор'дете врата
на кулама и на капијама!
Ето одзо два добра јунака
ђе с' ђерају уз гору зелену
и сад ће се туна догонити:
кад не нађу отворена врата,
неће ли се Порча повратити,
не би л' Порча погубио Вука“.
Одмах њега слуге послушаше
па капије хитро затворише.
Кад с' догнаше два добра јунака,
бјежи Порча око своје куле,
а све виче: „Отвор'те ми врата!“
Нико њему отворит не смије.
Трипут га је опћерао Вуче,
па га стиже граду на капији,
те му јунак одсијече главу,
па увати дебела ђогата,
и тури му у зобницу главу,
оде право стојну Биограду.
Све то гледа Ђерзелез Алија:
па говори Ђерзелез Алија:
„Мили боже, на свему ти фала
кад с' десише затворена врата
на кулама и на капијама,
више б' Вуче јада учинио!“
Па побјеже своме Сарајеву.